GAS KAO SPAS

Prošlonedeljna najava predsednika “Gazproma” Alekseja Milera o izgradnji čak četiri termoelektrane na gas u Srbiji došla je u pravi čas jer, bezmalo mesec dana pre kalendarskog početka zime region Balkana je suočen sa nestašicom struje i preti mu opasnost da u narednim danima doživi mnogo ozbiljniju energetsku krizu nego što je to bio slučaj pre nekoliko godina, u vreme gasnih kriza, nastalih zbog svađe Ukrajinaca i Rusa.

Ovog puta krivac za energetsku krizu je suša, zašto ne reći i klimatske promene, odnosno, čovek koji je i pre početka 21. veka počeo da diskutuje o tome kako će se efekat staklene bašte odraziti na život naš svakidašnji, ali nije bio spreman da povuče konkretne poteze da do katastrofalnih posledica ne dođe. „Katastrofalan“ je, možda, ovih dana prejaka reč ali, ako dođe do kakvog velikog kvara u nekoj od EPS-ovih termoelektrana (u Obrenovcu) lako se može desiti da se Srbija suoči sa problemima kakve su građani preživljavali u vreme sankcija tokom 90-ih godina prošlog veka: sa restrikcijama i mrakom u hladnim stanovima.


Rečno priobalje pretvoreno u šetalište pošto se Dunav povukao: Novi Sad

Zbog suše, koja ima razmere i posledice elementarne nepogode, u regionu su sve zemlje suočene s nestašicom struje a ne samo Srbija. Na evropskom tržištu se električna energija može kupiti ali, vrlo je teško obezbediti slobodne tranzitne kapacitete da se deficitarni kilovati „prenesu“ do srpskih ili dalekovoda zemalja koje „vape“ za strujom.

U Elektroprivredi Srbije objašnjavaju da svakog sata u regionu nedostaje struja koju bi proizvodili agregati snage od oko 3.550 megavata instalisane snage, što je na gornjoj granici raspoloživih prenosnih kapaciteta na interkonektivnim vodovima. Takva „gužva“ na prenosnim putevima dovodi do njihovog zagušenja i značajno povećava cenu koja se postiže na rezervisanju kapaciteta za prenos kod operatora prenosnog sistema u svim zemljama regiona.

O kolikom manjku se radi lako je uvideti ako se zna da je ukupna snaga svih termoelektrana i hidrocentrala u EPS-u 8.355 MW. Od toga je 5.171 MW u termoagregatima, ostatak su hidrocentrale koje sada rade na minimumu.

Nije se gradilo od Titovog doba

Problem sa kojima se sada suočava Srbija svakako bi bio manji da je izgrađena bar neka od mnogobrojnih elektrana koje su planeri EPS-a „zacrtali“ a političari svečano obećavali u minulih nekoliko decenija. U EPS-u je poslednji novi agregat pušten u pogon pre više od dvadeset godina, a još više godina je prošlo od kada je prekinuta izgradnja termoelektrane „Kolubare B“ – projekta za čije okončanje EPS pokušava u pregovorima sa Edisonom da obezbedi sigurnog partnera (iako ponuda ove kompanije na tenderu nije bila potpuna). Gore od toga je totalni neuspeh tendera za izgradnju trećeg bloka za termoelektranu „Nikola Tesla B3“ u Obrenovcu, pa se sada sve nade polažu u međudržavne dogovore o izgradnji ove elektrane sa Kinezima, Rusima ili, kako je nedavno saopšteno iz EPS-a, sa evropskim kompanijama.

„Kolubara B“ treba da obogati elektroenergetski sistem Srbije sa 700 MW instalisane snage. Aleksej Miler, prilikom nedavne posete Srbiji, najavio je tri do četiri gasne termoelektrane od po 450 MW – u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Pančevu. Tender za novosadsku je prolongiran do sredine decembra. Niko iz EPS-a ne želi da potvrdi da su sa predstavnicima Gasproma pregovarali o tome da sa ovom kompanijom uđu u partnerstvo za bilo koju od elektrana čija se izgradnja pominje. Ne zaboravimo, tu su i reverzibilna HE „Bistrica“ i, takođe, reverzibilna HE „Đerdap 3“ koja je prvi put pomenuta valjda još u vreme kada je Broz sa Čaušeskuom planirao gradnju đerdapskih hidrocentrala, a u ovom milenijumu je političari izvlače iz zaborava uoči svakih izbora.


Dunav i Sava kod Beograda povukli su se daleko od obala

Struja (ni)je opšti interes

Ne treba, međutim, zaboraviti da je Dušan Bajatović, generalni direktor javnog preduzeća „Srbijagas“ ovih dana potvrdio da je kompanija na čijem je čelu zatražila doregistraciju za proizvodnju električne energije. Ostaje da se vidi da li će „Srbijagas“ ili možda Naftna industrija Srbije biti partner „Gaspromu“ u izgradnji gasnih elektrana. Jer, iz NIS-a, čiji je većinski vlasnik „Gaspromnjeft“ (ćerka firma „Gasproma“), poslednjih meseci ističu da su proširili sfere poslovanja i da više nisu naftna već energetska kompanija. NIS je čak oformio i poseban sektor „Energetika“, koji će se baviti obnovljivim izvorima energije, proizvodnjom električne energije, uljnim škriljcima...

Po novom Zakonu o energetici, proizvodnja struje nije više delatnost od opšteg društvenog interesa pa EPS više nema ekskluzivno pravo na proizvodnju električne energije. „Gazprom“, dakle, može sa nekom od ovdašnjih ali i sam – kao nezavisni proizvođač da uđe u izgradnju elektrana u Srbiji. Uostalom, ova kompanija ima gas – energet koji joj je i u Nemačkoj adut da uđu u elektroenergetiku, pa pregovara sa tamošnjim kompanijama.


Sava kod Šapca: nezapamćeno nizak vodostaj

Poželjne gasne elektrane

Miler je istakao da bi buduće gasne elektrane u Srbiji imale specijalni tretman u isporukama i ceni gasa. A to su, svakako, glavni argumenti da bi se mogla postići konkurentnost na tržištu električne energije. Sagovornici Balkanmagazina iz elektrosektora kažu da bi bilo idealno kada bi „Gasprom“ za gasnu elektranu u Srbiji isporučivao energent po ceni gasa koja bi bila ista kao za Belorusiju (165,6 dolara za 1.000 kubika) ili bar za trećinu, ili četvrtinu jeftinije od aktuelne cene (prema najavama od 1. januara 2012. godine 1.000 kubika gasa će koštati oko 525 dolara).

Pod uslovom da se u Srbiji izgrade gasne eIektrane sa savremenim, efikasnim blokovima (energetska efikasnost od 60 % bez grejanja, odnosno, da ne radi kao termoelektrana – toplana) i da gas košta od 330 do 350 dolara za 1.000 kubika, ovi pogoni bi mogli biti konkurentni u proizvodnji struje u Evropi, pogotovo u situaciji sličnoj ovoj, kada je cena u Evropi oko 100 evra za megavat čas a na Balkanu se kilovat prodaje skuplje za 15 i više procenata.

Slikovito, ako je u EPS-u, koji sada uvozi 17 do 18 miliona kilovat časova struje dnevno (što je 15 % potrošnje na teritoriji koju snabdeva EPS), procenjeno da im se isplati da novosadska gasna toplana (Panonske TE TO) radi pod „punim gasom“ i pored toga što joj je energetksa efikasonst oko 33 %, novo gasno postrojenje bi svakako bilo dobro za elektroenergetsku bezbednost Srbije.

Jer, poznato je da Srbija, hronično, svake grejne sezone već nekoliko godina unazad, ne može iz sopstvenih kapaciteta da obezbedi sigurno snabdevanje električnom energijom, pa mora da se ispomaže uvozom. Ove zime situacija je mnogo kritičnija jer, suša traje već sedam meseci a akumulacije hidroelektrana ni na Drini ni đerdapska na Dunavu - nisu pune. Nema, uz to, ni najave skorijih obimnijih kiša a struju je teško naći i u okruženju.

Zimska potrošnja i pre zime

Potrošnja električne energije na teritoriji Srbije (sa Kosovom i Metohijom) na dnevnom nivou je dostigla gotovo 140 miliona kilovat-sati. Na teritoriji koju snabdeva EPS potrebe su od 120 do 123 miliona kilovat-sati dnevno. Termoelektrane kojima upravlja EPS rade na nivou najboljih nemačkih elektrana i uz odličan rad kopova proizvode više od 96 miliona kilovat-sati dnevno. Manjak iz protočnih hidroelektrana koje proizvode tek oko 10 do 11 miliona kilovat-sati je oko 15 miliona kilovat-sati dnevno. Treba istaći da ovako slabi dotoci na rekama u Srbiji nisu zabeleženi još od 1926. godine.

U EPS-u ističu da je dnevna potrošnja struje za desetak miliona kilovat-sati veća od očekivane i da na rast potrošnje umnogome utiče disparitet cena energenata, odnosno, to što je grejanje na struju (TA pećima, pre svega) mnogo jeftinije od grejanja gasom, na primer. Kako kažu, uz izuzetan rad kopova, termoelektrana, racionalnog korišćenja akumulacionih jezera i pravovremenu nabavku potrebne električne energije iz uvoza, EPS ipak obezbeđuje stabilnu elektroenergetsku situaciju.

Presušuju reke

Zbog niskog vodostaja na nekoliko mesta u Rumuniji onemogućen izvoz
vojvođanskog kukuruza prema Crnom moru (Konstanci) kao i snabdevanja
sirovinama čeličane US Steel u Smederevu

Ništa povoljnija situacija nije ni u okruženju. Letošnje tropske temperature, koje nisu pratile i tropske kiše, uzrokovale su manjak proizvodnje struje u celom regionu Balkana.

U Republici Srpskoj suša, takođe, uzima danak. Drinu je, kažu, moguće pregaziti a Trebišnjica je došla do takozvane “mrtve vode”, na biološkom minimumu je. Zato EPS sada ne može da računa ni na takozvane havarijske pozajmice od susedne Elektroprivrede Republike Srpske koja je, tradicionalno, minulih godina uvek uskakala - bar sa pozajmicama ako ne i sa prodajom potrebnih količina električne energije. Elektroprivreda Republike Srpske, koja je tradicionalni izvoznik struje, sada zbog teške hidrološke situacije čak otkazuje ranije sklopljene ugovore za prodaju električne energije.

Bosna i Hercegovina uvozi električnu energiju (100-150 MW na sat) a Hrvatska zajednica Herceg Bosna uvozi 150 MW.

Struju u regionu ne mora da uvozi samo Bugarska. Od kraja oktobra obe jedinice u nuklearke „Kozloduj“ su u pogonu i, zahvaljujući tome, Bugarska svakog sata izvozi električnu energiju (1230 MW na sat).

Raniji izvoznik struje, Rumunija je ograničila izvoz. Crna Gora i Albanija uvoze električnu energiju (Crna Gora 250 MW na sat, Albanija 600 MW na sat). Grčka uvozi prosečno 250 do 300 MW na sat a Makedonija oko 400 MW na sat. Hrvatska i Slovenija uvoze zajedno ukupno više od 1. 000 MW na sat (Slovenija oko 200 do 300 a Hrvatska oko 700 do 800 MW).

I Mađarska je veliki uvoznik električne energije (600 do 800 MW na sat) ali, ova zemlja raspolaže razvijenim bilateralnim tržištem električne energije i donekle likvidnom berzom tako da se ne očekuju poremećaji u snabdevanju.

Struja je, dakle, ovih dana mnogo kurentnija roba nego prethodnih godina. Pored novih kapaciteta, prenosni sistemi i razvijeno tržište svakako su neophodni i Srbiji. Ali, ova kriza bi se mogla iskoristiti i kao motivacija onima koji se još razmišljaju da li da grade elektrane.

Nove elektrane doprineće, takođe, uključivanju EPS-a u regionalno tržište električne energije i uspostavljanju uticajne pozicije u regionu. To je, svakako, bolje nego da Srbija posle zavisnosti od uvoza nafte dospe i na nivo elektroenergetske zavisnosti. To bi bila mnogo veća šteta od one koju će EPS, zasigurno, pretrpeti jer uvoznu struju ovih dana prodaje po duplo nižoj ceni od nabavne cene.