EU PLANIRA "ENERGETSKU SUPERMREŽU"
Uoči samita EU-Rusija, Evropska komisija usvojila plan čija je glavna ideja smanjivanje zavisnosti od ruskih isporuka energije
Evropska komisija usvojila je plan o stvaranju "energetske supermreže" čija je osnovna ideja: nezavisnost od ruskog gasa! Komisija se složila da je za energetsku nezavisnost EU, koja uvozi 54 odsto energije, potrebno ostvariti bar tri ključna uslova: omogućiti lakše dopremanje energije koju proizvode vetrenjače u Severnom moru, finansirati izgradnju dva gasovoda iz Srednje Azije i Afrike i omogućiti stvaranje zajedničkih rezervi nafte u slučaju krize sa Rusijom. Uz sve ovo podrazumeva se uvodjenje štednje energije, pogotovu u gradjevinskoj delatnosti.
Sve zemlje članice EU od sada će svake nedelje, umesto svakog meseca, morati da objave kolike su njihove zalihe naftnih kompanija. Francuska, predsedavajuća zemlja EU, oduvek se zalaže za sprovodjenje ovakve mere koja bi doprinela razjašnjavanju situacije na tržištu i sprečila nagle spekulativne skokove cena. Već postojeća pravila obavezuju države EU da poseduju "strateške rezerve" nafte dovoljne za tri meseca "normalne" potrošnje. Evropska komisija, medjutim, smatra da je nepotrebno nametati isto pravilo kada je u pitanju gas, jer čuvanje njegovih zaliha košta pet puta više nego kada je u pitanju nafta.
Usvojeno je šest infrastrukturnih projekata u čijem finansiranju EU može da učestvuje. Medju njima su veza sa Baltičkim zemljama i mreža vetrenjača u Severnom moru, kao i gasni koridor sa Kaspijskim morem. U ovom kontekstu stvaranja energetske supermreže, EU želi da učini čvršćim i bezbednijim svoje odnose sa ključnim spoljnim partnerima, medju kojima se navode Rusija, Norveška i Hrvatska, kao i sa drugim zemljama-potrošačima, kao SAD, Kina i Indija.
Evropska komisija usvojila je energetski plan uoči samita EU-Rusija koji se sutra održava u Nici, a na čijem dnevnom redu, zbog ekonomske krize neće dominirati pitanje Gruzije već pitanje energije i medjusobne zavisnosti na tom planu. Evropska Unija je najvažniji ekonomski partner Rusije i podržava njenu kandidaturu u STO (Svetska trgovinska organizacija), dok je Moskva najveći snabdevač EU energentima. Ruski ambasador u EU Vladimir Čižov zato je najavio da će ekonomska pitanja dominirati na samitu i da se "očekuje dobar rezultat i približavanje stavova".
Samit se održava u trenutku kada je petnaest država EU, čija je zajednička moneta evro, po prvi put ušlo u recesiju. Statistička agencija Eurostat saopštila da je po prvi put od 1999 godine, kada je evro-zona nastala, registrovan pad bruto nacionalnog dohotka za 0,2 odsto u trećem tromesečju ove godine. Recesija je zabeležena u Nemačkoj i Italiji čiji je bruto nacionalni dohodak smanjen za 0,5 odsto kao i u Španiji (0,2 odsto), dok je Francuska za malo izbegla recesionu granicu zabeleživši privredni rast dohotka od 0,1 odsto. Eurostat prenosi podatke da u celini gledano uključujući i države van evro-zone, EU još nije ušla u recesiju.
Evropska Organizacija za saradnju i razvoj (OCDE) takodje se oglasila sa lošim predvidjanjima o još goroj recesiji od one koju je nedavno najavio Medjunarodni monetarni fond (MMF) ocenujući da će privredno nazadovanje biti najgore od 1945. godine. “Treba očekivati brojne bankrote. To je normalan rezultat usporavanja privrednih aktivnosti i pooštravanja kreditnih uslova za domaćinstva i srednja i mala preduzeća”, izjavio je Jorgen Elmeskov, iz OCDE.
