ENERGETSKI SPORAZM "PODVUČEN ŽUTIM"

Sergej Šojgu, ruski ministar za vanredne situacije opet je, izgleda, trenirao strogoću u razgovoru sa srpskim zvaničnicima. Čudio se otkud pojedinim ministrima i ekspertima ideja da sumnjaju da će Gazprom izgraditi gasovod Južni tok, modernizovati rafinerije i ceo NIS i dovršiti podzemno skladište Banatski dvor. Sve u svemu, održao im je lekciju o tome da su ovakvi projekti ozbiljna stvar, sa kojom se nije igrati. Šteta je, doduše, što u delegaciji nisu bili još neki srpski zvaničnici koji bi tako, na licu mesta, dobili odgovore na sva sporna pitanja oko naftno – gasnog aranžmana Srbije i Rusije.

Danas protokol sa garancijama

Iz Moskve stižu vesti da u tamošnjim pregovorima s Rusima nema pikanterija. Vode se, kažu, „tvrde priče“. Otezanju više nema mesta, već se ozbiljno pregovara. Da Rusi insistiraju na tome da se pregovori konačno privedu kraju može se zaključiti i na osnovu toga što je susret srpske delegacije sa Sergejom Šojguom, ruskim ministrom za vanredne situacije trajao duže od protokolom predviđenog termina. U svakom slučaju, potpisivanjem protokola Srbija će danas u Moskvi dobiti dodatne garancije Rusije da će gasovod Južni tok „teći“ njenom teritorijom. To je, da podsetimo, bio najnoviji uslov koji je Beograd postavljao, plašeći se da će Gazpromnjeft postati većinski vlasnik NIS-a a potom odustati od gradnje gasovoda.

„Još jednom smo zajedno usaglasili da se energetski sporazum sastoji iz tri sastavna dela - prodaje NIS-a, realizacije gasovoda Južni tok kroz Srbiju i proširenja kapaciteta i modernizacije skladišta gasa u Banatskom Dvoru“, rekao je šef srpske delegacije i predsedavajući međudržavnog komiteta Ivica Dačić i najavio da bi realizacija pojedinačnih ugovora mogla krenuti pre Nove godine. Datum za potpisivanje mogao bi biti 1. ili 2. decembar a Dačić najavljuje da će to svakako biti završeno do 20. decembra.

Ruski odgovor

U šturim vestima iz Moskve ne zna se još da li su Rusi prihvatili da trasa bude duga 400 kilometara a kapacitet veći od 20 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Pitanje je i kako su Rusi odgovorili na dodatne zahteve Vlade Srbije da se Gazprom obaveže da kupi još 19,4 odsto NIS-a, ali po ceni znatno većoj od one po kojoj će 51 odsto platiti samo 400 miliona evra. Tu su, takođe, i pitanja o brzini i visini ulaganja Gazpromnjegta u NIS, tempo dostizanja punog kapaciteta Banatskog dvora...

Neki od odgovora, ipak su dobijeni. Do sada je procenjivano da će ceo projekat Južni tok koštati i svih 20 milijardi dolara, s tim što će čak polovina ove sume biti potrošena za podmorsku deonicu gasovoda kroz Crno more. Koliko će zaista Gazprom uložiti u cevovod za tranzit „plavog energenta“ dnom Crnog mora pa preko Balkana ka Mediteranu i zapadnoevropskim zemljama znaće se u trećem kvartalu naredne godine. Jedan od čelnika Gazproma, Sergej Kuprijanov demantovao je juče u moskovskim elektronskim medijima glasine da su finansijski problemi jedne evropske zemlje doveli do „zamrzavanja“ projekta Južni tok i istakao da je u toku izrada tehničko – ekonomske studije opravdanosti.

Mogućnosti Gazproma

Baveći se dalje spekulacijama o padu tržišne vrednosti Gazproma, Kuprijanov je, kako prenosi Beta, potvrdio da je „kapitalizacija te kompanije znatno snižena, ali da to nije odraz njenog realnog finansijskog stanja.“ Govoreći o kreditnom portfelju Gazproma, Kuprijanov je rekao da je „struktura prilično dobra. Udeo kratkoročnih zajmova iznosi svega 14 odsto a dugoročnih oko 55 procenata, zbog čega se u sadašnjoj situaciji osećamo dovoljno komforno. Kompanija je u mogućnosti da u potpunosti izvršava sve tekuće isplate“.

I Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora Gazpromu, u intervjuu nemačkom listu Handelsblat kaže da će u 2008. godini kompanija na čijem je čelu „ostvariti rekordan prihod i čist profit, bez obzira na ovogodišnje sniženje cena nafte, koje će se odraziti na cene gasa tek za šest do devet meseci. U 2008. ostvarićemo rekordan prihod od 100 milijardi dolara i rekordan neto profit od 35 milijardi dolara, što znači da smo u povoljnom položaju, zbog čega smo čak odlučili da na izvestan period ograničimo uzimanje stranih zajmova. Sposobni smo da svoje investicione planove finansiramo iz sopstvenih sredstava.“

Miler je, takođe, istakao da smanjenje cena gasa u Evropi u 2009. neće imati nikakve posledice po prioritetne investicione projekte Gazproma.

„Tražnja evropskih klijenata ostaće stabilna, a isto očekujemo i na najvećem tržištu Gasproma - u Rusiji, gde kompanija iduće godine planira da poveća cene gasa za 25 odsto, što će pomoći da maksimalno smanjimo posledice nižih cena gasa za Evropu“, zaključio je Miler.

Energetski sporazum i medjunarodna trgovina

Međudržavni komitet, osim o Gazpromovim ambicijama u Srbiji, treba da definiše i primenu režima slobodne trgovine. Sagovornici Balkanmagazina iz Moskve kažu da će, ako u Protokolu bude ne samo slobodan izvoz automobila već i nameštaja, ceo paket dobiti novu, evropsku dimenziju. Srpska strana ne krije da je liberalizacije izvoza automobila iz Srbije u Rusiju u svojevrsnom „paketu dobre volje Moskve“. Ističu, takođe, da će detalji i kvote morati da budu jasno definisani jer, generalno, u međunarodnoj trgovini je zabranjen reeksport. Ali, proizvodnja je već nešto drugo.

Koliko je to sa proizvodnjom potencijalno dobro vidi se i po tome što je slovenačka Lesnina, posle 20 godina pauze, na srpsko tržište došla kroz strateško partnerstvo sa somborskom kompanijom Tra Duga. Sećate se, to je ona firma čiji je slogan bio „podvučeno žutim“. Formirali su kompaniju Aleksandro, koja je bila sponzor minulog sajma nameštaja u Beogradu a planiraju da preuzmu Simpo.

Slovenci, tačnije, Gorenje već je napravilo fabriku bele tehnike u Valjevu, baš zbog mogućnosti izvoza tih proizvoda u Rusiju. Oni, izgleda, u saradnju Beograda i Moskve više veruju od Srbije.