ENERGETSKA BORBA ZA VETRENJAČE

"Podržavati potrošnju nafte je besmisleno. Porast cena nafte nije prolazni fenomen. Razvijene zemlje, kao što je Francuska, nemaju uticaj na cenu nafte i za njih je, dugoročni izlaz, da postanu manje zavisni od te vrste energije. Naša energetska budućnost treba da se ponovo odredi – izjavio je prošle nedelje François Fillon, šef francuske vlade, otvarajući u Alzasu nova postrojenja za korišćenje prirodne energije. Kako cena sirove nafte neprekidno raste, sve industrijske zemlje su počele da istražuju uporedne izvore energije. Francuska, čija električna energija najvećim delom dolazi iz nuklernih elektrana, već više godina istražuje uporedne izvore energije, počevši od klasičnih termo i hidrocentrala, preko solarne energije, geotermičke, pa sve do kretanja vazdušnih struja.

Svi se slažu da nije u pitanju samo ekonomski činilac, nego da je neophodno poštovati i ekološke zahteve. Termoelektrane su nepopularne zbog zagadjenja, hidroelektrane nisu brojne, solarne ćelije su namenjene sunčanim krajevima, geotermička energija je u razvoju, dok se snaga vetra već koristi na većini teritorije. Oko dve hiljade aerogeneratora okreće svoje elise od Lila do Perpinjana. Proizvodnja energije pomoću vetra i vetrenjača povećala se za 80 odsto od 2006. do 2007, odnosno deset puta u zadnjih pet godina. Prema podacima Mreže transporta struje (RTE), tokom prošle godine dve hiljade vetrenjača proizvele su 4 teravat-časova energije.

Medjutim, otkako su aerogeneratori počele da niču u Francuskoj, protiv njih se podigla galama. Optužene su da prave previše buke, da se nikada ne okreću, da ne služe ničemu i da stvaraju vizuelno zagadjenje. Najžešći protivnici su se organizovali oko grupa desničara, a njihov glasnogovornik je postao Valéry Giscard d'Estaing, akademik i nekadašnji francuski predsednik. Sa druge strane nalaze se svi industrijalci vezani za energetiku i većina ekologa. "Prema planovima, vetrenjače bi trebale da zadovolje 5 odsto ukupne potrošnje energije, odnosno 10 odsto potrošnje električne energije – kaže André Antolini predsednik Sindikata obnavljajućih energija (SER). Cilj Francuske je da u narednih 12 godina postavi 10 hiljada vetrenjača.

Istovremeno, zagovornici mreže vetrenjača objašnjavaju da primedbe na buku elisa nisu zasnovane. Naime, Francuska, u zakašnjenju za Nemačkom i Španijom, stigla je na tržište u trenutku kada su starije generacije aerogeneratora bile zamenjene novim i skoro nečujnim mašinama. Zamerka da vetrenjače "nikada" ne rade, takodje ne počiva ni na kakvom ozbiljnom merenju. "U Francuskoj postoje tri basena vetrova i u jednom uvek duva i to, u glavnom, u periodu kada se najviše troši električna energija – objašnjava Jean-Louis Bal, direktor Agencije za okruženje i ovladavanje energijom. Tako, jedan aero-generator u proseku radi punom snagom 25 odsto vremena, što zavisi od sezona vetrova.

Verovatno najčešće izrečena zamerka vetrenjačama jeste "vizuelno zagadjenje", narušavanje estetskog sklada francuskog pejzaža. Najglasniji protivnik nije seosko stanovništvo, nego gradsko, koje na selo dolazi tokom vikenda i ne žele da im se oko kači za 120 metara visoke vetrenjače. Nedavno je, u regiji reke Some, bilo neophodno da se jedna vetrenjača pomeri za desetak metara, da joj se elisa ne bi videla sa vrha amijenske katedrale, udaljene 30 kilometara. "Pejzaž, pored jezika i kulturnog nasledja, jedna je od naših najvećih vrednosti – izjavio je Valéry Giscard d'Estaing. Njegovi istomišljenici dodaju da se radi i o ekonomiji zemlje, jer je Francuska najvažnija turistička odrednica Evrope, te je neophodno očuvati estetiku krajolika. Jean-Louis Borloo, ministar ekologije i energetike, smatra da su ti argumenti tipičan sindrom "Nimby" (not in my backyard, ne u mom dvorištu), isti onaj koji se pojavio prilikom trasiranja pruge namenjene vozovima velike brzine.

"Aerogeneratori su ogroman posao, pravi ekološki biznis, i da nisu subvencionisani, ne bi ih ni bilo – kaže Jean-Louis Butré, predsednik Federacije za očuvanje okoline i jedan od najvećih protivnika vetrenjača. Program uvodjenja vetrenjača jeste subvencionisan kroz tarife Elektro-distribucije Francuske. Ona otkupljuje energiju proizvedenu vetrenjačama po cenama višim od tržišne, a svako francusko domaćinstvo u tome učestvuje sa 0,60 evra godišnje. Medjutim, ni jedan od izvora energije nikada nije bio razvijan bez pomoći države. Inače, vetrenjače su u Francuskoj zamenile 75 odsto termoelektrana, što će tokom 2008. godine omogućiti da se proizvodnja ugljen-dioksida bude smanjena za 1,65 miliona tona. "Činjenica je da ta količina nije velika u odnosu na zagadjenje od 500 miliona tona ugljen-dioksida, ali nije ni zanemarujuća – zaključuje Jean-Louis Bal.

Prema odlukama Evropske unije, vetrenjače bi trebale, do 2020. godine, da doprinesu stvaranju energije u visini od 20 odsto. Razlozi za sve veću upotrebu aerogeneratora nalaze se pre svega u "čistoći" dobijene energije i u prirodnom obnavljanju izvora energije – vetra. Ne manje važan razlog je da se ova vrsta energija stvara u neposrednoj blizini potrošača, što umanjuje troškove transporta. Cene aerogeneratora zavise od snage i veličine. Tako za vetrenjaču snage 5 kilovata treba odvojiti 10.000 evra, za 50 kilovata oko 100.000 evra, a gigantske vetrenjače od 2 megavata mogu da koštaju i preko milion evra. Vetrenjače su predvidjene da traju 20 godina, održavanje im je neznatno, a cena proizvedene energije je 3 odsto jeftinija svake godine. Aerogenerator može da donese godišnje oko 4.000 evra vlasniku terena, a državi, kroz takse i doprinose, oko 20.000 evra.

Tehnologija pretvaranja vetra u energiju stara je hiljadu godina, medjutim, ona i danas podstiče ogromne polemike. Borba za aero-generatore nalikuje ratu modernista protiv konzervativaca. Oni koji se protive sadjenju vetrenjača po Francuskoj, vide sebe kao zaštitnike prirodnih lepota, dok oni koji se zalažu za vetrenjače, sebe smatraju za zaštitnike planete. Kao i uvek, istina se nalazi na podjednakoj udaljenosti od oba tabora. Aerogeneratori ne moraju da se stavljaju na najvažnija turistička mesta i u nacionalne parkove. Istovremeno, planeta neće biti spašena ako se vetrenjače prekriju čitavu teritoriju Francuske. Vetrenjače bi trebale da ostanu samo jedan od izvora čiste i obnovljive energije, ali ne i jedini.