DRŽAVNI NEMAR NA ŠTETU VOZAČA

Mada je korišćenje tečnog naftnog gasa (TNG) umesto benzina ili dizel goriva ekološki i ekonomski mnogo isplativija solucija u Srbiji još nije kako valja definisan promet ovog goriva. Ni deset meseci od usvajanja Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za tečni naftni gas (Sl. glasnik RS, br. 97/2010 od 21. 12. 2010. godine) država nije imenovala “telo za ocenjivanje usaglašenosti koje je imenovano od strane ministra nadležnog za poslove energetike i rudarstva”.

Pod TNG-om se, prema Pravilniku o tehničkim i drugim zahtevima za tečni naftni gas smart: Tečni naftni gas – Propan; Tečni naftni gas – Butan; Tečni naftni gas – Propan-butan smeša I Tečni naftni gas – Autogas.

Pomenuti pravilnik propisuje tehničke i druge zahteve, koje mora da ispunjava tečni naftni gas koji se koristi kao gorivo za proizvodnju toplote i osvetljenje, kao sirovina za specijalnu upotrebu u industriji i kao gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem, koji se stavljaju u promet na tržište Republike Srbije, kao i način ocenjivanja usaglašenosti tečnog naftnog gasa sa odredbama ovog pravilnika. To znači da u prodaji, odnosno, na tržištu Srbije, treba da se nađe samo tečni naftni gas koji ispunjava sve zahteve koje propisuje pravilnik. Konkretno, da ima odgovarajući kvalitet propisan ovim pravilnikom.

Zaboravljeno imenovanje

Sam kvalitet, odnosno usaglašenost sa zahtevima propisanim pravilnikom treba da potvrđuje, tj. ocenjuje “telo za ocenjivanje usaglašenosti koje je imenovano od strane ministra nadležnog za poslove energetike i rudarstva”. Problem, dakle, nastaje kod sprovođenja ocenjivanja, jer bez tog “imenovanog tela” ceo postupak po ovom pravilniku ne može se ni sprovesti.

U suštini ovo se odnosi i na domaći i na uvozni TNG. Međutim, jednim svojim stavom pomenuti pravilnik omogućuje da ako proizvođač TNG ima u svom sastavu akreditovano telo za ispitivanje, u tom slučaju izveštaj o ispitivanju, umesto “imenovanog tela”, može da izda to akreditovano telo, što u mnogome pojednostavljuje i ubrzava celu proceduru. Na osnovu ovoga sledi da se samo za uvozni TNG pre stavljanja na tržište Srbije, odnosno prodaju, mora sprovesti ceo postupak ocenjivanja usaglašenosti kod “imenovanog tela”.

Dakle, Naftna industrija Srbije AD kao proizvođač ispunjava procedure, pa pri zvaničnoj kontroli inspekcija ima parametre o gorivu zatečenom na njihovim pumpama, odnosno, punionicama autogasa. Ali, ostaje otvoreno pitanje kako se, zbog toga što nisu obezbeđeni uslovi da se pravilnik u punoj meri primenjuje, uopšte na srpskom tržištu plasira TNG iz uvoza? Da li to znači da uvoznici krše propise? Ko im to omogućava i da li su ovim potrošaći obmanuti?

Sagovornik Balkanmagazina iz državnih struktura odbija, doduše, da javno govori o tome, ali ne spori da je država kriva. Ocenjujući da mnogi uvoznici krše propise ovaj stručnjak ukazuje da se i sami vozači, koji imaju vozilo na autogas, sve više žale na kvalitet ovog goriva. Najčešće primedbe su veća potrošnja, loš rad motora, značajno smanjenje snage agregata… Ušteda na autogasu kao alternativi benzinu, u iznosu i do 45 do 50 odsto cene benzina se ovim umanjuje, a uz investiciju u ugradnju autogas uređaja dovodi u pitanje i samu rentabilnost upotrebe TNG-a.

Ceh plaćaju vozači

Uređaj za potrošnju TNG je poslednjih godina naveliko ugrađivan u motore starih a na srpskom tržištu se mogu kupiti i novi automobile koji troše ovo gorivo. Kako domaća proizvodnja ovog goriva ne zadovoljava ni trećinu potrošnje jasno je da se dve trećine potrošnje ovog goriva mora obezbediti iz uvoza. Sagovornik Balkanmagazina ukazuje da je pod velikim znakom pitanja kvalitet ponude uvoznog TNG-a. Nameće se i zaključak da je država svojim nečinjenjem omogućila ekstraprofit učesnicima na tržištu. Jer, mnogi od njih bez posledica prodaju nestandardan (nekvalitetan) proizvod potrošačima.

Ukazujući da nije reč o pukom teoretisanju sagovornik Balkanmagazina iznosi činjenice: potrošnja ovog energenta do 2011. godine raste, iz godine u godinu, a već je u prvom polugodištu ove godine došlo do pada potrošnje u odnosu na isti perod prošle godine za od pet do sedam odsto. Ta tendencija se nastavlja i u drugom polugodištu.

NIS – dobar primer

Ovo, međutim, nije uticalo na orijentaciju NIS-a da u svojoj ponudi ima sve više benzinskih stanica koje vozačima nude i TNG. U ovoj kompaniji ističu da u sklopu modernizacije maloprodajne mreže intezivno rade i na proširenju mreže instalacija za TNG autogas.

“Tokom 2010. godine ugrađeno je 11 instalacija za TNG na postojećim benzinskim pumpama a ove godine na čak 23 maloprodajna objekta. TNG instalacije sastavni su deo i svih 10 rekonstruisanih i novih benzinskih stanica NIS-a u Srbiji, koje su počele sa radom u toku ove godine, a do kraja 2011. godine autogas TNG će moći da se kupi na još 11 benzinskih stanica, kao i na četiri nove savremene pumpe, čija je izgradnja pri kraju. Automati za autogas TNG ispunjavaju najviše standarde savremene tehnologije, a prilikom ugradnje vodilo se računa da ovom vrstom goriva budu snabdeveni objekti iz svih regiona,“ kažu u NIS-u uz napomenu da im je cilj da ostanu i dalje „lider na tržištu TNG-a ne samo na teritoriji Srbije, već i u celom regionu.“

Pored toga što posebnu pažnju poklanjaju razvoju ovog pravca poslovanja u NIS-u kontrolišu kvalitet TNG-a, svakodnevno i u u svim fazama, od proizvodnje do kupaca. „Autogas koji mi prodajemo po svim karakteristikama zadovoljava kvalitet definisan standarda SRPS EN 589 za ovu vrstu goriva,“ kažu u NIS-u napominjući da „proširenje mreže instalacija TNG - auto gasa sprovode u skladu sa delom strategije poslovanja kompanije, koji se odnosi na očuvanje životne sredine i proizvodnju i prodaju ekoloških goriva po evropskim standardima“.