DRŽAVA ODGOVORNA ZA RAZVOJ TRŽIŠTA NAFTNIH DERIVATA

Zabrinjava to što se u značajnoj meri smanjio protok međunarodnog teretnog saobraćaja kroz Republiku Srbiju. Naravno, to je u prvom redu povezano sa ekonomskom krizom, ali s druge strane, izazvano je i time što se iz dana u dan menja situacija u regionu. Tu mislim na aktivnu izgradnju putne i infrastrukturne mreže u Turskoj, Bugarskoj i Rumuniji. Ovo preti da Srbija, ako ne obrati pažnju na nova kretanja, izgubi ulogu glavnog tranzitnog igrača u regionu. To bi se svakako negativno odrazilo na naše poslovanje i poslovanje svih firmi koje rade na tržištu naftnih derivata Srbije. Samim tim, odrazilo bi se i na ekonomiju zemlje u celini, kaže u intervjuu za Balkanmagazin Aleksandar Panfilov, generalni direktor „Lukoil Srbija“ navodeći konkretne primere: „Svi primećujemo velike redove i čekanje na graničnim prelazima, svi negodujemo zbog visokih putarina na glavnim putnim koridorima, što čini tranzit kroz Srbiju jednim od najskupljih u regionu. Na ove momente Vlada bi mogla da obrati pažnju i donese mere koje bi turske i bugarske prevoznike, koji tradicionalno preferiraju prolaz kroz Srbiju, zadržale na srpskim putevima.“

Aleksandar Panfilov

Kako ocenjujete tržište naftnih derivata u Srbiji godinu dana posle liberalizacije?

U celini razvoj tržišta vidim u pozitivnom svetlu. Kao prvo - pojavile su se nove vrste naftnih derivata, što se odrazilo na potražnju i sniženje cena. A zatim je to automatski uticalo da se konkurencija na tržištu pojača.

Da li Vam je i koliko pomoglo u poslovanju to što su izjednačene akcize za domaća i uvozna goriva?

Ovaj potez je bio isključivo pozitivan. Jačanje konkurencije razvija tržište i ne dozvoljava cenama da rastu, što utiče na standard građana i odražava se pozitivno na budžetu zemlje u celini.

Stop švercu

Šta je potrebno da još učini država da bi se u Srbiji efikasnije suzbila siva ekonomiju na tržištu derivata?

Šverc se mora strogo kažnjavati. Nadležne službe moraju strogo da kontrolišu tržište. Uz primenu oštrih mera moguće je uvesti red u roku od jedne nedelje. Valja napomenuti i da ni svi derivati koji se u Srbiji proizvode još uvek ne odgovaraju evro 5 standardu.

Druga stvar je kvalitet naftnih derivata, koji se može naći na srpskom tržištu. Za to kao jedino rešenje vidim rigoroznu kontrolu kvaliteta. Fiskalni i policijski organi Republike Srbije prilično efikasno rade u ovom pravcu, što je po meni dobar znak za investitore i Srbiju, u ovom trenutku, s ove tačke gledišta čini privlačnijom od drugih zemalja u regionu.

Kriza je svakako uticala na plasman naftnih derivata. Koji su rezultati polovanja „Lukoil Srbija“ u 2011. godini?

Rezultati su dobri, o čemu govori i pozitivan stav centralne kompanije i glavnog akcionara. Već nekoliko godina unazad „Lukoil Srbija“ ostvaruje pozitivan rezultat poslovanja. Međutim, nikada to nije sto odsto dovoljno i nikad se ne dostiže potpuno unutrašnje zadovoljstvo rezultatima. Postoje još uvek velike rezerve, a napredak vidim u mogućnosti da se poslovanje Društva učini još efikasnijim. Na tome ćemo skoncentrisati svoje napore i u 2012. i u 2013. godini.

Lukoilova benzinska pumpa na Kalemegdanu u Beogradu

Kvalitet i pojeftinjenje privlače kupce

Šta ste preduzeli da privučete kupce, ne samo na pumpama već i u veleprodaji?

Najvažnije je obezbediti kvalitetne naftne derivate. Naš cilj i glavni zadatak je da snabdevamo srpsko tržište robom evropskog kvaliteta. Kako se bavimo prometom derivata, akcenat je i na sferi kvaliteta usluge naših klijenata u maloprodajnoj mreži, na čijem usavršavanju takođe aktivno i neprestano radimo. Potkraj godine smo rešili da nagradimo naše verne potrošače i spustimo cenu bezolovnog benzina evropremijum, koji je po ceni izjednačen sa običnim bezolovnim benzinom. Ovaj potez je naišao na dobar odziv u javnosti, jer je ovo najkvalitetnije gorivo a dobijamo ga iz „Lukoilovih“ rafinerija.

Odakle „Lukoil Srbija“ nabavlja gorivo? Imate li problema zbog niskog vodostaja Dunava?

Tradicionalno uvozimo naftne derivate i gas iz „Lukoilovih“ rafinerija u Bugarskoj i Rumuniji. Takođe, vrlo uspešno na ovom polju sarađujemo sa NIS „Gasprom njeftom“. Nadamo se da će se takva saradnja nastaviti i u budućnosti.

Niski vodostaj Dunava na naše poslovanje nije uticao, jer mi imamo dovoljne skladišne kapacitete, kao i alternativne puteve snabdevanja. Nismo se okrenuli isključivo jednom partneru ili izvoru snabdevanja, otvoreni smo za uzajamno korisnu saradnju.

Među naftašima u Srbiji nezvanično se mogu čuti komentari da postoji kartelski dogovor između nekih učesnika na tržištu i da oni diktiraju cene i uslove poslovanja. Kako to komentarišete?

Svi veliki igrači na tržištu rade po poznatim i jasnim, transparentnim pravilima. Formiranje cena kod nas zavisi od svetskih kotacija. Sve ostale izjave i komentari po ovom pitanju pre su u službi nekih drugih ciljeva i nemaju ekonomsku podlogu.

Država još nije donela zakonsku regulativu i podzakonska akta za monitoring tržišta derivata u Srbiji. Koliko je to i kako uticalo na poslovanje „Lukoil Srbija“?

Zakon Republike Srbije je odredio izuzetno visoke i stroge zahteve vezano za uvoz i prodaju naftnih derivata. Policijski i fiskalni organi Srbije u skladu sa tim sprovode temeljnu kontrolu.

Šta bi „prepisali“ od propisa i uslova poslovanja u Rusiji ili nekoj drugoj zemlji gde „Lukoil“ ima svoje kompanije?

Svi propisi koji se tiču realizacije naftnih derivata odgovaraju onima u Ruskoj Federaciji i Evropskoj uniji, a u nekim slučajevima srpski propisi su još oštriji. O ostalom, onom što se tiče eksploatacije nafte i njene prerade, ne mogu da komentarišem jer se „Lukoil“ na tržištu Srbije bavi isključivo prometom naftnih derivata.

Razvoj

Planovi za buduće poslovanje u Srbiji.

Planovi bi se mogli definisati u jednoj reči – razvoj. Nedavno je u Srbiji u radnoj poseti bio potpredsednik kompanije Vadim Varabjov. Tom prilikom je primetio da se u Beogradu malte ne svake godine rekonstruiše ili niče jedan novi most. Naša kompanija, naravno, ne može da gleda pasivno na ovako dinamičan proces izgradnje i razvoja infrastrukture. Svakako ćemo se angažovati na razvoju i osavremenjivanju naše maloprodajne mreže.

Da li je LUKOIL zainteresovan da u Srbiji otpočne i sa istraživanjem i eksploatacijom sirove nafte i gasa?

Koliko je meni poznato zakon Srbije to i sada dozvoljava. Drugo je pitanje ekonomske isplativosti. Ovim pitanjima se u Grupi „Lukoil“ bave specijalizovana preduzeća i sektori.

Država najavljuje tender za eksploataciju i korišćenje uljnih škriljaca. Hoćete li se priajviti?

Mi ovo pitanje razmatramo i pratimo situaciju na terenu.

„Lukoil“ ušao u sektor elektroenergetike

Kako komentarišete pregrupisavanje naftnih kompanija na svetskom tržištu i to što neke, poput OMV, odlaze iz prometa derivata u druge sektore?

Jako je nezahvalno komentarisati poslovne poteze drugih velikih naftnih kompanija. Svako ima svoje interese i svoje ciljeve. Lukoil, kao multinacionalna kompanija upravo razvija svoje prerađivačke kapacitete i maloprodajne mreže u celoj Evropi.

S druge strane, Lukoil kao vertikalno integrisana energetska kompanija ulaže i u razvoj svojih elektroenergetskih kapaciteta, koji su takođe „razbacani“ širom Ruske Federacije i evropskog kontinenta. U poslednjoj dekadi decembra naša kompanija je u Bugarskoj počela sa isporukom elektroenergije, nakon što su završeni radovi na prevodu termoelektrane Lukoil Energy & Gas Bulgaria EOOD na rad u kombinovanom režimu generacije električne i toplotne energije, tj. u režimu kogeneracije, koji bugarsko zakonodavstvo stimuliše.

Biodizel – političko pitanje

Vaša ocena obaveze naftnih kompanija u EU da koriste biodizel.

Primena biodizela je više političko nego ekonomsko pitanje. Moguće da bi ovakva obaveza dodala na cenu goriva još pet do sedam odsto. Meni nije jasno da li je to uopšte potrebno potrošačima u Srbiji. Nije jasno za šta bi oni u stvari plaćali. To je po meni pitanje za Vladu Srbije.

Kako gledate na to što se proizvođači automobila prosto nadmeću u tome ko će izbaciti atraktivniji model automobila na struju?

Najbolje rešenje bi bilo kada bi neko proizveo perpetuum mobile. Šalu na stranu, u svetu koji se razvija neverovatno brzim tempom, nemoguće je ostati slep na neophodnost primene inovacija. Automobilska industrija je pravi primer za to.