DRŽAVA NAJAVLJUJE OBRAČUN SA ŠVERCERIMA GORIVA

Pokušavajući da suzbije sivu zonu tržišta naftnih derivata u Srbiji, gde se i dalje godinu dana posle liberalizacije kroz švercerske kanale obrću milionski iznosi i ostvaruju enormne zarade Vlada Srbije će od 1. januara 2012. godine otpočeti sa primenom Pravilnika o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje trgovine naftom i derivatima nafte.

Svi oni koji žele da se ubuduće bave veleprodajom ili maloprodajom benzina, dizela i(li) TNG-a moraće od Nove godine da ispunjavaju uslove koje propisuje Pravilnik o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje trgovine naftom i derivatima nafte. Mada su predstavnici Udruženja naftnih kompanija Srbije očekivali da će početkom ove nedelje na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede biti uvaženi njihovi argumenti za odlaganje primene ovog Pravilnika to, prema informacijama Balkanmagazna iz ovog resora Vlade Srbije, nije dogovoreno. Sa uvođenjem reda među uvoznicima i prometnicima na veliko naftnih derivata država će otpočeti odmah posle novogodišnjih praznika.

Ova odlučnost Vlade Srbije ne treba da čudi jer, pri uvozu na crno samo jedne cisterne benzina kapaciteta 25.000 litara budžet Srbije ostaje bez skoro 1.300.000 dinara prihoda, koji bi u državnu kasu ušli koroz naplatu poreza i akciza. Na cisterni dizela država gubi , odnosno, šverceri dodatno zarađuju nešto manje od miliona (925.000 dinara).

Cisterna u kojoj je voženo švercovano gorivo

Astronomske zarade u sivoj zoni

Obime nezakonitog uvoza goriva u Srbiju teško je precizno proceniti ali, upućeni u ovaj biznis ističu da granicu na crno pređu desetine, ako ne i stotine cisterni mesečno, tako da se gubici u budžetu mere desetinama miliona dinara.

Sagovornici Balkanmagazina iz Vlade Srbije ističu da povećanje zahteva za kapacitete skladišta derivata ima za cilj ne samo zaštitu državnih interesa već i pre svega zaštitu interesa potrošača.

Već spomenuti Pravilnik propisuje ukrupnjavanje skladišta naftnih derivata (TNG, dizela i benzina) i zatvaranje malih mesta za skladištenje (manjih od 5.000 kubnih metara za benzine i dizel, i 3.000 kubnih metara za TNG). Ovo će, svakako ozbiljno pojednostaviti mogućnosti inspektorima da kontrolišu, ne samo to da li je roba ocarinjena i da li su na nju plaćeni porezi i akciza već i sam kvalitet goriva. Svaki vozač se, naime, uverio da u zavisnosti od toga na kojoj pumpi sipa gorivo zavisi i kilometraža koju će preći sa tom količinom goriva, a nije tajna ni da su se na automobilima sa finijim motorima dešavali i kvarovi kada u rezervoar dospe švercovano gorivo lošeg kvaliteta.

Preživeće ozbiljni igrači

Procenjujući da u Srbiji ima jedva desetak ozbiljnih uvoznika i trgovaca naftnim derivatima na veliko u Vladi Srbije kažu da će ostali ili morati da se prilagode propisima ili da se opredele za određenu delatnost. Neko će se baviti uvozom a neko skladištenjem. Konkretno, to znači da će oni koji nemaju odgovarajuća skladišta moći svoju robu da skladište u zakupljenom. Ali, svo gorivo koje se uveze moraće da uđe u skladište, a ne da se direktno iz uvoza vozi na pumpu.

Mada se u javnosti od pojedinih trgovaca derivatima moglo čuti da ih novi pravilnik tera na trošak izgradnje novih, velikih skladišta u resornom ministarstvu Vlade Srbije (sektor trgovine) kažu da su prilikom izrade ovog dokumenta imali u vidu postojeće skladišne kapacitete i da su razradili kompletnu strategiju primene ovog pravilnika.

Država je, uvodeći nova pravila skladištenja naftnih derivata izašla u susret ozbiljnim kompanijama koje poštuju zakon. Uvoznici su oslobođeni potrebe da imaju i carinsko skladište, tako da robu direktno voze u komercijalno - na čuvanje dok ga ne prodaju.

„Oni koji žele da se bave trgovinom na veliko moraju poštovati uslove. Oni koji ne mogu odmah po uvozu da plate carine i akcizu ne moraju da se bave ovim biznisom,“ kaže sagovornik Balkanmagazina ukazujući i na to da se tokom ove godine u Srbiju najviše uvozio evrodizel i lož ulje. Benzin se, kako kaže, uvozio „u tragovima“.

Od nove godine inspektori će kontrolisati da li su se uvoznici i prometnici na veliko prijavili Agenciji za energetiku i da li ispunjavaju sve bitne uslove – u skladu sa izmenjenim propisima za trgovinu naftnim derivatima na veliko. Svi koje inspektori uhvate da su prekršili propise će, prema novom pravilniku osim plaćanja novčane kazne biti suočeni i sa time da će im objekat biti zatvoren, a preti im i prijava Agenciji za energetiku i mogućnost gubitka licence za obavljanje delatnosti.

To je, izgleda, ono što najviše plaši one koji su do sada radili „na crno“.

Kontrolom do naplate akciza

Ne sme se, takođe, zaboraviti ni to da su akcize na naftne derivate najveća stavka prihoda državnog budžeta na osnovu poreza i doprinosa. Stara pravila omogućavala su, malte ne potpunu slobodu švercerima koji, koristeći rupe u zakonu, nisu u budžet uplaćivali akcize, poreze i druge obavezne doprinose.

Sada, sa pooštrenom kontrolom neće lako moći da uvoze lož ulje i da ga prodaju kao evrodizel.

Podsetimo, tokom ove godine je „ekstra lako lož ulje“ bilo van sistema akciza, pa su ga uvoznici plasirali kao dizel gorivo, oštetivši pri tome državu. Kako će biti sprečene takve malverzacije?

„Godišnji gubici države bi zbog upotrebe lož ulja kao dizel goriva kakva je bila u proteklih nekoliko meseci mogli iznositi oko tri milijarde dinara. Sprečavanje ovakvih zloupotreba podrazumeva snažniji sistem kontrole i njeno dosledno sprovođenje, komentariše za Balkanmagazin Milica Bisić, direktor tržišta u KPMG Beograd i član Srpskog fiskalnog društva.

Govoreći o tome da su akcize poslednjih godina donosile više od petine budzetskih prihoda Bisić procenjuje da će „tako biti i u 2012. godini.“

Zakon, inače, previđa usklađivanje akciza sa inflacijom jednom godišnje a Milica Bisić kaže da je moguće uvesti akcizu i na dizel gorivo koje se krosti za grejanje (lož ulje).

„To je moguće uraditi uz uvođenje mehanizma povraćaja plaćene akcize, uz dokaz da je gorivo bilo upotrebljeno za grejanje. Ova mera bi sigurno bila delotvornija od samo kontrole upotrebe jer unapred obeshrabruje nedozvoljenu potrošnju,“ zaključuje ovaj naš poznati stručnjak za fiskalnu problematiku.