DOGODINE BEZ UVOZA STRUJE

Energetskim bilansom Republike Srbije tokom 2009. godine je planirano da se u Srbiji potroši ukupno 17.794 Mtoe (miliona tona ekvivalentne nafte) primarne energije, što je za 1% više od procenjene potrošnje ukupne količine primarne energije u 2008. godini, koja iznosi 17.637 Mtoe. Pri tome, iz domaće proizvodnje biće obezbeđeno 55% potrebne primarne energije a 45%, neto, iz uvoza. Ovako bilansirana potrošnja pokazuje trend povećanja uvozne zavisnosti države za 1% u odnosu na procenjenu uvoznu zavisnost u 2008. godini.

Domaća proizvodnja primarne energije, inače, obuhvata eksploataciju i korišćenje domaćih resursa uglja, sirove nafte, prirodnog gasa i obnovljivih izvora energije (hidropotencijal, ogrevno drvo i biodizel) na godišnjem nivou. Za 2009. godinu je planirana proizvodnja 9,756 Mtoe primarne energije, što je za 0,6% manje od procenjene proizvodnje tokom ove godine.

Srbija je od energenata najbogatija ugljem i u strukturi proizvodnje primarne energije ugalj učestvuje sa 79%, obnovljivi izvori energije sa 11% (hidropotencijal sa 9% a ostalo sa 2%), nafta sa 8% i prirodni gas sa 2%.

Energetski bilans Srbije za 2009. godinu Vlada Srbije je objavila u Službenom glasniku 30. oktobra 2008. godine, a potpisao ga je Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade – zamenik predsednika Vlade.

Ukupne potrebe Republike Srbije (bez potreba za teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija) na godišnjem nivou prikazuju se u okviru zbirnog energetskog bilansa, a na osnovu prethodno definisanih pojedinačnih bilansa za naftu i derivate nafte, prirodni gas, ugalj, električnu i toplotnu energiju i energiju iz obnovljivih izvora energije.

Najviše se uvozi nafta

Tokom 2009. godine planiran je neto uvoz 8,037 Mtoe primarne energije, što je za 2,8% više od procenjenog neto uvoza u 2008. godini. Najveći procenat u neto uvozu primarne energije, čak 63% čine sirova nafta i derivati nafte, slede prirodni gas (24%) i visokokalorični ugljevi, koks i kameni ugalj (13%).

U ovim negativnim prognozama dobro je što će projektovani uvoz električne energije tokom ove godine, u 2009. godini biti supstituisan iz domaće proizvodnje. Eventualni viškovi struje iz domaćih elektrana biće izveženi.

Za izradu Energetskog bilansa za 2009. godinu korišćeni su podaci: Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine Autonomne pokrajine Vojvodine, Republičkog zavoda za statistiku Srbije, Uprave carina, JP Elektroprivreda Srbije, JP Elektromreža Srbije, JP Srbijagas, JP Transnafta, Naftne industrije Srbije a.d., JP PEU Resavica, Rudnika Kovin a.d., Poslovnog udruženja toplana Srbije i toplana u okviru sistema daljinskog grejanja, US STEEL Srbija, VICTORIA GROUP, kompanije PRVA ISKRA NAMENSKA AD i Bioplanta d.o.o.

Nafta i naftni derivati

Srbija će tokom 2009. godine uvesti 80% potrebnih količina sirove nafte a samo petinu potrošnje “pokriće iz domaće proizvodnje. Planirana je domaća proizvodnja 0,614 miliona tona sirove nafte, što je za 2% manje od procenjene proizvodnje za 2008. godinu i uvoz 2,770 miliona tona sirove nafte, što je za 1,25% više od procenjenog uvoza tokom ove godine.

Prerada uvozne i domaće sirove nafte odvija se u jednoj rafineriji na dva lokaliteta, u Novom Sadu i Pančevu. Energetskim bilansom je planirana prerada 3,558 miliona tona sirove nafte, što je za 0,5% više od procenjene prerade ove godine, čime će se dobiti 3,570 miliona tona naftnih derivata, što je za 0,8% više u odnosu na procenjenu proizvodnju tokom 2008. godine. Iz uvoza će biti obezbeđeno 1,184 milona tona derivata, što je za 12,2% više od procenjenog uvoza tokom ove godine. Sve skupa, tokom 2009. godine je planirana potrošnja 4,381 milion tona derivata, što je za 3,5% više u odnosu na procenjenu potrošnju za ovu godinu. Sve skupa, čak 71% potrebnih količina derivata nafte za uredno i sigurno snabdevanje kupaca obezbeđuju se iz domaće proizvodnje (preradom uvozne i domaće nafte) a 29% iz uvoza.

U ukupnoj strukturi potrošnje derivata nafte motorna goriva, uključujući i tečni naftni gas (TNG), čine 64%, lož ulje 13%, primarni benzin 12% a ostali derivati 11%. Statistika pokazuje snažan rast potrošnje motornih goriva u poslednjim godinama i on će biti nastavljen i u narednoj, 2009. godini. Očekuje se porast potrošnje motornih goriva za 7% pad potražnje lož ulja za 2,8%, pad potrošnje primarnog benzina za 5% i porast potrošnje ostalih derivata za 1,7%.

Prirodni gas

Bilans prirodnog gasa obuhvata proizvodnju prirodnog gasa, uvoz i potrošnju. Čak 91% potrebnih količina prirodnog gasa za uredno snabdevanje kupaca se obezbeđuju iz uvoza a samo 9% iz sopstvene proizvodnje. Od ukupno obezbeđenih količina gasa naredne godine će jedan deo gasa biti utrošen i za utiskivanje u podzemno skladište gasa Banatski Dvor. Deo ovih količina biće operativno raspoloživ tokom cele 2009. godine, tako da se po prvi put očekuje značajnija eksploatacija gasa iz ovog objekta, i to kod vršne potrošnje ili smanjenja isporuke u uslovima više sile.

Proizvodnja prirodnog gasa obuhvata proizvodnju iz naftno-gasnih i gasnih ležišta na prostoru Srbije. Ukupna proizvodnja u 2009. godini planirana je u količini od 224,2 miliona kubnih metara, što je za 11% manje u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2008. godini. Iz uvoza će se obezbediti 2.406,2 miliona kubnih metara prirodnog gasa, što je za 4% više od procenjenog uvoza u 2008. godini. U cilju sigurnosti snabdevanja za grejnu sezonu 2008/2009. godinu, kako bi se “pokrila” takozvana vršna potrošnja, kada su potrebe za uvoznim gasom veće od maksimalno ugovorenog “dotoka” ovog energenta od 10 miliona kubnih metara dnevno, biće obezbeđeno još 7,9 miliona kubnih metara prirodnog gasa uvozom iz Mađarske. Ostale količine će po osnovu dugoročnog ugovora biti nabavljene iz Ruske Federacije.

Potrošnja prirodnog gasa utvrđena je na osnovu podataka distributera gasa i procenjene potrošnje prirodnog gasa za ostale potrošače. Sve skupa planirana je ukupna potrošnja prirodnog gasa od 2.630, 358 miliona kubnih metara, što je za 2,5% više od procenjenih količina za 2008. godinu.

Pisci Energetskog bilansa Srbije komentarišu da je disparitet u cenama energenata i energije jedan od ključnih faktora koji utiče na oscilacije potrošnje prirodnog gasa u odnosu na planirane količine. Ovaj problem je veoma izražen u delu industrije i poljoprivrede, tako da se u ovim segmentima srpske privrede u 2009. godini očekuje smanjenje potrošnje gasa u odnosu na procenjenu potrošnju u 2008. godini, i to u industriji za 2,3% a u poljoprivredi i do 44%.

Ugalj

Potrebne količine uglja i koksa za uredno snabdevanje kupaca se obezbeđuju 96% iz domaće proizvodnje i prerade i 4% iz uvoza. Proizvodnja uglja obuhvata proizvodnju kamenog i mrkog uglja u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom i lignita u rudnicima sa površinskom i u rudniku Kovin sa podvodnom eksploatacijom. Tokom 2009. godine planirana je proizvodnja 70.000 tona kamenog uglja, što je identično je sa procenjenom proizvodnjom za ovu godinu. Biće proizvedeno 419.000 tona mrkog uglja, što je za 16% više u odnosu na procenjenu proizvodnju tokom 2008. Srbija proizvodi najviše lignita a za 2009. godinu je planirana proizvodnja 38,24 miliona tona, što je za 1,3% manje od procenjene proizvodnje ove godine. Lignit u ukupnoj proizvodnji uglja u energetskom bilansu zemlje učestvuje sa čak 97%, sušeni lignit sa 1,3%, mrki ugalj 1,1% i kameni ugalj sa 0,2%.

Prerada uglja obuhvata proizvodnju sušenog "kolubarskog" lignita. Plan je proizvodnja 0,506 miliona tona ovog uglja, što je za 9,6% manje od procenjene proizvodnje u 2008. godine.

Neto uvoz uglja obuhvata uvoz deficitarnih količina uglja i to na prvom mestu uvoz koksa za potrošnju u metalurškom kompleksu i uvoz visokokaloričnog kamenog uglja za industriju, a zatim i uvoz mrkog uglja za široku potrošnju. U okviru neto uvoza uglja obuhvaćen je i izvoz minimalnih količina mrkog uglja, lignita iz podvodne eksploatacije, sušenog lignita i reizvoz koksa. Sve skupa, tokom 2009. godine biće uvezeno 1,45 miliona tona uglja, što je za 2% više od procenjenog neto uvoza u 2008. U ovoj količini čak 65% otpada na neto uvoz koksa, uvozi se 21% kamenog uglja, 10% lignita, 3,8% mrkog uglja i 0,2% sušenog lignita.

Planirana potrošnja uglja i koksa, uz pridružene količine visokopećnog gasa tokom 2009. godine od 9,156 Mtoe je za 3,6% manja od procenjene potrošnje u 2008. godini. Pri tome u sistemima transformacije biće potrošeno 87% uglja a u finalnu potrošnju ide 13%. Transformacije tih 7,884 Mtoe je za 6,5% manje od procenjene potrošnje u 2008. godini i obuhvata, pored potrošnje u elektranama, toplanama i industrijskim energanama i količine koksa za visoke peći i proizvodnju i potrošnju visokopećnog gasa. Od ove količine su izdvojene količine lignita potrebne za preradu, tj. proizvodnju sušenog uglja.

Električna energija

U Srbiji će prema energetskom bilansu tokom 2009. godine biti proizvedeno 37.705 GWh električne energije, što je za 2% više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2008. godini, koja iznosi 36.922 GWh. Od ukupno planirane proizvodnje u 2009. godini termoelektrane će proizvesti 26.415 GWh ili 70%, termoelektrane-toplane 630 GWh ili 2% a hidroelektrane 10.660 GWh ili 28%. U strukturi proizvodnje električne energije iz hidroelektrana, protočne učestvuju sa 88,6%, akumulacijske sa 7,4%, reverzibilne sa 3,5% a male hidroelektrane sa 0,5%. Energetskim bilansom je predviđeno da planirane količine iz proizvodnje i neto uvoza, po osnovu dugoročnih ugovora i ostalih potraživanja, u potpunosti zadovolje potrebe potrošača za električnom energijom u Srbiji. Za razliku od ove godine, za koju je iskazan neto uvoz 31 GWh električne energije tokom naredne godine je planiran neto uvoz u od 23 GWh.

Planirani su i gubici u prenosu struje od 1.291 GWh, što je za 1,6% manje od procenjenih gubitaka u 2008. godini. Potencijalni gubici u distribucijama su procenjeni na 4.503 GWh, što je za 1,5% manje od procenjenih gubitaka u 2008. godini.

U Srbiji će tokom 2009. godine, prema energetskom bilansu biti potrošeno 28.854 GWh struje, što je za 3% više od procenjene finalne potrošnje u 2008. godini. Gledajući strukturu potrošnje vidi se da najviše struje, 52% troše domaćinstva, sledi industrija sa procenjenom potrošnjom od 27,4%, saobraćaj sa 0,9% i poljoprivreda sa 0,7% dok ostale delatnosti troše 19% električne energije.

U Energetskom bilansu Srbije posebno je istaknuto da su se ratifikacijom Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, jula 2006. godine u Srbiji “stekli osnovni preduslovi za uspostavljanje tržišta električne energije i gasa kako na celokupnoj teritoriji JI Evrope tako i na unutrašnjem tržištu”.

Toplotna energija

Bilans toplotne energije obuhvata potrošnju energenata, proizvodnju toplotne energije u termoelektranama, termoelektranama-toplanama, toplanama i industrijskim energanama, kao i finalnu potrošnju po sektorima potrošnje. U proizvodnji toplotne energije u 2009. godini, kao energetsko gorivo ugalj učestvuje sa 37%, prirodni gas sa 47% i tečna goriva sa 16%. Ukupna potrošnja energenata planirana je u količini od 1,310 Mtoe, što je 7,6% manje u odnosu na procenjeni iznos u 2008. godini. Planom proizvodnje toplotne energije za 2009. godinu predviđa se zamena goriva fosilnog porekla ekološki prihvatljivim i energetski efikasnim energentom, gasom. Planom za 2009. godinu u strukturi potrošnje energenata za proizvodnju toplotne energije predviđeno je smanjenje utroška uglja sa 41%, koliko je trošeno ove godine na 37% i povećanje utroška gasa sa 43% na 47%. Istovremeno, planirano je smanjenje potrošnje uglja za 17,5% i tečnih goriva (mazuta) za 4,34% i povećanje potrošnje gasa za 1%.

Tokom 2009. godine planirana je proizvodnja 40.654 TJ toplotne energije, što je za 5,4% manje od procenjene proizvodnje u 2008. godini, ali za 6% više od ostvarene proizvodnje u 2007. godini.

Biogoriva

Proizvodnja tečnih biogoriva obuhvata proizvodnju biodizela i bioložulja. Naredne godine je planirana poizvodnja 360 tona biodizela (BD-100), što je za 75% manje od procenjene proizvodnje u 2008. godini. Posmatrano po sektorima potrošnje, potrošnja biodizela odvija se isključivo u sektoru finalne potrošnje, i to: 67% biodizela se plasira u saobraćaju i 33% u poljoprivredi. Proizvodnja bioložulja u 2009. godini nije planirana, što predstavlja stoprocentni pad u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2008. godini koja iznosi 40 tona.

Nakon uspešno započete proizvodnje tečnih biogoriva u 2007. tokom ove godine u Srbiji imamo drastičan pad proizvodnje a planovi za 2009. godinu su minimalistički. Razlog tome je visoka cena sirovog ulja (poluproizvoda) na produktnoj berzi, niske primarne proizvodnje uljarica, visokokonkurentne cene fosilnih goriva i što nema podsticajnih sredstava države.

Zaključak

U Energetskom bilansu, takođe, piše da je radi realizacije planirane proizvodnje i smanjenja uvozne zavisnosti neophodno ispuniti uslove predviđene Programom ostvarivanja Strategije razvoja enegetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, a posebno: obezbediti izvršenje svih planiranih remonta, obezbediti potreban nivo finasijskih sredstava za potrebe završetka izgradnje podzemnog skladišta gasa, sprovesti energičnije mere u smanjenju distributivnih gubitaka, podjednako i u distribuciji električne energije i distribuciji gasa, iznaći modalitet ili izvor energije za regulisanje tehničkih gubitaka u prenosnoj mreži nastalih po osnovu dispariteta cene električne energije na domaćem tržištu i cene električne energije sa drugih tržišta. Treba, takođe, blagovremeno ugovoriti uslužnu preradu ili obezebediti nesmetani uvoz tečnih goriva (motorni benzin i mazut) do nivoa količina potrebnih za realizaciju energetskog bilansa za 2009. godinu i kroz različite modalitete podsticaja obezbediti potrebna sredstva i dodatna ulaganja u modernizaciju i podizanje proizvodnje u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom. Rastom cena energije na svetskom tržištu ugalj ponovo dobija na značaju, a svako povećanje domaće proizvodnje primarne energije ima direktan uticaj na smanjenje ukupnog deficita Republike Srbije. Potrebno je i intenzivirati mere i aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti i povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije. Da bi se sve ovo sprovelo, dakle, u cilju obezbeđenja sigurnog snabdevanja energijom i energentima treba zadužiti organizacione jedinice u Ministarstvu rudarstva i energetike i druge institucije za operativno praćenje i izveštavanje o stepenu realizacije energetskog bilansa, na mesečnom, kvartalnom, polugodišnjem i godišnjem nivou.

Dugoročno posmatrano potrebno je ispuniti sledeće uslove: razmotriti mogućnost uvođenja posebne kreditne linije za kategoriju potrošača gasa u sektorima finalne potrošnje i time pokrenuti novi talas intenzivnije gasifikacije, pokrenuti geološka istraživanjima u cilju utvrđivanja novih komercijalnih (eksploatacionih) rezervi energetskih sirovina i geotermalne energije, formirati tržište obnovljivih izvora energije, posebno tržište biomase, ogrevnog drveta, briketa, peleta, drvenog otpada.