DESTRUKTIVNA ENERGIJA SLABI

Dešavanja u i oko Vlade Srbije i Narodne Skupštine sve više liče na rijaliti šou u kom ulogu “Velikog brata” izgleda sve više gubi potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić. Zanimljivo je, takođe, da se u zamku unapred pripremljenog scenarija za dešavanja u “Kući velikog brata” nije upleo ceo DS. Frakcija iz Krunske je na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije, gde se po prvi put od kada njome rukovodi Mirko Cvetković odluka donosila preglasavanjem, morala da položi oružje pred agilnim ministrom inostranih poslova Vukom Jeremićem, koji je premijeru, na pravdanje kako nema vremena da se bavi i međudržavnim energetskim sporazumom s Rusijom, kategorično rekao da će onda on to raditi.

Prašina u oči javnosti

U finišu svojih pokušaja da se javno opravda od insinuacija da lobira za rušenje naftno – gasnog sporazuma s Rusima, potpredsednik Dinkić juče je bio vrlo aktivan. Njegova partija je i članovima Vlade i poslanicima Narodne skupštine dostavila podatke radne grupe o pregovorima sa Gazpromom oko realizacije energetskog sporazuma, što je izazvalo nova prepucavanja u Parlamentu.

Kad sve prođe, hroničari će moći da procenjuju koliko je u ovom slučaju istinita izreka da je “put do pakla popločan dobrim namerama”. Danas, međutim, treba podvući crtu i manuti se praznih priča jer Srbija nema vremena za bacanje. Ne samo zato što 31. decembra ističe rok za potpisivanje ugovora s Gazpromnjeftom za NIS, već zbog toga što se dragoceno vreme gubi u političkim prepucavanjima umesto da se gleda kako će država izaći iz krize. Tim pre što Dinkićeva inicijativa više liči na novo “bacanje prašine u oči” javnosti i akterima na političkoj sceni Srbije, a ne na konstruktivan pokušaj rešavanja problema. Ova “prašina” treba, zapravo, da skrene pažnju s još neotvorene afere oko (ne)opravdanosti finansiranja dolaska Fijata u Kragujevac iz ionako prazne državne kase.

Ali, vratimo se energetskom sporazumu s Gazpromom. Posle sednice Vlade, na kojoj nije dobio podršku u nastojanjima da se u nastavku pregovora sa Rusijom insistira na istovremenom potpisivanju sva tri obavezujuća ugovora, za NIS, gasovod Južni tok i skladište Banatski dvor, kao ni za svoj alternativni predlog Gazpromu, Mlađan Dinkić se, skupa sa svojim partijskim kadrom u tom telu, povukao iz pregovaračkog tima sa Gazpromom.

Pored Dinkića iz radne grupe su istupili i državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić i Branislav Zec, izvršni direktor Agencije za privatizaciju. Ćirić je bio na mestu šefa tehničkog pregovaračkog tima a Zec - člana tehničkog pregovaračkog tima. Podsećamo da su i ovo Ministarstvo i Agencija pod ingerencijom Mlađana Dinkića.

Dinkićevo pravdanje

U otvorenom pismu javnosti, Dinkić navodi da je 11 članova Vlade, (dva su bila uzdržana), odbilo i alternativni predlog Ministarstva ekonomije, da se u slučaju potpisivanja ugovora samo za NIS, insistira na tome da se Gaspromu odmah prenese u vlasništvo 25 % akcija NIS-a, uz zadržavanje većinskih upravljačkih prava u rukama Srbije. Preostalih 26 % akcija bilo bi preneto nakon potpisivanja obavezujućeg ugovora o izgradnji gasovoda, za dve godine.

"Pregovore o ugovorima koji bi regulisali realizaciju energetskog sporazuma sa Rusijom prihvatio sam u veri da mogu da izvučem maksimum za svoju zemlju i da ću za to imati punu podršku kolega iz Vlade i javnosti. Međutim, tokom pregovora sam shvatio da mi je naša strana prva uskratila podršku. Svako moje insistiranje na zaštiti srpskih interesa prvo je dočekivano na nož u Srbiji. Umesto podrške, dobio sam prljavu kampanju u medijima. Što sam jače insistirao na odbrani interesa Srbije, to je medijski linč bio sve jači", ističe Dinkić u svom pismu i tvrdi da je “srpski pregovarački tim 31. oktobra jedinstveno predložio ruskoj strani model ugovora kojim bi se, u skladu sa energetskim sporazumom, istovremeno potpisali ugovori za sva tri projekta pojedinačno, uz pravne i finansijske garancije za njihovo izvršavanje u praksi.

Odlukom parlamenta, Srbija je prihvatila ruski predlog da radi izgradnje magistralnog gasovoda kroz Srbiju i modernizacije skladište gasa u Banatskom Dvoru, proda NIS bez tendera - direktnom pogodbom. Međutim, Rusi danas prihvataju da potpišu samo jedan obavezujući ugovor, o kupovini NIS-a, s obrazloženjem da će tek za dve godine sigurno znati da li će se uopšte graditi gasovod Južni tok. Oni predlažu da se odmah potpiše samo ugovor za NIS i neobavezujući papiri za ostala dva projekta. Međutim, ako potpiše samo ugovor za NIS, Srbija gubi bilo kakve finansijske i pravne garancije da će ikada dobiti magistralni gasovod."

Dinkić komentariše da je "zabluda da nam te garancije pruža sam energetski sporazum - on ne predviđa nikakve rokove za izgradnju gasovoda kroz Srbiju i modernizaciju Banatskog dvora. U duhu je sporazuma da se npr. gasovod izgradi i 2152. godine, ukoliko se drugačije ne precizira obavezujućim ugovorom. Ruska strana želi NIS odmah, ali ne želi da potpiše obavezujući ugovor kojom se Srbiji garantuje izgradnja magistralnog gasovoda zbog koga je, uostalom, i potisan čitav energetski sporazum. Najveći paradoks je što se zapravo ruska strana ne pridržava energetskog sporazuma a da za to pokušava, uz svesrdnu pomoć dela naše javnosti, da okrivi Srbiju. Po mišljenju mog tima, samo u tom slučaju bi Srbija osigurala jedinstveni paket koji proizlazi iz energetskog sporazuma. S obzirom na to da su naši predlozi odbijeni, odlučio sam da se zajedno sa svojim timom povučem iz pregovora, jer nemamo podršku u zemlji da uradimo najbolje za Srbiju, a Srbija nema čvrste pravne i finansijske garancije da će dobiti magistralni gasovod.

Odgovornost za ekonomske posledice nove pregovaračke platforme, moraće da preuzme neko drugi”, ističe, Dinkić u otvorenom pismu javnosti.

Otkud Dinkić u pregovorima

Radi tumačenja Dinkićevih primedbi na tok pregovora i sam energetski sporazum s Rusima, Balkanmagazin je potražio stručno mišljenje.

- Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, nakon što je prihvaćen, važi sledećih 30 godine uz ugovoreno produžavanje na po pet godina, ako ga niko ne otkaže. Sporazum (kao okvirni i osnovni ugovor iza koga stoje države svojim autoritetom) nije predvideo jednovremeno zaključivanje posebnih ugovora u vezi: snabdevanja gasom, tranzit gasa i proizvodnju nafte – kaže Advokat Milenko Radić, direktor fonda za razvoj demokratije.

Radić, ukazuje i da je “samo kada je u pitanju proizvodnja nafte, zaključen poseban ugovor”. Reč je o Protokolu o osnovnim uslovima kupovine od strane OAO "GAZPROM NJEFT" akcija Kompanije "Naftna industrija Srbije" A.D., Novi Sad, koje čini 51 % osnovnog kapitala.

-Ovim Protokolom predviđena je obaveza zaključivanja konkretnog ugovora do 31. ddecembra 2008. godine i to samo u vezi NIS-a. Kada će biti zaključena preostala dva ugovora, u vezi dovršetka podzemnog skladišta gasa Banatski dvor i u vezi izgradnje gasovoda Južni tok za tranzit gasa, nije preciuzirano i to je u fazi razgovora, a što je saglasno Sporazumu – objašnjava Radić.

Komentarišući Dinkićevo insistiranje na tome šta treba uraditi do Nove godine, Radić je kategoričan:

-Ratfikacija pomenutog Sporazuma nije predvidela istovremeno zaključivanje sva tri ugovora niti je predviđeno da Narodna skupština ponovo odlučuje jer taj Sporazum neće biti povređen u konkretnom slučaju. Do sada formirane radne grupe su samovlasne i njihovo postojanje ili nepostojanje je nevažno i neobavezujuće.

Radić, takođe, ističe da je Sporazumom i Protokolom predviđeno da Srbiju predstavlja i u ime Srbije odlučuje isključivo Ministarstvo rudarstva i energetike a ne Dikićevo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (čl. 14. Sporazuma).

-Nedavna ponuda Mirka Cvetkovića i Mlađana Dinkića ruskom partneru, da otkupi dodatnih 19 % akcija NIS-a, predstavljala je neobavezujuću ponudu neovlašećnih lica koja je pored toga bila suprotna prihvaćenom Sporazumu. Naknadna procena vrednosti NIS-a, izvršena polovinom godine, bez odluke Vlade i bez javnog tendera, naručena od neovlašćenih lica za neoficijelnu upotrebu - za Vlade Srbije i Rusije neobavezujuća je. Napomene radi, u trenutku obelodanjivanja te procene nafta je imala cenu 300 % veću nego danas, uz tadašnju prognozu OPEC-a da će do kraja ove godine nafta dostići cenu od 200 dolara po barelu. Ako bi se danas radila procena NIS-a, najverovatnije da bi pomenuta procena bila svedena na 1/4 tadašnje procene – kaže dalje Radić.

Dilojt i Tuš je, da podsetimo, procenio da NIS vredi oko 2,2 milijarde evra. Na osnovu toga je u predlogu koji su potpisali premijer Cvetković i potpredsednik Dinkić, od Gazproma traženo da tih 19,4 % akcija NIS-a plate 500 miliona evra. To je suma veća od iznosa koji Gazprom prema Sporazumu plaća za 51 % NIS-a. Prema parametrima iz procene Dilojt&Tuša ispada da bi vrednost celog NIS-a danas bila procenjena na nešto više od 500 miliona evra.

-U situaciji, kada države zaključuju okvirni, strateški i dugoročni sporazum, kao što je napred pomenuti Sporazum, onda su svi znani i neznani razlozi bili presudni kod donošenja odluke, bez obzira da li je kupoprodajna cena u tom trenutku realna ili ne – pojašnjava Radić.

Čeda “piše” moratorijum

Podršku Dinkiću oko rušenja međudržavnog Sporazuma sa Rusima pruža i partija Čedomira Jovanovića. Stranka LDP, čiji je Jovanović lider. traži momentalni prekid svih aktivnosti Vlade i "moratorijum na realizaciju protivustavnog i štetnog ugovora o prodaji NIS-a", sve do momenta u kojem će Ustavni sud doneti odluku kojom se sporazum stavlja van snage.

“To je jedina odluka koja će u ovom trenutku zaštititi interese građana Srbije”, piše u saopštenju LDP-a uz zahtev Skupštini Srbije da na plenarnoj sednici razmotri sve elemente ponuđenih ugovora i da "zaštiti interese zemlje čije građane predstavlja”.

-Očigledno je da ni Vlada ni različiti pregovarački timovi više ne mogu da pronađu izlaz iz ove situacije. Zbog toga više ne sme da ćuti Ustavni sud Srbije. Pred njim se nalazi inicijativa LDP-a, čije bi usvajanje onemogućilo potpisivanje novih štetnih aranžmana. Ukoliko se to ne dogodi, činjenica da se NIS prodaje bez odluke Ustavnog suda biće nam samo argument više da se u bliskoj budućnosti ovaj sporazum i svi poslovi proistekli iz njega obustave i ponište kao nezakoniti – navodi se u pisanoj izjavi koju je potpisao lider LDP, Čedomir Jovanović.

Advokat Radić, međutim, tvrdi da Sporazum sa Gazpromom, zbog toga što je međudržavni i što su njegovom potpisivanju prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić i tadašnji i sadašnji predsednik Rusije Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev imaju snagu leks specijalisa. Ovaj poznati advokat, takođe, podseća da se u međunarodnim relacijama data reč državnika ceni i poštuje čak više nego potpisani papir.

Ovakvo tumačenje, da podsetimo, odgovarajući na novinarska pitanja o tome da li će Gazprom dati dodatne garancije o rokovima za izgradnju Južnog toka, izneo je i Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora Gazproma, prilikom svoje prošlonedeljne posete Beogradu.

Danas bi, prema najavi Slavice Đukić – Dejanović, predsednika Skupštine Srbije na zajedničkoj sednici skupštinskih odbora za privatizaciju i industriju sa poslanicima trebali da se suoče Mlađan Dinkić i ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić. Na osnovu nekoliko dosadašnjih skupštinskih odbora, može se očekivati da će i danas biti materijala za pisce skečeva sa političkom tematikom. Iz SPS-a, partije kojoj pripadaju i ministar Škundrić i kopredsednik međudržavnogsrpsko-ruskog komiteta Ivica Dačić, doduše, ne sumnjaju da će lider DS-a i predsednik Srbije Tadić održati reč datu Rusima. Ali, decembar “curi” i srpski političari bi ozbiljno trebalo da se pozabave pregovorima i onim šta će pisati ne samo u ugovoru za NIS već i u ostala dva dokumenta, za Južni tok i Banatski dvor. Da nam ponovo "đavo ne bude kriv", sa zadrškom.