ČIJI SU DALEKOVODI KROZ SRBIJU?

Trebalo je da Srbija i bukvalno bude suočena sa restrikcijama struje pa da u petak veče Vlada Srbije naredi Elektromreži Srbije da prekogranične kapacitete stavi na raspolaganje Elektroprivredi Srbije.

U prevodu to znači da bez ove odluke EPS nije imao tehničkih mogućnosti (slobodne kapacitete na visokonaponskoj prenosnoj mreži) da uveze struju iz inostranstva i nadomesti manjak kilovata iz domaće proizvodnje.

Sam pojam „prekogranični kapaciteti“ definisan je pravilima koje propisuje Evropska unija, odnosno, Energetska zajednica jugoistočne Evrope, čiji je i Srbija član. Po direktivama Brisela, uostalom, ne tako davno je i upriličeno izdvajanje Elektromreže Srbije (EMS) iz Elektroprivrede Srbije (EPS). Javno preduzeće EMS, zapravo, gazduje visokonaponskim prenosnim sistemom i trafostanicama. Ovaj sistem je, inače, i u okviru jedinstvenog EPS-a bio uključen u evropske visokonaponske sisteme a ovdašnji stručnjaci – dispečeri „vozili“ su kilovate na visokom naponu i sarađivali sa kolegama u okolnim i drugim evropskim zemljama bez ikakvih problema. Sve je funkcionisalo odlično, čak i tokom devedesetih godina prošlog veka, kada je Srbija bila suočena sa energetskim embargom, pa su se uvozi struje tretirali kao „havarijske pozajmice“. EPS je, naravno, sve te „pozajmice“ platio ili vratio.

Posle petooktobarskih promena Srbija se uključuje u nove relacije, postaje član Energetske zajednice jugoistočne Evrope i priprema se za takozvano slobodno tržište električne energije. I EPS i EMS su, doduše, i dalje javna preduzeća, odnosno, vlasnik im je Srbija – država, to jest građani. Ali, sada smo u situaciji da dalekovode koje je EPS gradio ova firma ne može da koristi slobodno - onako kako to najviše odgovara građanima Srbije. Treba ih unapred rezervisati, a određeni kapaciteti moraju se osloboditi za tranzit trećoj strani, trgovcima električnom energijom.

Reklo bi se da sibirski februarski dani praktično pokazuju svu manjkavost toga što Srbija nije zaštitila svoje interese, već joj pravila ponašanja u elektroenergetskom sektoru propisuje neko sa strane. Taj neko, naravno, ima svoje interese, odnosno, brine o interesima svojih kompanija i svojih građana. A Vlada Srbije je dočekala vapaje iz EPS-a da im se iznađu slobodni kapaciteti za tranzit uvozne struje, jer će u protivnom morati da „gase svetlo“.

Uoči ove odluke Vlade Srbije mogli su se čuti komentari da EMS uopšte nije trebalo izdvajati iz EPS-a, ali i da je zakazala Energetska zajednica, koja nije reagovala, nekakvim kriznim štabom, na primer, iako su sneg i ledeni dani okovali sve članice (Albanija, BiH, Bugarska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Crna Gora, Ukrajina i UNMIK) i doveli do toga da sve ove zemlje imaju problema u snabdevanju električnom energijom.

U saopštenju povodom stavljanja neto prekograničnih kapaciteta samo za ulaz u Srbiju na korišćenje EPS-u iz ovog javnog preduzeća objašnjavaju da je „apsolutno netačna informacija da je ovom odlukom Vlade Srbije tranzit energije preko Srbije obustavljen.“

Ističući „da je to uobičajena praksa u svim državama u regionu i da je Srbija među poslednjima koja ovakvu ili sličnu meru primenjuje“ iz EPS-a napominju: „To omogućava da se deo sopstvenog kapaciteta prioritetno koristi za potrebe industrije i stanovništva Srbije. Naravno, EPS će svu, pa i dodatnu energiju, kupiti i platiti na regionalnom tržištu.“

U celoj Evropi, pa i u našem regionu je veliki deficit energije i ona se teško nalazi, i to po veoma visokim cenama. Dodatna uvozna energija je potrebna već od danas (ovog ponedeljka). A iz EPS-a ističu da su dobili ponude i da će uvesti potrebne količine struje.

Ova situacija pokazuje, međutim, da treba preispitati sve argumente o korišćenju prekograničnih kapaciteta. Da nam se ne desi da gradimo dalekovode i trafostanice, a da ne možemo da ih koristimo. Ili, da na njih isto pravo polažu inostrane kompanije. Jer, ovo nije, i ne bi trebalo da bude, Alajbegova slama.

Sad se postavlja pitanje: Hoće li kriza elektroenergetskog sistema Srbije dovesti do preispitivanja izdvajanja EMS-a iz EPS-a i toga treba li slepo slušati sve energetske direktive Brisela? Jer, setimo se, Brisel je naredio lane Srbiji da izjednači akcize na sve vrste goriva, što je potom dovelo do toga da su potrošači u Srbiji plaćali skuplje naftne derivate.