ČEKAJUĆI SVETOG NIKOLU

Sinoć je zbog manjeg požara na razvodnom postrojenju TE „Kolubara“ u Velikim Crljenima cela elektrana ispala iz pogona, pa je došlo do prekida u snabdevanju strujom u nekim delovima Beograda i u Valjevu.

„Došlo je do problema u napajanju na pravcima ka Valjevu i Beogradu, zbog čega je veliki broj potrošača ostao bez struje,“ rekao je Momčilo Cebalović, portparol Elektroprivrede Srbije Tanjugu, precizirajući da stručne ekipe otklanjaju kvar, „pa se očekuje da će TE „Kolubara“ uskoro biti vraćena na mrežu i da će svi potrošači imati struju“.

TE Kolubara - najstarija elektrana EPS-a - radi od 1956. godine

I pre nego što je „kuršlus“ u TE „Kolubara“ otklonjen dispečeri Elektromreže Srbije i Elektrodistribucije Beograd su potrošačima, koji su ostali u mraku električnu energiju obezbedili iz drugih izvora. Moglo bi se reći da je stanje brzo normalizovano ali, svakako se ne sme zanemariti činjenica da je ovaj ispad TE „Kolubara“ sa mreže pokazao svu ranjivost elektroenergetskog sistema Elektroprivrede Srbije, koja zbog slabog dotoka vode na turbine hidrocentrala ove jeseni forsira proizvodnju električne energije u termoelektranama, a manjak struje iz sopstvenih kapaciteta „pokriva“ uvozom. I to u situaciji kada još nema „ledenih dana“ – temperatura je baš juče, na primer, bila oko 15 stepeni Celzijusa a u nekim delovima zemlje i koji stepen više.

Zbog toga što je EPS za kućne budžete najisplativija „toplana“ u Srbiji tokom novembarskih i prvih decembasrskih dana je dnevna potrošnja bila oko 120 miliona kilovat časova električne energije (oko 140 miliona ako se računa struja isporučena srpskim enklavama na Kosovu). Proizvodnja u protočnim hidroelektranama je zbog suše pala na 9,5 miliona kilovat časova. O kolikom manjku „hidro“ kilovata se radi najbolje ilustruje podatak da najveća od 16 hidroelektrana EPS-a - HE „Đerdap 1“, koja dnevno, u normalnim uslovima proizvodi 25 pa i više miliona kWh, sada jedva premaši proizvodnju pet miliona kWh. Rezerve vode u akumulacijama hidroelektrana se čuvaju za vanredne situacije, poput ove u TE Kolubara“.

Agregati HE Đerdap - kad nije suša

Ukupna snaga svih 16 hirocentrala (sa 50 agregata) je, inače, 2.835 megavata. Hidroelektrane čine 34 odsto od ukupnog elektroenergetskog potencijala EPS-a. Od osam termoelektrana (sa 25 agregata čija je ukupna instalisana snaga 5.171 MW) EPS ne upravlja sa dve termoelektrane na Kosovu i Metohiji (TE „Kosovo A“ instalisane snage od 617 MW i TE „Kosovo B“ instalisane snage 618 MW).

Ovih dana EPS u termoelektranama proizvodi od 85 do 95 miliona kilovat časova električne energije. Termoelektrane, dakle, i bukvalno rade „punom parom“, što je za mašine koje su uglavnom već odradile jedan radni vek veliki pritisak. TE „Kolubara “, na primer, godišnje proizvede 1,1 milijardu kilovat časova a zbog geografskog položaja struja iz njenih pet agregata vrlo je bitna za sigurno snabdevanje potrošača u Beogradu.

I pored toga što termoelektrane ovuh dana ostvaruju rekordnu proizvodnju, i što rade i agregati „Panonskih“ termoelektrana – toplana na gas EPS konstantno uvozi 15 do 18 miliona kilovat časova struje dnevno. U ovoj kompaniji kažu da su obezbedili uvoz dovoljnih količina za ceo decembar a ovih dana će otpočeti s nabavkom uvoznih kilovata za potrošnju u januaru.

U EPS-u, takođe, ističu da zbog razlike u ceni - uvozni kilovati su, otprilike, duplo skuplji od maloprodajne cene (oko 5,5 evrocenti po kilovat času) – dnevno knjiže minus od oko milion evra.

TE Kolubara

Čak i kiša koja je juče počela da pada teško da će, osim ako ne potraje danima, bitnije popraviti sutuaciju u hidrosektoru EPS-a. Situacija bi mogla biti kritična ako dođe do kakvog većeg kvara na nekoj od termoelektrana. Stručnjaci ukazuju da je potencijalna mogućnost kvarova ono što elektroenergetski sistem Srbije čini „ranjivim“. EPS, jednostavno, duže od dve decenije nije pustio u pogon neki značajniji agregat za proizvodnju struje i sada, što bi dispečeri rekli „vozi na ivici“.

Treba reći da za takvu situaciju nisu krivi planeri EPS-a već političari. Isti oni koji svoju dušebrižnost prema građanima Srbije pokazuju koristeći cenu struje kao monetu za kupovinu glasova. Isti ti političari, kad se nađu u ministarskim foteljama, ne vode računa o tome da je EPS državno preduzeće koje oni domaćinskim gazdovanjem treba da unapređuju. Reklo bi se čak da je pojedincima cilj suprotan. Jer, kako drugačije okarakterisati to što je ex ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić godinu i po dana u fioci držao tendere za izgradnju TE „Kolubare B“ i TE „Nikola Tesla B3“, a tome se nije usprotivio niko od njegovih koalicionih partnera. Kao ni opozicija. Kada se o ovim projektima ozbiljno počelo razgovarati EPS-u je svoje interesovanje potvrdilo 17 potencijalnih strateških partnera. U međuvrenu je stigao drugi talas krize. Sada je na megdanu, za „Kolubaru B“ ostao samo „Edison“.

Da je bilo pameti i sa izgradnjom elektrana se počelo početkom ovog veka Srbija bi sada opet bila izvoznik struje, ne bi strepela od kvara na nekom od termoagregata već bi ostvarivala devizni prihod. A u EPS-u ne bi sa strepnjom čekali Svetog Nikolu, svečarski dan na koji, i uoči koga se u Srbiji poslednjih godina obaraju rekordi u potrošnji struje.