BALKANSKE NAFTNE IGRE

U toku je finiš borbe Rusa sa zapadnim kompanijama za prevlast u naftnom sektoru na Balkanu. Kad završi s kupovinom Naftne industrije Srbije, AD Gazprom će od Zarubežnjefta otkupiti rafineriju nafte u Bosanskom brodu i tako steći osnovu za konkurentsku prevlast nad austrijskim OMV-om i mađarskim MOL-om, tvrde sagovornici Balkanmagazina iz NIS-a. Kada se ovom Gazpromovom prodoru na Balkan dodaju već postojeći kapaciteti Lukoila u Bugarskoj, Rumuniji Srbiji... i strateška povezivanja ove ruske kompanije sa slovenačkim Petrolom za poslove na Balkanu, jasno je da su ove “naftne igre” samo deo, ako ne globalnih a ono bar evropskih planova Moskve u ovom sektoru.

Uostalom, na nedavno održanom Svetskom kongresu nafte u Madridu Sergej Bogdančikov, prvi čovek ruske državne kompanije Rosnjeft je predložio da Evropska unija i Rusija formiraju veliko zajedničko naftno preduzeće. Ruske naftne kompanije bi, po Bogdančikovim rečima, u taj petrolejski brak ušle s proizvodnim kapacitetima. Kao ključne potencijalne partnere Rusi u ovom aranžmanu vide britansko-holandski koncern Royal Dutch Shell i francusku kompaniju Total.

OMV i MOL u trci

Jasno je da će u ovim oktanskim preraspodelama snaga i uticaja najmoćnijih male nacionalne kompanije biti usisane u velike, multinacionalne sisteme. One naftne kompanije koje spadaju u malo višu klasu su, svesne toga da bi i same mogle postati monete za podkusurivanje, krenule u međusobnu borbu za primat na svojim prostorima.

U moru komentara o ceni nafte, njenom uticaju na poskupljenje hrane i preskupom benzinu, kao i iščekivanju ratifikacije energetskog aranžmana s Gazpromom u Narodnoj skupštini Srbije u ovdašnjim medijima je malo pažnje poklonjeno najavama mađarskog MOL-a da svoj udeo u INI poveća otkupom još oko 30 odsto akcija hrvatske naftne kompanije. Sad se u Zagrebu i Budimpešti čeka konkretna reakcija austrijskog OMV-a koji, kao što je poznato, uporno pokušava da preuzme većinsko vlasništvo u MOL-u.

OMV (za)sada ima 20 odsto akcija u MOL-u i, kao što je poznato, ne uspeva u pokušajima da ga preuzme. Stvar je stigla čak do Brisela. Evropska komisija je procenila da bi spajanje OMV-a i MOL-a stvorilo nekonkurentno tržište.

U samom OMV-u ističu da su vodeća naftna i gasna grupacija Centralne Evrope i da rade u 13 centralnoevropskih država. OMV raspolaže rafinerijskim kapacitetima za preradu 26,4 miliona tona sirove nafte godišnje i ima 2.538 benzinskih stanica u 13 zemalja. OMV je još više ojačao svoju poziciju 2006. godine kupovinom 40,93 odsto Petrol Ofisi, najveće turske kompanije za trgovinu i maloprodaju nafte i naftnih derivata.

Osnovna delatnost OMV Srbija d.o.o. čije sedište je od 2001. godine u Beogradu je trgovina naftom i naftnim derivatima. Sa 56 benzinskih stanica u Srbiji OMV drži devet odsto tržišta. Cilj im je, kao i u svim zemljama dunavske regije da u segmentu prerade i plasmana derivata pokrivaju 20 odsto tržišta.

U sastavu MOL Grupe su MOL Plc (Mađarska), Slovnaft (najveća Slovačka naftna kompanija) i TVK (jedna od vodećih petrohemijskih kompanija u centralnoj Evropi). MOL Grupa poseduje 25 + 1 odsto akcija u strateškom partneru, vodećoj hrvatskoj kompaniji za naftu i gas INA, kao i IES (privatnu kompaniju za preradu i prodaju nafte, iz severne Italije), zatim 74.99 odsto u austrijskom Rot Hecole i 67 odsto vlasništva u Energopetrolu u Bosni i Hercegovini (u konzorcijumu sa kompanijom INA). MOL Grupa poseduje oko 1.000 benzinskih stanica u svojoj maloprodajnoj mreži i tri rafinerije Dunav (Mađarska, Sasalombata), Slovnaft rafinerija (Slovačka) i IES (Mantova, Italija). MOL-ov strateški partner INA ima dve rafinerije u Sisku i Rijeci.

Ofanziva MOL-a na Hrvatsku

Mađarski MOL je, naime, preko Advokatske kancelarije Žurić i partneri 14. jula obavestio Hanfu (Hrvatsku agenciju za nadzor financijskih usluga) o nameri da javnom ponudom preuzme sve preostale akcije INE. MOL je, kao strateški partner povezan s većinskim vlasnikom INE, Vladom Republike Hrvatske. MOL i država imaju zajedno 69,84 odsto akcija, pa time i toliki procenat glasova na glavnoj skupštini INE. MOL je, dakle, zainteresovan za preuzimanje i preostalih 30,16 odsto hrvatske nacionalne naftne kompanije. Ovakva ponuda ostavlja mogućnost i za realizaciju najavljenog swapa akcija između MOL-a i Vlade Hrvatske jer MOL ne nudi otkup i Vladinog udela od 44,84 odsto INE. U Ministarstvu gospodarstva Hrvatske kažu da se MOL predstavlja kao povezano društvo s Republikom Hrvatskom, a sve na osnovu ugovora između MOL-a i Hrvatske sklopljenog 2003. godine, prema kom zajedno deluju na Skupštini akcionara INE.

Analitičari naftnog tržišta u Hrvatskoj Jasminko Umičević kaže da mađarska naftna kompanija, pa time i mađarska država, (koja se, inače, oštro protivi tome da OMV preuzme MOL), jačanjem MOL-a u Hrvatskoj žele da ojačaju ulogu na hrvatskom tržištu jer su "srpsko nedavno izgubil".

Austrijanci ne sede skrštenih ruku

Mada je u biznisu nezahvalno govoriti o sujeti, Austrijancima sigurno ne bi prijalo da ih Mađari nadigraju u trci za tržište Hrvatske. Hrvatski analitičari zlobno kažu da bi "Ina bila drugi poraz OMV-a, što ova kompanija s velikim ambicijama regionalnog igrača ne može sebi dopustiti u kratko vrijeme. Stoga se od OMV-a može očekivati velika igra".

U pisanoj izjavi iz OMV-a situaciju na relaciji MOL-INA u Hrvatskoj za Balkanmagazin tumače diplomatski:

"OMV je upoznat sa činjenicom da je MOL informisao Hrvatskog tržišnog regulatora o njihovoj nameri da daju javnu ponudu za INA-u. Obrazloženje za kombinovanje između OMV-a i MOL-a, kojim bi bio stvoren jači regionalni igrač, koji bi se mnogo efikasnije nosio sa konkurencijom na svetskom tržištu nafte i gasa je ostalo nepromenjeno. Ukoliko bi privatizacioni proces INA-e bio transparentan OMV bi bio zainteresovan da učvestuje u takvom procesu."

Iz Budimpešte, međutim, stižu signali da bi nadmetanje MOL-a i OMV-a moglo završiti i velikim dogovorom. Mađarski mediji pišu o kontaktima čelnika OMV-a i MOL-a. Jedan od mogućih scenarija je da OMV MOL-u vratio njegovih 20 odsto akcija, a da MOL zauzvrat OMV-u ustupio 25 plus 1 akciju INE.

Na pitanje Balkanmagazina da li je akcija u Hrvatskoj urađena da bi se anulirao pokušaj OMV-a da preuzme MOL iz Budimpešte ne odgovaraju konkretno, već podsećaju da je MOL prisutan u Hrvatskoj od 2003. godine.

"Od početka je poznato da je naša namera da produbi i razvija strateško partnerstvo i kreira sinergiju između MOL-a i INE. Kada je reč o odnosu između kompanija MOL i OMV nije u pitanju odbrambeni potez već iza toga stoje ozbiljni poslovni razlozi. U ovom strateškom partnerstvu, kompanije MOL i INA nalaze se trenutno u situaciji da obe strane mogu podjednako da dobiju (win–win) na osnovu poslovnih namera i novih sinergija", kažu iz PR službe MOL-a.

Tumačeći šta to MOL želi da postigne u Hrvatskoj aranžmanom sa vladom u Zagrebu oko INA-e iz centrale ove mađarske kompanije za Balkanmagazin odgovaraju:

"MOL veruje da nastavak jačanja strateškog partnerstva sa kompanijom INA može dovesti do stvaranja značajne vrednosti za sve zainteresovane strane. Tokom proteklih pet godina, od kada je kompanija MOL postala strateški partner INE, aktivno je učestvovala u unapređivanju poslovanja INE, kao i u povećanju transparentnosti, tako što je omogućila restruktuiranje firme na društveno prihvatljiv način. Kompanija MOL je u potpunosti posvećena budućem razvoju celokupnog poslovanja kompanije, kako bi se učvrstila pozicija INE kao vodećeg privrednog subjekta u energetskom sektoru jugoistočne Evrope, uprkos rastućoj konkurenciji na regionalnom nivou. Za početak, kompanija MOL je inicirala povećanje obima investicija i budžeta za modernizaciju rafinerija INE u Rijeci i Sisku, kako bi se zadovoljili najviši standardi kvaliteta važeći u EU."

Reklo bi se da u MOL-u ne haje puno za planove OMV-a da ih preuzme jer, kako kažu, "MOL Grupa ima nameru da u svom poslovanju nastavi da svojim akcionarima i poslovnim partnerima kreira dodatne vrednosti kroz preradu nafte u Evropi, što znači da želi da istražuje potencijale u širem regionu, uključujući Mediteran i centralnu istočnu Evropu".

I Sanader transparentan

Ne treba, ipak, zaboraviti činjenicu da u oktobru ove godine ističe rok iz ugovora kojim su 2003. godine Hrvatska (bivša Račanova vlada) i Mađari precizirali da hrvatska Vlada ima pravo veta. Dakle, posle tog datuma MOL će akcijama INE moći da raspolaže i bez saglasnost Vlade Hrvatske.

Da je situacija posle objave MOL-a da će dati javnu ponudu za akcije INE po Hrvatsku i kompaniju INA ozbiljna vidi se i po reagovanju hrvatskog premijera Iva Sanadera.

"Interes za Hrvatsku i INU je da se ostvare takvi odnosi u Hrvatskoj koji će biti transparentni i koji će nam pomoći da možemo kontrolirati situaciju. Želimo videti možemo li, i na koji način, ostvariti kontrolu nad tim procesom. Po Zakonu o privatizaciji INA treba da ide u dalju privatizaciju, kroz prodaju ili zamenu akcija. A MOL je najavio da će dati dobrovoljnu javnu ponudu za akcije INE. Sada sve ide preko Hanfe", tvrdi Sanader.

MOL u roku od mesec dana od najave treba Hanfi da dostavi zahtev za odobrenje objave javne ponude. Kada taj rok istekne MOL će izaći s ponuđenom cenom.

Sanader napominje da niko nema obavezu da po ceni koju MOL ponudi i proda akcije INE. Sanader tvrdi da sad, pošto je MOL najavio dobrovoljnu javnu ponudu, nema više pregovora Vlade s Mađarima o mogućoj zameni akcija.

Trampa kao rešenje

U Zagrebu takođe kao mogući rasplet vide scenario po kom MOL svojih 25 odsto akcija INE prodaje OMV-u, kako bi im OMV preprodao njihovih (akcije MOL-a) 20 odsto akcija. U tom slučaju MOL neće imati konkurenciju OMV-a, tako da može krenuti u javnu ponudu s minimalnom cenom od 2.500 kuna za jednu akciju INE. Ako se to desi loše prolaze hrvatski deoničari i sama Vlada Hrvatske. Ipak, većina analitičara ne veruje da će OMV išta učiniti pre kraja septembra. Naime, 18. septembra ističe rok Europskoj komisiji za internu istragu i davanje mišljenja o OMV-ovom preuzimanju mađarskog MOL-a. Hrvatski mediji prenose komentar analitičara Raiffeisen Centrobanke Philipp Chladeka koji kaže: "Prioritet OMV-a je MOL, pa će svaki potez vezan za Inu OMV vrlo pažljivo odvagati. Interes za Inu OMV-u nosi rizik. Ako ju preuzme šalje negativan signal Briselu jer povećava koncentraciju na tržištu".

Chladek, takođe, upozorava da MOL nema financijske snage da samostalno finansira ponudu o preuzimanju INE, već da će za to morati pronaći dodatne izvore. To neće baš biti lako jer, krajem marta je neto dug MOL-a bio težak 2,68 milijardi evra.

A Rusi dolaze

Sve skupa, čini se da je INA svojevrsna igračka u regionalnom prepucavanju OMV-a i MOL-a. Vagajući razne opcije za razvoj situacije sa INOM analitičari komentarišu da austrijska naftna kompanija nije odustala ni od srpskog NIS-a. NIS je, može se čuti, alternativa OMV-u za dalji regionalni razvoj ako ne preuzme MOL. U ovim komentarima Gazprom se ne pominje kao konkurencija. To bi moglo biti i svojevrsno nojevsko zabadanje glave u pesak jer, Dmitrij Mališev, predstavnik Gazpromnjefta u pregovorima s Vladom Srbije oko NIS-a nedavno je izričito najavio da ova ruska kompanija namerava da udvostruči preradu u srpskim rafinerijama (na oko osam miliona tona) a kvalitetno gorivo da ponudi tržištu jugoistočne Evrope. Ovom istom na koje pretenduju OMV i MOL.

Gazpromnjeft će, ako pregovori s Beogradom budu pozitivni imati rok do 2010. godine da modernizuje rafinerije u Novom Sadu i Pančevu i da otpočne s proizvodnjom kvalitetom naftnih derivata po evropskim standardima. Ta proizvodnja svakako će ugroziti i INU, bez obzira ko joj bude vlasnik. Ina, inače, ima dve rafinerije, u Rijeci i Sisku, sa kapacitetom prerade od oko osam miliona tona. Danas INA nema tržište za plasman tolike količine proizvedenih derivata. Male su šanse da će ga imati i ubuduće jer, pored NIS-ovih rafinerija biće modernizovana i rafinerija u Bosanskom brodu. Nikolaj Brunič, generalni direktor Zarubežnjefta tvrdi da će rafinerija u Bosanskom brodu biti pokrenuta najesen, već u oktobru, po završetku remonta stare linije, čiji je kapacitet 1,2 miliona tona prerađene nafte. U ovoj rafineriji, inače, postoji i takozvana nova linija, koja je oštećena u ratu. Kada se završi i njen remont ukupan kapacitet će biti oko 4,2 miliona tona nafte.

Dok OMV i MOL odmeravaju snage na Balkanu Rusi su, izgleda, rešili da im ne dozvole dominaciju. Rusi "prete" da će prerađivati svoju naftu i proizvoditi kvalitetne a jeftinije derivate. Evropska komisija svakako im neće dozvoliti damping cene ali, pitanje je ko će u vreme kad, i ako, poteku kvalitetni derivati iz Pančeva, Novog Sada i Bosanskog broda biti vlasnik INE, MOL-a i OMV-a.

Ko su prave gazde akcija

Najveći akcionar MOL-a je sa 31,7 odsto akcija Foreign investors, sledi austrijski OMV sa 20,2 odsto pa OTP banka sa 9,4 odsto akcija...

Vlasnička struktura MOL-a

Iz OMV ističu da je sa prodajom grupacije od 20,04 milijardi evra tokom 2007. godine i tržišnom kapitalizacijom od približno 15 milijardi evra OMV Aktiengesellschaft najveću austrijsku kompaniju na berzi. Vlasnička struktura OMV-a je sledeća: 31,5 odsto akcija ima OLAG (austrijska državna holding kompanija), 17,6 odsto pripada IPIC-u (International Petroleum Investment Company - Međunarnodna nafna investiciona kompanija) iz Abu Dabija a 50,9 odsto akcija je prodato u slobodnom prometu (free float). Prema podacima iz 2007. godine raspodela akcija u slobodnom prometu (free float akcija) je takva da ih je 14 odsto u Austriji, 11 odsto u Velikoj Britaniji, osam odsto u SAD, 15 odsto „otpada“ na ostatak Evrope a tri odsto drže ostali kupci.

Nijedna od ove dve kompanije nije, kao što se vidi, većinski državna.