Nemačka pravi svoju - mini energetsku uniju
Dok su mnoge članice EU skeptične oko planova Evropske komisije za uspostavljanje evropske energetske unije, Nemačka želi da pruži dobar primer i osnuje jedinstveno energetsko tržište sa komšijama. Nemačka planira da sporazumom sa susedima omogući da mini unija funkcioniše po tržišnom modelu, a ne kao tržište kapaciteta od koga EU ne odustaje u planovima za evropsku energetsku uniju. Brojne članice EU nisu otvorene za ideju evropske energetske unije, jer žele da energetsku politiku vode same, a ne da je prenesu na Brisel.
Evropska unija namerava da energetskom unijom spoji 28 evropskih energetskih tržišta kako bi smanjila zavisnost, unapredila zaštitu klime, otvorila nova radna mesta i podstakla ekonomski rast. Reč je o trenutno jednom od najvećih i najizazovnijih projekata na dnevnom redu EU.
Kao prvi korak prema širem energetskom sporazumu na nivou EU, Nemačka počinje da radi na sporazumu sa susedima, uključujući Švedsku i Norvešku, objavio je državni sekretar za energiju u nemačkom ministarstvu ekonomije Rajner Bake (Rainer Baake).
"Ako radimo na jedinstvenom tržištu, treba da definišemo zajednička pravila koja će sprečiti nestašice energije u uslovima prekida isporuka", kazao je Bake na konferenciji u Berlinu 1. juna.
Sporazumom sa susedima, kako planira Nemačka, omogućile bi se fluktuacije cena na velikoprodajnom tržištu struje umesto tržišta kapaciteta. Tako bi cena za članice mini energetske unije zavisila od tržišta a ne od korporacija i energetskih lobija.
Ideju tržišta kapaciteta nemačko ministarstvo ekonomije nije podržalo ni u nedavno objavljenom izveštaju "Pilot studija tržišta struje 2015". Prema tom izveštaju, ponuda struje u Nemačkoj i susednim zemljama ostaće veoma sigurna do 2025. godine.
Diskusiju o "izgledu" novog tržišta struje ministarstvo je pokrenulo "zelenom knjigom" iz oktobra 2014. - "Jedno tržište struje za energetski preokret", gde se, takođe, navode argumenti protiv tržišta kapaciteta. Očekuje se da pre letnjih odmora bude objavljena i "bela knjiga" o tom pitanju sa izvesnim prilagođavanjima.
Zajednički odgovor
S druge strane, Evropska unija ne namerava da u potpunosti napusti model tržišta kapaciteta, rekao je u Berlinu evropski komesar za zaštitu klime i energetiku Migel Arijas Kanjete, preneo je Euraktiv Nemačka.
"Želimo zajednički evropski ili barem regionalni pristup mehanizmu kapaciteta", kazao je komesar dodajući da zajedničko interno tržište može da funkcioniše jedino uz regionalnu saradnju više država.
Takav predlog predstavlja pokušaj Komisije da za energetsku uniju dobije podršku zemalja koje su do sada bile skpetične po tom pitanju.
Te članice smatraju da struja, grejanje i snabdevanje gorivom ostaju jedan od najvažnijih zadataka nacionalnih vlada.
Prednosti u teoriji i stvarni izazovi
Iza činjenice da većina članica EU ne želi da energetsku politiku prebaci na Brisel stoji i to što energetski resursi u Evropi nisu isti.
Tako su Malta i Kipar gotovo u potpunosti zavisne od elektrana na naftu dok Švedska proizvodi struju u kapacitetima (nuklearnim i hidrocentralama) koji gotovo uopšte ne izbacuju ugljen dioksid. Poljska pak 85% struje proizvede iz uglja, a gorivo u baltičkim elektranama uglavnom je drvo.
Predsednik Komisije Žan-Pol Junker ponavlja da će energetska unija unaprediti energetsku sigurnost Evrope, smanjiti zavisnost od uvoza, posebno manjih članica EU, i doprineti efikasnijoj porizvodnji iz obnovljivih izvora. Međutim, projekat je teško pokrenuti zbog raznih zahteva iz članica.
Hildegard Miler (Hildegard Müller) iz Nemačkog udruženja industrije energije i vode (BDEW) zalaže se za "poštovanje nacionalnih uslova". Istovremeno predsedavajuća BDEW kaže da "zaštita klime, profitabilnost i stabilne isporuke treba da budu pođednako važne" kako bi se postigao evropski cilj smanjenja emisije gasova sa efektima staklene bašte za 40% do 2030. godine.
Na konferenciji u Berlinu čulo se i da je model po kome bi se 80-95% struje do 2050. dobijalo iz izvora koji manje zagađuju prirodu možda realan za Nemačku, ali ne i za sve članice EU.
"Međutim, za zemlje poput Poljske, to je veliki izazov", rekao je Marek Voščik (Woszczyk) iz najveće poljske kompanije koja isporučuje energiju PGE.
Voščik kaže da njegova zemlja poštuje ciljeve za zaštitu klime, ali da nema mnogo vetra ili Sunca da ih koristi i moraće da radi izuzetno naporno da pokrije troškove prelaska na čistije izvore.
