Energetska kriza pogodila kinesku industriju
Kinu potresa velika energetska kriza, jer je nedostatak i poskupljenje uglja, sirovine od koje zemlja dobija 56 odsto električne energije, primorao kineske vlasti da uvedu restrikcije električne energije u brojnim provincijama. Nedostatak osnovnog energenta je pre svega pretnja za industriju, što izaziva sve veću zabrinutost zbog stanja druge najveće svetske ekonomije. (Foto: Pixabay)
Kineska ekonomija se brzo oporavila od pada izazvanog pandemijom korona virusa prošle godine. Međutim, proizvodni sektor koji je u punom zamahu je tokom poslednjih meseci pogodio rast troškova, ali i racionalizacija potrošnje električne energije.
Proizvodne aktivnosti su se smanjile u septembru i to prvi put od kako je pandemija pogodila ovu zemlju u februaru 2020, piše britanski Gardijan, navodeći da je proizvodnja opala zahvaljujući značajnom usporavanju u industrijskim delatnostima koje troše mnogo energije, poput postrojenja koja prerađuju metale i naftne derivate. Pod-indeksi su takođe ukazali na pad novih narudžbina, zapošljavanja i novih naloga za izvoz.
Još jedan znak energetske krize došao je kasno u sredu kada je ruska državna energetska kompanija Inter RAO saopštila da je Kina od nje zatražila povećanje snabdevanja električnom energijom kako bi se nadoknadila nestašica u zemlji, kao i da se taj zahtev razmatra.
Rusija ima mogućnost da na godišnjem nivou Kini isporuči do 7 milijardi kilovat-sati električne energije, s tim da je izvoz prošle godine pao za 7,2 odsto, navodi Gardijan.
Proizvodne aktivnosti u Kini su se smanjile u septembru i to prvi put od kako je pandemija pogodila tu zemlju.
(Izvor: Pixabay)
Zbog nepovoljne situacije sa ugljem, najzastupljenijim izvorom energije u Kini, vlasti te zemlje su naložile železničkim kompanijama i lokalnim regionalnim vlastima da sav raspoloživi ugalj distribuiraju fabrikama kako bi se očuvala privreda.
Veruje se da krizu proživljava najmanje 20 od ukupno 23 kineske provincije u kojima su neke fabrike privremeno zatvorene ili su počele da funkcionišu uz skraćeno radno vreme. Vlasnici prodavnica koriste sveće da bi osvetlili lokale, a u padu su i neke mobilne mreže zbog tri uzastopna dana bez električne energije u tri najviše pogođene provincije na severoistoku zemlje.
Kriza u Kini, koja je najveći svetski korisnik energije dobijene iz uglja, traje već dve sedmice i vlasti su pozvale železničke kompanije da maksimalno ubrzaju dopremanje uglja u pogođene oblasti i elektrane da bi se nastavila normalna isporuka električne energije za građane i za privredu.
Insistira se na tome da je neophodno pojačati snabdevanje elektrana koje imaju zalihe za manje od sedam dana, kao i da je potrebno aktivirati mehanizme hitnog snabdevanja, navodi Gardijan, pozivajući se na smernice kineske Nacionalne agencije za razvoj i reformu.
Zalihe uglja u Kini su na rekordno niskom nivou i ima ga tek oko 11,3 miliona tona, što je dovoljno za petnaestodnevnu proizvodnju energije. (Izvor: Pixabay)
List Saut Čajna morning post (South China Morning Post) navodi da su zalihe uglja u zemlji na rekordno niskom nivou i da ga nema više od 11,3 miliona tona, što je dovoljno za petnaestodnevnu proizvodnju energije. Cena uglja dostigla je rekordnih 213 dolara po toni, što je stvorilo dodatni pritisak na proizvođače energije koji, zbog državnih propisa, ne mogu da se nose sa poskupljenjem tog vitalnog energenta, prenosi Sputnjik.
Kineske vlasti tvrde da je do nestašica došlo zbog toga što pokušavaju da smanje emisiju ugljen-dioksida, tako da je zbog novih propisa proizvodnja uglja u konstantnom padu.
Nagli pad u proizvodnji vidljivijm čini i veća globalna potražnja za kineskim proizvodima, nakon što se niz država ponovo otvorio posle zatvaranja u jeku pandemije.
Analitičari ocenjuju da je teško primeniti reformu energetske politike u tako velikoj ekonomiji sa mnogo
promenjivih elemenata, kakva je kineska. (Izvor: Piaxbay)
Analitički energetski portal „S&P Global“ navodi da su kineske vlasti pogoršale stvari pokušajem da intervenišu u krizi jer se, prema njihovoj oceni, pokazalo da je teško primeniti reformu energetske politike u toliko velikoj ekonomiji sa mnogo promenjivih elemenata.
Problemi su najveći u tri provincije na severoistoku, odnosno Liaoningu, Jilinu i Heilongjiangu, gde su lokalne vlasti upozorile da bi moglo da dođe do potpunog kolapsa elektrodistributivne mreže ukoliko se situacija ne reši.
Reč je o oblastima poznatim po oštrim zimama, u kojima se za grejanje uglavnom koristi električna energija.
Kina je kao najveći svetski potrošač uglja u prvih osam meseci ove godine uvezla gotovo 198 miliona tona tog energenta, a uvoz se svake godine smanjuje za oko 10 odsto. Ove godine je, međutim, uvoz povećan za više od trećine zbog nedostatka domaće proizvodnje, a zvaničnici umiruju građane i poručuju da će do zime biti dovoljno uglja za elektrane.
