Najbogatije zemlje sveta odlučile da uskrate finansijsku podršku sektoru uglja
Najbogatije zemlje sveta, članice grupe G7, složile su se da ukinu finansijsku podršku razvoju industrije uglja u inostranstvu. Dogovor postignut nakon dvodnevnog sastanka koji je vodila Velika Britanija, a okončan je u petak, percipira se kao veliki korak ka postepenom ukidanju ovog fosilnog goriva, kao najštetnijeg energenta po klimu. (Na osnovu saopštenja grupe G7 Japan je ipak odlučio da će nastaviti sa finansiranjem sektora uglja „u ograničenim okolnostima i prema odluci svake pojedinačne zemlje”. Foto: climateaction.org)
Posle bezmalo dva dana rasprave na online sastanku ministara za životnu sredinu i energetiku grupe G7, koja okuplja sedam najmoćnijih ekonomija sveta, države članice su potvrdile posvećenost ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa.
Takođe su se i obavezale na postupno ukidanje uglja i dekarbonizaciju svojih energetskih sektora tokom naredne decenije.
„Na taj način, ponovo potvrđujemo značaj nacionalne energetske sigurnosti i otpornosti i podvlačimo važnost pružanja podrške radnicima, regionima i zajednicama. Pozdravljamo rad Saveta za energetsku tranziciju u pružanju podrške novim ekonomskim mogućnostima i održivom otvaranju kvalitetnih radnih mesta, koje nudi prelazak na čistu energiju u zemljama u razvoju“ navodi se u zvaničnom dokumentu objavljenom u petak na sajtu britanske vlade.
Članice G7 grupe, uz mnoge evropske zemlje i ostale vodeće ekonomije poput Kine i Južne Koreje, ranije su značajno finansirale razvoj fosilnih goriva u siromašnijim državama. (Izvor: Pixabay)
Japan, država članica grupe G7 , koja uz Kinu spada u red zemalja koje pružaju najveću finansijsku podršku sektoru uglja je sve do pred kraj dvodnevnog sastanka bila pri stavu da će uskratiti svoja dalja davanja toj industriji. Međutim, na kraju je Vlada Japana izrazila zabrinutost da će, ukoliko prekine finansiranje, Kina izgraditi termoelektrane na ugalj koje su manje efikasne od japanskih, prenosi britanski Gardijan.
Britanski list još preciznije ukazuje na izneti stav Japana na osnovu zvaničnog saopštenja grupe G7 u kome se navodi da je vlada te zemlje odlučila da će nastaviti sa finansiranjem sektora uglja „u ograničenim okolnostima i prema odluci svake pojedinačne zemlje“, ali uz razumevanje da je kontinuirano globalno ulaganje u proizvodnju uglja na sadašnjem nivou „nespojivo sa ograničenjem globalnog rasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa“.
Ostale članice grupe G7, Francuska, Italija, Nemačka, Sjedinjene Američke Države i Kanada, uključujući i Veliku Britaniju kao domaćina ovog susreta ministara su ostale složne u pogledu prekida daljeg finansiranja sektora uglja.
Posle odluke Južne Koreje da prekine sa finansijskom podrškom, Kina je sada najveći finansijer sektora uglja u inostranstvu. (Izvor: ABC news, Hugo Sando)
Sedam najmoćnijih zemalja sveta, uz mnoge države Evropske unije, ali i ostale vodeće ekonomije poput Kine i Južne Koreje, ranije su igrale veliku ulogu u finansiranju razvoja fosilnih goriva u siromašnijim državama. Japan, Kina i Južna Koreja su se posebno isticale u toj podršci manje razvijenima, koja je značila podršku u izgradnji termoelektrana na ugalj.
Južna Koreja, kao još jedan u nizu značajnih pružalaca finansijske podrške proizvodnji električne energije na ugalj van svojih državnih granica se ipak odlučila da prekine sa tom praksom.
Ta okolnost Kinu sad stavlja u poziciju najvećeg finansijera sektora uglja u inostranstvu.
Prema navodima britanskog lista dalji potezi ove države će biti pažljivo praćeni uoči globalnog klimatskog samita Ujedinjenih nacija (COP26), koji će se u novembru održati u Glazgovu, gde će domaćin biti Velika Britanija.
Napominje se takođe da Kina, kao najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte u svetu, još nije napravila svoj nacionalni plan za suzbijanje emisija do 2030. godine. Taj plan, pod nazivom „Nacionalno određen doprinos“ (NDC) će, kako se navodi, biti okosnica dogovora u Glazgovu.
