IEA: Rast potražnje za energijom uzrok rastu zagađenja
Potražnja za električnom energijom će ove godine zabeležiti najbrži rast, kakav se ne pamti više od decenije, objavila je danas Međunarodna agencija za energetiku (IEA). Očekuje se globalni rast od 4,5 procenata, s tim da se gotovo 80 odsto tog predviđenog povećanja potreba očekuje na tržištima zemalja u razvoju. Navodi se takođe da će obnovljivi izvori obezbediti 30 odsto električne energije. Međutim, iznet je i podatak da će se emisija ugljen-dioksida povećati na 33 milijarde tona, što je najveći pojedinačni rast u poslednjih više od 10 godina. (Foto: Pixabay)
Polovina globalnog rasta potražnje za električnom energijom, a procena je da je reč o više od 1.000 teravat-časova se očekuje u Kini, navodi se u izveštaju, objavljenom na sajtu Međunarodne agencije za energetiku (IEA).
Očekuje se da će proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora porasti za više od osam procenata u odnosu na prošlu godinu, odnosno za 8.300 teravat-časova, što je najveći zabeležen međugodišnji rast.
Navodi se takođe da će obnovljivi izvori obezbediti 30 odsto električne energije na globalnom nivou, u poređenju sa nešto manje od 27 odsto tokom 2019. godine.
Energija vetra će ostvariti rast od oko 17 odsto, što znači više proizvedene energije za 275 teravat-časova u odnosu na prošlu godinu.
Istovremeno se očekuje rast solarne energije od 18 odsto ili za 145 teravat-časova više nego prethodne godine, što predstavlja povećanje od blizu 1.000 teravat-časova.
Potražnja za električnom energijom će ove godine zabeležiti rast od 4,5 odsto, najveći u više od decenije, a polovina tog rasta se očekuje u Kini. (Izvor: Pixabay)
Dve trećine ukupno proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora biće zapravo proizvedeno iz ovih izvora, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energetiku.
Očekuje se da će Kina proizvesti više od 900 teravat-časova obnovljive energije iz snage vetra i sunca, Evropska unija oko 580 teravat-časova, a Sjedinjene Države 550 teravat-časova električne energije iz obnovljivih izvora. Ukupno gledano, skoro tri četvrtine solarne i energije vetra će biti proizvedeno na ova tri svetska tržišta.
Globalna potražnja za naftom će tokom godine porasti za 6,2 odsto, ali će za tri procenta biti niža od nivoa zabeleženog 2019. godine, navodi se u izveštaju IEA.
Očekuje se i rast potražnje za prirodnim gasom i to za 3,2 odsto, najpre zbog zahteva tržišta u Aziji, Bliskom Istoku i Rusiji. U poređenju sa pretprošlom godinom, potražnja za gasom će biti veća za jedan odsto.
Očekuje se da će ovo dovesti globalnu potražnju za više od 1 odsto iznad nivoa iz 2019. godine, a da će u Sjedinjenim Državama, kao najvećem svetskom tržištu prirodnog gasa, godišnji porast potražnje biti manji od 20 odsto.
Globalna potražnja za ugljem će tokom ove godine premašiti nivo iz 2019. i zabeležiti rast od 4,5 odsto. Najveći deo tog rasta, negde oko 80 odsto se odnosi na Aziju.
Potražnja za svim fosilnim gorivima je na putu rasta u 2021. godini, s tim da će rast uglja i gasa nadmašiti nivo iz 2019. godine. (Izvor: Pixabay)
Veća potražnja za energijom i dramatičan rast zagađenja
Međunarodna agencija za energetiku iznela je i alarmantan podatak koji se odnosi na rast emisije ugljen-dioksida koji prati ovakav rast potreba za energijom.
Globalne emisije ugljen-dioksida iz energetskih postrojenja ove godine se ponovo povećavaju za 4,8 odsto, i to najpre zbog oporavka potražnje za ugljem, naftom i gasom, što sugeriše da bi ekonomski oporavak od pandemije korona virusa mogao da bude "sve, samo ne održiv”.
U Globalnom izveštaju o energetici 2021, Međunarodna agencija za energetiku predviđa da će se emisija ugljen-dioksida tokom godine povećati na 33 milijarde tona, što je za 1,5 milijardi tona više u odnosu na nivo iz 2020. godine i najveći pojedinačni rast u poslednjih više od 10 godina.
Međunarodna agencija za energetiku je iznela i podatak da su se prošle godine, globalne emisije ugljen-dioksida smanjile za 5,8 odsto, što je najveći ikada zabeleženi pad ili gotovo pet puta veći od pada 2009. godine, koji je usledio posle globalne ekonomske krize.
Uprkos padu 2020. godine, globalne emisije ugljen-dioksida su prošle godine ostale na nivou od 31,5 milijarde tona, što je doprinelo da ugljen-dioksid dostigne najvišu prosečnu godišnju koncentraciju u atmosferi ili za oko 50 odsto više nego u predindustrijskom periodu.
