Rast zastupljenosti obnovljivih izvora u energetskom bilansu EU

Pad potražnje za električnom energijom zbog pandemije korona virusa i povoljni vremenski uslovi, zbog kojih je došlo do rasta potrošnje obnovljive energije, su ključni faktori koji su uticali na promenu strukture u prošlogodišnjem energetskom bilansu Evropske unije, ocenjuje Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o gasu i tržištima električne energije, nedavno objavljenom na sajtu Komisije.

Prema izveštaju, proizvodnja uglja i lignita u Evropskoj uniji pala je za 22 procenta, a proizvodnja nuklearne energije za 11 odsto, u odnosu na prethodnu 2019. godinu.

Navodi se takođe da je tržište gasa manje pogođeno i to zbog povoljne cene ovog energenta, što treba da bude argument više za primenu globalno usvojenog modela o prelasku sa uglja, posebno lignita na gas.

Uzevši u obzir da je potrošnja električne energije beležila pad, udeo obnovljivih izvora u prošlogodišnjem energetskom bilansu je po prvi put nadmašio zastupljenost fosilnih goriva, u odnosu 39 prema 36 odsto.

Na osnovu preliminarnih procena, emisija ugljen-dioksida u elektroenergetskom sektoru u okviru Evropske unije opala je za 14 odsto u 2020. godini.

Promene koje se odnose na izvore električne energije u EU između 2019. i 2020.
Izvor: EK izveštaj o električnoj energiji

Status Centralne i Istočne Evrope

U Centralnoj i Istočnoj Evropi potrebne količine električne energije, ranije dobijane iz lignita, je samo delimično nadomestila veća proizvodnja gasa i to u Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj.

Udeo obnovljivih izvora povećao se sa 22 na 24 procenta zbog veće proizvodnje hidroelektrana u Češkoj i Sloveniji i zahvaljujući značajnom rastu zastupljenosti solarne energije u Mađarskoj i Poljskoj.

Nuklearna energija je ipak ostala dominantna tehnologija sa udelom od 37 odsto u energetskom miksu na svih pet tržišta Unije u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

U izveštaju Komisije se ističe da je Mađarska iznela plan o postupnom ukidanju uglja oročen na pet godina, s ciljem da zatvori poslednju jedinicu na lignit u elektrani Matra 2025. godine. Inače, namera mađarske vlade je da do 2030. ostvari 90 odsto ugljenično neutralne proizvodnje električne energije, uz održavanje postojećeg kapaciteta nuklearne energije, ali uz dopunu sa novih pet gigavata obnovljive solarne energije.

Promene u energetskom miksu regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE), bez Poljske između 2019. i 2020.
Izvor: EK izveštaj o električnoj energiji

U Poljskoj se udeo uglja i lignita u prošlogodišnjem energetskom bilansu smanjio na 69 procenata, u poređenju sa 73 odsto, koliko je iznosio 2019. godine. Istovremeno je došlo do rasta udela obnovljivih izvora sa 16 na 19 odsto zahvaljujući većem korišćenju solarne i energije vetra, kao i biomase.

Ocenjuje se da solarni fotonaponski kapaciteti u Poljskoj brzo rastu zahvaljujući uvođenju sistema podrške kroz aukciju, kao i grantova za krovne instalacije.

Poljski operater prenosnog sistema (TSO) zabeležio je oko 3,5 gigavata do kraja 2020. godine, u odnosu na kapacitet od 1,3 gigavata godinu dana ranije.

Evropska komisija procenjuje da bi udeo uglja u energetskom miksu Poljske trebalo da se smanji na 56 odsto do 2030. godine, i to uglavnom zahvaljujući značajnom kapacitetu energije vetra, posebno iz priobalnih oblasti, što stoji i u energetskom planu koji je prošlog meseca odobrila poljska vlada.

Međutim, u izveštaju Evropske komisije se primećuje da su pandemija i povoljni klimatski uslovi, iako ključni faktori koji su uticali na veću zastupljenost obnovljive energije u ukupnom energetskom bilansu, ipak sezonski, odnosno posledica nesvakidašnjih okolnosti.

Podaci za četvrti kvartal prošle godine su prema navodima Komisije, zapravo registrovali potrošnju električne energije koja je bila blizu nivoa koji se beleži pre pandemije, uprkos stalnim ograničenjima ekonomskih i socijalnih aktivnosti.

Prošle godine se beleži pad potražnje za gasom, uprkos povećanju od 1,3 odsto tokom poslednjeg kvartala.
(Izvor: Pixabay)

Pad potražnje za gasom

S druge strane, izveštaj o tržištu gasa potvrđuje da je potrošnja prirodnog gasa u Evropskoj uniji tokom 2020. godine iznosila 394 milijarde kubnih metara, u poređenju sa 406 milijardi kubnih metara u 2019. godini.

Do pada potražnje je došlo uprkos povećanju od 1,3 odsto tokom poslednjeg tromesečja prošle godine, navodi Evropska komisija u svom izveštaju.

Proizvodnja prirodnog gasa u Evropskoj uniji je opala za 15 odsto.

Na kraju 2020. godine, Holandija je proizvela 6,2 milijarde kubnih metara gasa, što je za 17 procenata manje u odnosu na prošlu godinu. Navodi se i da je holandska vlada najavila da će se proizvodnja na polju Groningen prepoloviti u odnosu na tekuću gasnu godinu, i to od oktobra 2021.

Rumunija je proizvela 2,4 milijarde kubnih metara gasa, a slede Poljska, sa 1,5 milijardi kubika i Nemačka sa proizvodnjom od 1,1 milijardi kubnih metara gasa.

Beleži se takođe da je uvoz gasa u Uniju opao za 9 odsto na godišnjem nivou, ali i da je došlo do rasta uvoza iz Rusije, odakle su zemlje Evropske unije obezbedile 49 odsto dodatnih količina gasa, u odnosu na ranije planirane potrebe.

Gas iz Norveške je figurirao kao drugi najvažniji izvor snabdevanja za Evropsku uniju, odakle je stizalo 22 odsto prirodnog gasa, s tim da je uz uvezene količine tečnog prirodnog gasa (LNG), norveški izvor zbirno pokrivao 18 odsto tržišta EU.

Gasovod Severni tok je ostao najvažnija ruta snabdevanja ruskim gasom, sa učešćem od 37 odsto na tržištu Evropske unije, dok se ukrajinska tranzitna ruta ponovo našla na drugom mestu, odakle je uvezeno 34 odsto gasa. Beloruski tranzit je treća linija snabdevanja, sa 25 odsto gasa i ispred je Turskog toka kao četvrtog najznačajnijeg izvora odakle se EU snabdela sa 4 odsto gasa.

Uprkos novom talasu zatvaranja pojedinih država zbog pandemije korona virusa, energetska tržišta su bila generalno stabilna u poslednjem tromesečuju prošle godine, i to uz rast cena koji se beleži u istom periodu.

Prema navodima Evropske komisije, oporavak globalne ekonomije može da potvrdi rast potražnje za energentima.