Cena električne energije za domaćinstva morala bi da se poveća
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač, danas je u Beogradu predstavio godišnji izveštaj o napretku Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike. Jedna od zamerki koju je izneo odnosi se na cenu električne energije za domaćinstva, koja bi kako je rekao, morala da se poveća. (Kopač je rekao da su cene električne energije u Srbiji za preduzeća približno kao i u EU, ali da su za domaćinstva daleko niže. Foto: Pixabay)
Na sednici skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, na kojoj je predstavio godišnji izveštaj o napretku Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike, direktor Sekreterijata Energetske zajednice Janez Kopač je rekao da su cene električne energije u Srbiji za preduzeća približno kao i u EU, ali da su za domaćinstva daleko niže.
"Neko mora to da plati, a taj neko je industrija. Na taj način Srbija i zemlje u regionu, među njima najmanje Crna Gora, gube konkurentnost svojih preduzeća", rekao je Kopač.
Smatra da bi Srbija trebalo da postepeno počne i sa zaračunavanjem cene na ugljendioksid u prizvodnji električne energije, ali u početku bez plaćanja i da će tu inicijativu predati EPS-u.
Direktor Sekreterijata EZ smatra da bi Srbija trebalo da postepeno počne i sa zaračunavanjem cene na ugljendioksid u prizvodnji električne energije, ali u početku bez plaćanja. (Izvor: Guliver - Getty images / Andrey Popov - Istockphoto)
Kopač je ocenio da je Srbija još uvek među prvima u regionu u sektoru električne energije, ali da je nažalost veoma daleko iza drugih u sektoru gasa.
Kopač je rekao da je Srbija pre pet godina u svim tim sektorima bila daleko prva u celom regionu, a da danas zaostaje za nekim zemljama, “što će se, verujemo, sada promeniti”, naveo je Kopač.
"Neke od njih, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Ukrajina išle su brže u reformama, dok je Srbija malo ostala u mestu", kaže Kopač.
Subvencije za ugalj veće nego za obnovljive izvore
Direktor Sekreterijata Energetske zajednice kao veliki problem navodi subvencije na ugalj za koje kaže da nisu dozvoljene, a koje su veće od subvencija za obnovljive izvore energije.
Kopač je na sednici odbora, kojoj je prisustvovala i potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, rekao da Srbija nije postigla obavezujući cilj da udeo energije iz obnovljivih izvora u konačnoj potrošnji bude do 27 odsto i da je trenutno na nivou od 21 odsto.
Kopač kao veliki problem vidi subvencije na ugalj za koje kaže da nisu dozvoljene, a koje su veće od subvencija za obnovljive izvore energije. (Izvor: Pixabay)
Kopač je rekao da su investicije u oblasti solarnih elektrana i vetroparkova bile blokirane zbog nepovoljnih fid-in tarifa.
Očekuje međutim, da će novi zakon o obnovljivim izvorima energije, čije usvajanje se uskoro očekuje, otvoriti vrata za nove investicije.
Kaže da su za životnu sredinu najveći problem emisije sumpordioksida.
“Emisija sumpordioksida u Srbiji je 2019. bila šest puta veća nego što su dozvoljene po srpskim pravila, još više ako se uporedi sa pravilima EU”, rekao je Kopač.
Naveo je da Srbija usvojila Nacionalni plan smanjenja emisija i odlučila da zatvori neke od termoelektrana, a da su problem Kostolac i "Nikola Tesla".
Kopač je izrazio zadovoljstvo zbog reformi u energetskom sektoru koje sporovodi Srbija. Fonet prenosi da je ponudio i pomoć Energetske zajednice u implementaciji evropskih direktiva, istakavši da je uspeh članica ujedno i uspeh Energetske zajednice.
