Neizvesna budućnost evropskih nuklearki

Zajednički istraživački centar (JRC), interno istraživačko telo Evropske komisije, unosi završne detalje u  izveštaj o bezbednom upravljanju radioaktivnim otpadom koji bi mogao da bude sudbonosan za budućnost evropske nuklearne industrije.

Ovaj izveštaj, čija se pojava očekuje u najskorije vreme, mogao bi da se završi označavanjem nuklearne energije kao “prelaznog goriva“ u okviru EU taksonomije zelenih finansija, ili da je, naprotiv, nepovratno stigmatizuje kao zagađujući oblik energije koji nanosi “značajnu štetu“ životnoj sredini, piše Euroaktiv.

“Za nas je u vezi s taksonomijom veoma važno to što će ona prihvatljivim kompanijama omogućiti pristup obveznicama i fondovima koji imaju nižu kamatnu stopu “, izjavila je Džesika Džonson, direktorka komunikacija u FORATOM-u, trgovinskom udruženju koje u Briselu predstavlja nuklearnu industriju.

”To znači da bi troškovi finansiranja potencijalno mogli da budu niži ako kompanije imaju pristup ovim sredstvima, jer je suma koju će morati da uplate na ime kamate daleko manja“, rekla je Džonsonova tokom onlajn konfrerencije za novinare prošlog meseca.

Poljska, Češka i Bugarska planiraju da izgrade nove nuklearne reaktore kako bi smanjile svoje oslanjanje na ugalj i ispunile klimatske ciljeve EU.

Ali kategorizacija nuklearne energije u taksonomiji zelenih finansija može da utiče na količinu novca koju će vlade smeti da ulože u nove projekte prema EU pravilima o državnoj pomoći. Ona se revidiraju ove godine.

”Na nedavnim konsultacijama o državnoj pomoći pomenuta je taksonomija, što sugeriše da bi u budućnosti mogla da postoji neka veza među njima“, kazala je Džesika Džonson. “Ne znamo šta će s tim biti“, dodala je.

Debata o nuklearkama izaziva u Evropi toliku polarizaciju da se postizanje kompromisa pokazalo nemogućim tokom pregovora oko EU pravila o zelenom finansiranju. (Izvor: Pixabay)

Privatne banke traže garancije

Privatne banke nerado daju kredite za nove nuklearne projekte ukoliko ih vlade ne podrže zamašnim finansijskim garancijama i državnom pomoći. Suprotno tome, izgradnja postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora je jeftinija, i ona nude mnogo brže rokove isporuke i brže ostvarivanje profita, i to sve više bez ikakve državne podrške.

” Nalazimo malo ekonomskog opravdanja za gradnju novih nuklearki u Sjedinjenim Državama ili Zapadnoj Evropi zbog velike eskalacije troškova i konkurentnosti obnovljivih izvora energije“, stajalo je u belešci rejting agencije S&P objavljenoj 2019.

Da su ovo stvari od ogromnog značaja smatraju i stručnjaci iz redova nuklearne industrije. Nuklearke su, kako je primetio generalni direktor FORATOM-a Iv Debazej, ”kapitalno-intenzivna investicija s dugim periodom izgradnje tokom koga se akumulira puno kamata“.

“Pitanje finansiranja je svakako esencijalno za našu industriju kada je reč o novoj gradnji. I jasno je da će taksonomija u tom pogledu takođe biti vrlo važna“, naglasio je Debazej.

Neke članice EU smatraju da pitanje radioaktivnog otpada automatski diskvalifikuje nuklearnu energiju kao privatljivu, jer ne pruža doprinos definisanim ekološkim ciljevima. (Izvor: Pixabay)

Cilj tehničkog izveštaja JRC-a

Debata o nuklearkama izaziva u Evropi toliku polarizaciju da se postizanje kompromisa pokazalo nemogućim tokom pregovora oko EU pravila o zelenom finansiranju.

Kada su članice EU i Evropski parlament u decembru 2019. godine postigli dogovor oko taksonomije, odloženo je donošenje odluke o kategorisanju “prelaznih“ tehnologija kao što su one koje se tiču prirodnog gasa i nuklearne energije.

Neke zemlje, poput Austrije i Nemačke, smatrale su da pitanje radioaktivnog otpada automatski diskvalifikuje nuklearnu energiju zbog principa iz taksonomije koji glasi “ne nanosi značajnu štetu“, po kome je zabranjeno da zelenu EU oznaku dobiju tehnologije koje potkopavaju šest unapred definisanih ekoloških ciljeva u rasponu od ublažavanja klimatskih promena do sprečavanja zagađenja i zaštite biodiverziteta.

Druge države, među kojima su bile Francuska i Britanija, nisu se složile s njima, i blokirale su potpisivanje sporazuma o taksonomiji, jer ona ne prepoznaje nuklearnu energiju kao “niskougljenični“ izvor za proizvodnju struje, koji daje “značajan doprinos“ prvom cilju - ublažavanju klimatskih promena.

Da bi rešila spor, Komisija je odlučila da naloži JRC-u da “sastavi tehnički izveštaj o aspektima nuklearne tehnologije koji nisu u suprotnosti s principom ’ne nanosi značajnu štetu’“, i proceni da li bi trebalo da joj se uskrati mogućnost da bude označena kao “održiva“ ili “prelazna“ prema EU pravilima o zelenom finansiranju.

”Iako je nuklearna energija generalno priznata kao niskougljenični izvor energije, mišljenja o potencijalnim uticajima nuklearnog otpada na životnu sredinu se bitno razlikuju“, saopštila je Komisija u službenoj belešci, objašnjavajući svoj pristup ovom pitanju.

Druge članice EU prepoznaju nuklearnu energiju kao “niskougljenični“ izvor, koji daje značajan doprinos ublažavanju klimatskih promena, zbog čega se protive uvođenju taksi. (Izvor: Pixabay)

Izveštaj uz potvrdu dve ekspertske grupe

”Znamo da je JRC prilično napredovao u izradi izveštaja“, rekla je Džesika Džonson, dodajući da FORATOM očekuje da ta procena početkom ovog meseca bude predata odeljenju Evropske komisije za finansijsku stabilnost, finansijske usluge i tržište kapitala (DG FISMA).

Po objavljivanju, izveštaj JRC-a pregledaće dve dodatne ekspertske grupe. Jedna se bavi zaštitom od zračenja i upravljanjem otpadom prema članu 31. Ugovora o Euratomu, a druga uticajima na životnu sredinu u Naučnom komitetu za zdravlje, životnu sredinu i rizike pri Evropskoj komisiji (SCHEER).

Ove ekspertske grupe imaće tri meseca da daju svoje mišljenje. Ali zdravstveni stručnjaci u EU su “očigledno veoma zauzeti zbog kovida“, što znači da “može da dođe do određenog kašnjenja“ u dostavljanju mišljenja tih grupa, zaključila je Džesika Džonson, dodavši da se očekuje da sve to bude finalizovano u junu.

Evropska komisija smatra da je određivanje taksi veoma važno, jer će prihvatljivim kompanijama omogućiti pristup obveznicama i fondovima koji imaju nižu kamatnu stopu. (Izvor: news.azpm)

Konačna odluka uz političke implikacije

Na osnovu onog što kažu eksperti, Komisija će u drugoj polovini godine odlučiti kako će da kategoriše nuklearnu energiju u okviru EU taksonomije zelenih finansija.

To je bar ono što FORATOM očekuje, budući da je proces donošenja odluka još uvek nejasan.

Evropska komisija ne daje detaljnije informacije o odlučivanju vezanom za nuklearnu energiju.

”S obzirom na ovaj vremenski okvir, kontaktirali smo Komisiju da bismo videli šta će tačno da uradi“, otkrila je Džonsonova. Pretpostavka industrije je, kako je rekla, da će se Komisija pozabaviti nuklearnom energijom u drugoj polovini godine, u takozvanom delegiranom aktu koji će dati  detaljne tehničke smernice za tehnologije uključene u taksonomiju.

”Nažalost, Komisija je nagovestila da ne želi da potvrdi da će nuklearna energija biti obuhvaćena drugim delegiranim aktom. Zato mi nemamo jasnu predstavu o tome kada će i da li će ona uključiti nuklearnu energiju u taksonomiju na osnovu zaključne ocene JRC-a. A to je za nas veliko pitanje jer stvara puno neizvesnosti“, istakla je direktorka komunikacija u udruženju FORATOM.

Kada se Euroaktiv obratio Komisiji, ona je odbila da saopšti detaljnije informacije o vremenskom okviru ili sledećim koracima u odlučivanju.

Priznala je, međutim, da pitanje uključivanja nuklearne energije u taksonomiju ima šire političke implikacije.

“Uredba o taksonomiji odražava delikatan kompromis oko pitanja da li upotrebu nuklearne energije treba uključiti u EU taksonomiju, i poziva Komisiju da i dalje procenjuje ovu aktivnost“, rekao je za Euroaktiv portparol EU, ponavljajući izjavu objavljenu u junu prošle godine.

Da bi se neka ekonomska aktivnost okvalifikovala kao ekološki održiva, “treba da pruža znatan doprinos jednom ili više ekoloških ciljeva, i da ne nanosi značajnu štetu ostalim ciljevima“, objasnio je zvaničnik EU.

”Kredibilitet ove procene je od ogromne važnosti“, podvukla je Komisija, uz napomenu da “procena mora da bude naučno rigorozna i transparentna, i da mora da objedini i izbalansira niz stavova“, odražavajući princip “tehnološke neutralnosti“ uključen u taksonomiju.