Slovenija: Pad potrošnje električne energije

U prvih deset meseci ove godine kupci u Sloveniji preuzeli su 10 teravatsati električne energije iz prenosne mreže, što je 6,6 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Posledice ovogodišnjeg delimičnog gašenja ekonomije zbog koronakrize ogledaju se i u potrošnji električne energije koja je od početka godine do kraja oktobra iznosila 10 milijardi 102,5 miliona kilovatsati ili je bila niža za 6,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Potrošnja je bila niža u obe grupe, dok je potrošnja krajnjih kupaca u tom periodu dostigla milijardu i 247,9 miliona kilovatsati, što je gotovo 20 odsto manje u odnosu na prošlu godinu. Istovremeno je potrošnja pet distributera iznosila 8 milijardi 515,4 miliona kilovatsati, što je za 5,6 odsto manje u odnosu na prošlu godinu.

Smanjen i uvoz električne energije

Zanimljivi su i podaci o uvozu, s 5 milijardi i 997,1 miliona kilovatsati električne energije ili nešto manje od 76 odsto prošlogodišnjih količina preuzetih iz susednih prenosnih sistema u prvih deset meseci ove godine, kao i 7 milijardi 626,9 miliona kilovatsati električne energije ili samo 0,7 odsto manje nego prošle godine, objavio je slovenački medij „Naš stik“.

Reverzibilna hidroelektrana „Avče“ u punom kapacitetu

Jedina svetla tačka ove godine je reverzibilna hidroelektrana „Avče“, u neposrednoj blizini slovenačko-italijanske granice, jer je jedina slovenačka elektrana, koja je u prvih deset meseci ove godine od elektro mreže preuzela 312,3 miliona kilovatsati, čime je premašila izvorne prognoze za više od 2 odsto.

EU i region

Prema podacima koje je sredinom oktobra iznela Srpska berza električne energije (SEEPEX), do drastičnog pada potrošnje električne energije u Evropi je došlo u aprilu i maju, kada su stroge antiepidemijske mere uslovile pad potrošnje od 15 do 20 odsto, da bi ona zatim postepeno rasla i u avgustu se vratila na predpandemijski nivo, mada ne u svim zemljama, što u velikoj meri zavisi od strukture industrije. U tom smislu, u Srbiji je pad bio neznatan i kretao se između dva to tri odsto u istom periodu.

Ovakva slika je u skladu sa nešto ranije iznetim podacima Evropskog statističkog zavoda (EUROSTAT) objavljenim sredinom trećeg kvartala, prema kojima se značajan pad potrošnje električne, osim sa pandemijom, povezuje i sa mnogo slabijom turističkom sezonom u odnosu na prošlu godinu.

Evropski statistički zavod je uporedio letnje pokazatelje o potrošnji električne energije sa ciframa iz rekordno niske 2016. godine i došao do zanimljivih zaključaka.

“U poređenju s najnižim nivoom iz juna 2016. godine, Grčka, Španija, Hrvatska, Kipar, Poljska i Slovenija pokazuju pad veći od 10 odsto. Kako je turizam važan sektor za većinu tih zemalja, verovatno je da je smanjenje broja turista dovelo do smanjenja potrošnje električne energije. Sektor turizma zabeležio je veliki pad zbog zemalja koje su izdavale upozorenja o putovanju i zahtevale mere karantina”, naveo je EUROSTAT u tekstu objavljenom na zvaničnoj web stranici.

Prema podacima EUROSTAT-a, najjeftinije kilovate u Evropi plaćaju domaćinstva u Ukrajini svega 4,4 centa po kilovatsatu, dok je električna energija za građane najskuplja u Nemačkoj i iznosi čak 30,88 centi za kilovatsat.

Što se tiče zemalja bivše SFRJ i regiona, najveću cenu električne energije plaćaju domaćinstva u Sloveniji 16,34 centi po kilovatsatu, dok je električna energija najjeftinija na Kosovu i košta svega šest centi po kilovatsatu.