EPS U KANDŽAMA POLITIKE

Od kompanije koja je električnom energijom snabdevala bivše republike ex Jugoslavije i o izvozu struje imala dugoročne aranžmane sa, na primer, Italijom - EPS je dospela u situaciju da već deceniju i po uvozi struju, kako bi se podmirile potrebe domaćih potrošača. Procenjeno je da će ove zime nedostajati 1,7 milijardi kWh električne energije. Hoće li uvoz tolikih količina biti dovoljan za zimsku potrošnju ili će biti potrebno više, odnosno manje, zavisiće od temperature do kraja grejne sezone jer struja se u Srbiji, kao najjeftiniji energent, i dalje troši za grejanje.

"EPS nećemo prodavati dok se finansijski ne oporavi. Zato moramo graditi nove elektrane. EPS će biti transformisan u akcionarsko društvo zatvorenog tipa kako bi se sa budućim strateškim partnerima lakše definisalo pitanje vlasništva" rekao je Aleksandar Popović, srpski ministar rudarstva i energetike početkom jeseni, sad već prošle godine, potencijalnim stranim investitorima okupljenim na jednom skupu u hotelu “Hajat”.

Najavljeno ali neobjavljeno

Tada je Popović naveo da će već u novembru biti raspisan tender za TE “Kolubara B” (dva agregata po 350 MW instalisane snage) i treći agregat u TE “Nikola Tesla B" (700 MW). Vrednost ovih investicija je oko 1,6 milijardi evra (750 plus 900 miliona evra), a do sada su interesovanje pokazali Francuzi, Italijani, Nemci, Česi...

TE "Kolubara"

Iz EPS-a i Ministarstva energetike najavljivano je, takođe, i skoro raspisivanje tendera za izbor strateškog partnera za revitalizaciju Termoelektrane-Toplane (TE-TO) u Novom Sadu (450 MW). Procene su da je to investicija od 120 do 160 miliona evra. Sledeći projekat je otvaranje rudnika uglja “Štavalj” u blizini Sjenice. Pored njega isplanirana je gradnja termoelektrane instalisane snage 320 MW. Biće raspisan tender za investitora u ovaj projekat vredan 742,6 miliona evra.

Sve ovo je najavljivano ali, kako sada stvari stoje, Vlada Srbije je prezauzeta pravljenjem “platforme“ za pregovore sa “Gaspromom“ oko međudržavnog ugovora o saradnji u oblasti nafte i gasa.

Izbori, stranke i energetika

Struja neće, izgleda, biti na redu sve dok ne prođu izbori, bar ovi predsednički u januaru. Mada, može se desiti da raspisivanje tendera za TE “Kolubaru B“ i treći blok u TE “Nikola Tesla B“ bude zgodna poštapalica vladajuće koalicije na predizbornim mitinzima. Pogotovo ako se desi da pregovori s Rusima totalno propadnu što, naravno, nije nemoguće. Pogotovo ako čelnici Gasproma nastave da insistiraju na principu “sve ili ništa“, što u prevodu znači: trasa gasovoda “Južni potok“ ići će kroz Srbiju i ovaj energetski gigant će u Vojvodini graditi podzemno skladište gasa sa središtem u Banatskom dvoru - samo ako mu se u direktnoj pogodbi proda većinski paket Naftne industrije Srbije AD.

Nesuglasice u Vladi oko nagodbe s Rusima pod dirigentskom su palicom ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića. Lider G17 plus, pored toga, ima svoje viđenje i po pitanju budućnosti EPS-a. Dok ministar Popović tvrdi da se EPS neće privatizovati za mandata ove Vlade, Dinkić je uspeo da na kolegijumima Vlade i u Skupštini Srbije progura svoj predlog zakona o besplatnoj podeli akcija šest državnih firmi, među kojima je i EPS. Prijavljivanje građana počinje 28. januara, dakle, odmah posle prvog kruga predsedničkih izbora.

U EPS-u, nezvanično, tvrde da njihov predlog o raspisivanju tendera za izbor strateških partnera za TE “Kolubaru B” i TE “Nikola Tesla B3” nije bio na dnevnom redu Vlade Srbije, samo zato što ga koči ministar Dinkić. Predlog, inače, ima podršku resornog Ministarstva energetike i prošao je Vladin Odbor za privredu i finansije. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja zagovara, naime, tezu da se novac za gradnju ove dve elektrane može obezbediti prodajom akcija EPS na Berzi.

TE "Nikola Tesla B"

Da je predlog o raspisivanju tendera prošao Vladu, oni su mogli biti objavljeni tokom januara. Ovako se neizvesnost nastavlja.

Prva smetnja – sankcije i rat

“Kolubara B” čeka strane investitore već dve decenije. Izgradnja ove elektrane je započeta još 1988. godine ali, zbog ekonomskih sankcija međunarodne zajednice Srbiji i nedostatka sredstava iz domaćih izvora, tokom devedesetih gotovo ništa nije rađeno. Posle petooktobarskih promena čelnici DOS-a najavljuju dovršetak ovog “Skadra na Bojani”.

Ova elektrana je, inače, najpre zamišljena kao termoelektrana-toplana (TE TO) sa dva agregata projektovane instalisane snage od po 350 MW. Predviđana je potrošnja sedam miliona tona uglja godišnje (sa površinskog kopa Tamnava, zapadno polje u Rudarskom bazenu “Kolubara”). Do sankcija na gradilište su isporučeni, gotovo u celini, kotlovsko postrojenje i čelična konstrukcija. Sve to je, međutim, urađeno u vreme kada je EPS sarađivao sa multinacionalnim kompanijama za proizvodnju postrojenja i opreme i kada je za gradnju TE TO “Kolubara B” od Svetske banke bio odobren kredit od 300 miliona dolara. Sa uvođenjem sankcija Srbiji kredit je najpre “zamrznut” a potom i “skinut s programa”.

Po ublažavanju sankcija, EPS pokušava da aktivira projekat “Kolubara B”. Tada je doneta odluka da se, umesto termoelektrane-toplane, gradi termoelektrana čiji agregati se mogu prebaciti na režim rada toplana. Donosi se novi protokol i pregovara o novom aranžmanu sa hrvatskom kompanijom “Jugoturbina” iz Karlovca. Ova kompanija je, pre raspada SFRJ, bila angažovana za izradu opreme za elektranu.

Tokom 1998. godine EPS raspisuje međunarodni tender za dovršetak gradnje TE “Kolubara B” ali, zbog političkih dešavanja, Srbiji su opet pooštrene sankcije i niko od zainteresovanih multinacionalnih kompanija se ne javlja sa ponudom. Dokumentaciju su, ipak, pored Čeha i Rusa, uzele i zapadnoevropske i kineske firme.

Drugi problem – dugovi i afera

Započete pregovore sa češkom “Škodom” otežava problem predratnih dugovanja EPS češkoj državnoj banci. Pored “Škode”, zainteresovana je i multinacionalna kompanija ABB koja je pre sankcija isporučila deo opreme. U međuvremenu, ABB je deo firme koji se bavi proizvodnjom opreme za elektrane izdvojio u kompaniju ALSTOMAB. I ABB i ALSTOMAB su, čak i tokom sankcija, imali predstavništvo u Beogradu.

Početkom 21. veka Svetska banka više za ovakve investicije ne daje kredite pa je Vlada Srbije, na čijem čelu je tada bio Zoran Đinđić, dobila preporuku da budućeg investitora za EPS traži u privatnom kapitalu. Za takav aranžman bilo je potrebno doneti još niz novih zakonskih propisa kako bi se zaštitio strani investitor.

Tada, u vreme DOS-a, tokom 2001. godine, prvi kilovati iz “Kolubare B” planirani su već za 2005. godinu. U EPS je tada planirano da “Kolubara B” bude izdvojena kao posebna firma iz javnog preduzeća a da se sa budućim investitorom reši pitanje partnerskog odnosa i uslovi pod kojima bi se deo struje isporučivao domaćim potrošačima a deo, eventualno, izvozio. Sve u zavisnosti od aktuelnih cena na domaćem i stranom tržištu i potreba za strujom u Srbiji.

Situacija je, znači, bila kao i danas. Sam premijer Đinđić je tada putovao po Evropi, pregovarao sa češkim ČEZ-om i nemačkim RV-om oko njihovog učešća u dovršetku “Kolubare B”. Na pregovorima se sve i završilo. Iz ČEZ-a, koji je u međuvremenu uznapredovao u velikog energetskog igrača na prostorima jugoistočne Evrope, u više navrata su prošle godine isticali svoje namere da budu partner EPS-u u dovršetku ove elektrane. Nemci se svojim interesovanjem nisu hvalisali ali i dalje važe za potencijalnog strateškog partnera. Zanimljivo je da je baš ministar Dinkić pominjan kao srpski političar koji je sa predstavnicima RV-a pokušao da se dogovori o njihovom ulasku u EPS. Sve se, međutim, završilo sa aferom koja nikada nije do kraja razjašnjena.

Kako je vreme prolazilo a Srbija se suočavala sa sve većim manjkom struje, stratezi EPS-a su izračunali da električna energija koju bi proizvodila “Kolubara B” ne bi bila dovoljna, pa je tokom prošle godine naveliko razmatrana i gradnja trećeg bloka u TE “Nikola Tesla B”. Sa ove dve elektrane EPS bi ponovo mogao proizvoditi dovoljno struje da ne mora više da se snabdeva iz uvoza. U govorima političara pominje se izraz “energetski lider”. Ostaje da se vidi hoće li to biti samo još jedna političarska parola.