Lojaliti kartica – primer uspešne međudržavne ekonomske saradnje

Drago Hedl / Jutarnji list

Ne treba da se otimamo oko Nikole Tesle dok zapostavljamo njegovu baštinu, poručio je Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade u intervjuu hrvatskom Jutarnjem listu i kao pozitivan primer uspešne saradnje naveo model sa lojaliti karticom, čiji su osnivači najveća srpska kompanija NIS i najveća hrvatska Agrokor.

Otimanje oko toga čiji je Nikola Tesla, a zapostavljanje njegove baštine, neozbiljno je poručio je Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade Srbije i lider Srpske napredne stranke (SNS) u intervjuu hrvatskom Jutarnjem listu.

Govoreći o ekonomksim odnosima Vučić je hrvatskim kolegama poručio da “na ekonomskom planu jedni za druge možemo mnogo da uradimo. Na primer, da mi pomognemo Hrvatskoj u uspostavljanju produktivnijih odnosa s Rusijom, a da Hrvatska pomaže Srbiji u procesu evrointegracija, ili da vam pomognemo oko nekih projekata kojima bismo mogli zainteresovati Ujedinjene Arapske Emirate. Veliki infrastrukturni projekti kao što je pruga Zagreb – Beograd, koji ne samo da nas povezuju, već povezuju Zapadnu Europu s Turskom i Bliskim istokom, plovnu Savu punu rečnog saobraćaja, Dunav kao zajednički resurs koji ne koristimo dovoljno, a u Evropskoj komisiji imamo skoro komesarijat vezan za razvoj regije podunavskih zemalja koji niko od nas ne koristi na pravi način... Verujem da je moguće te odnose institucionalizovati kroz međudržavne ugovore, ali i kroz zajedničke instititucije. Ključne riječi za obe države su: moramo izgraditi pravedna društva, ravnopravna za sve, toleratna i otvorena, multikulturna s efikasnim državnim aparatima.”

Komentarišući to da li prednjače li ili zaostaju ekonomski odnosi Srbije i Hrvatske nad političkim Vučić je rekao: “Postoji lojaliti kartica čiji su osnivači najveća srpska kompanija NIS i najveća hrvatska Agrokor. Oni koji kupuju na stanicama NIS-a i u prodavnicama IDEA-e imaju određene koristi, popuste... Pošto su obe kompanije aktivne i u Bosni i Hercegovini, verujem da je to moguće i tamo preneti. Ovo navodim više simbolički, nego što je to reklama: moramo stvoriti što više sličnih projekata od kojih pojedinci i naše privrede imaju direktne i indirektne koristi. Moramo biti u službi boljeg života naših građana. Tek ako oni svakoga dana osećaju taj boljitak i kroz našu intenzivnu ekonomsku i političku saradnju, naše politike će biti uspešne.”

Govoreći o CEFTA-a sporazumu Vučić kaže da se “taj dogovor pokazao vrlo uspešnim. Ulaskom Hrvatske u EU, kada je reč o našim međusobnim odnosima, moramo osmisliti neku vrstu Cefte Plus, pronaći nove oblike saradnje koji bi uvažavali nove pozicije i da u dogovoru s Europom, ali i drugim zemljama u regiji, pronađemo novi oblik saradnje čiji bi cilj bio da se najbolje iz onoga što smo do sada imali nastavi i unapređuje, a da se nove pozicije iskoriste na inovativan način u korist svih.”

Odgovarajući na novinarsko pitanje o tome da je Srbija otvorenija za hrvatska ulaganja, nego hrvatska za ulaganja iz Srbije Vučić je rekao: “To je očigledno, već dugi niz godina. Već sam spominjao da su nam potrebni inovativni oblici saradnje. I u ovoj oblasti bilo bi izuzetno važno da naši eksperti naprave dobru analizu problema koje smo do sada imali i da daju predloge kako nadvladati te probleme, učiniti da se svi osećamo ravnopravno, zadovoljni saradnjom i položajem naših kompanija kada investiraju u Hrvatskoj i obrnuto. To je i naša obaveza.”

Ističući energetiku kao značajan sector potencijalne saradnje Vučić dalje tvrdi: “Osobno, nemam problem da u svemu i uvek mora biti po sistemu - oko za oko. Imamo projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 i siguran sam da bi i Hrvatska bila zainteresovana da dobije deo energetske stabilnosti. Bili bismo vrlo zainteresovani pomoći vam oko vašeg učešća u projektu Južni tok, da bude ili gasna interkonekcija ili da se napravi nova cev (kod Sotina je tačka povezivanja). Naravno, možemo povezati rumunski, srpski i vaš sistem istovremeno: Arad – Mokrin – Sotin.”


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...