Energija kao zamajac razvoja

J.P.

Domaćim i stranim investitorima predstavljena lista energetskih i ekoloških projekata čiji je vrednost između sedam i 12 milijardi evra. Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine kaže da će izgradnja ovih kapaciteta obezbediti desetine hiljada radnih mesta i rast privrede.

U prioritetne projekte u energetici i zaštiti životne sredine u narednih desetak godina u Srbiji će biti uloženo između sedam i 12 milijardi evra.

Predstavljajući liste tih projekata Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine je istakla da bi izgradnja ovih kapaciteta obezbedila otvaranje desetina hiljada radnih mesta i da bi procene privrednog rasta mogle da budu optimističnije kada se krene u realizaciju tih projekata.

U publikaciji sa listom prioritetnih projekata, čija realizacija se planira, uglavnom, pre 2020. godine su, prema izjavi Ministarke Mihajlović, obuhvaćeni svi projekti koji su u toku, ali i oni koji mogu potencijalno da budu zanimljivi za investitore.

Prema njenim rečima, u oblasti elektroenergetike prioriteti će biti izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica, dogovor o gradnji reverzibilne hidroelektrane Djerdap 3, Termoelektrana Nikola Tesla B3, kao i razvoj projekata u korišćenju biomase i mini hidroelektrana.

Kao prioritete u elektroenergetici Mihajlović je nabrojala izgradnju reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3, termoelektrana Kolubara B i Nikola Tesla B3 ali i bržu izgradnju kapaciteta za obnovljive izvore energije, posebno razvoj projekata u korišćenju biomase i mini hidroelektrana. U sektoru gasa kao prioritet je istaknut gasovod Južni tok ali i gasne konekcije sa Bugarskom i Rumunijom, gasno skladište Itebej... Posebno su, zbog energetske bezbednosti ali i ekologije istaknute planirane gasne eletrane Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa ali i projekti iz zaštite životne sredine.

„Želimo da realizujemo te projekte. Cilj nam je da ne gubimo vreme, jer je ono najdragocenije za Srbiju. Cilj realizacije tih projekata je da se podigne stepen energetske bezbednosti, jer je Srbija energetski nebezbedna država. Što pre počnemo da potpisujemo ugovore, koji će omogućiti izgradnju novih elektrana, otvaranje novih rudnih polja, regionalnih deponija i reciklažnih centara bićemo energetski bezbedna zemlja i živećemo u zdravoj životnoj sredini, “ istakla je ministarka Mihajlović i pozvala zainteresovane investitore da ulažu u te projekte i da se obrate ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine za sve probleme sa kojima se suočavaju u Srbiji.

Komentarišući da je u prethodnom periodu investicije otežavalo sporo usvajanje podzakonskih akata Mihajlovićeva je najavila donošenje svih odocnelih akata do kraja ove godine. Već ovih dana biće predstavljen predlog zakona o energetskoj efikasnosti, dok će se na sednici Vlade naći predlozi za izmene Zakona o energetici, o kojima poslanic treba da se izjasne do kraja godine. Ove izmene će bolje urediti obaveze investitora.

Dakle, i investitori će morati da poštuju preuzete obaveze prema državi pa će oni koji nisu ispunili svoje ugovorene obaveze, sigurno izgubiti dozvole. Ovo je jako bitno jer, od 170 energetskih dozvola, koliko ih je podeljeno u Srbiji, niklo je tek nekoliko malih hidroelektrana. Izmenama ovog zakona, biće zabranjena i preprodaja dozvola.

„Ne želimo više da se desi situacija da investitori lutaju od jednog do drugog javnog preduzeća, ministarstva ili lokalne samouprava, pa da prođu jedna, dve ili tri godine, a da oni ne dobiju dozvole i krenu u realizaciju svojih projekata. Već u prvim mesecima naredne godine broj dozvola za izgradnju biće smanjen sa 27 na pet,“ rekla je ministarka i najavila da će investitori celokupnu papirologiju moći da završe u ministarstvu na čijem je ona čelu.

Knjiga sa taksativno nabrojanim projektima je, u Velikoj Sali Centralnog Doma Vojske u Beogradu, predstavljena mnogobrojnim zvanicama, među kojima su bili predstavnici diplomatskog kora u Srbiji, članovi republičke vlade, predstavnici međunarodnih institucija, poslovnih udruženja, velikog broja inostranih i domaćih kompanija i banaka.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer rekao je da je energetika veliki potencijal za razvoj Srbije, ali da u tom sektoru nije ostvaren dovoljan napredak.

„Očigledno da postoji veliki potencijal za razvoj Srbije, ali u prethodnom periodu u praksi možda nije napravljen dovoljan napredak u oblasti energetike", rekao je Dežer najavljujući podršku naporima Srbije da ostvari postavljene ciljeve.

Kostin Bork, predsednik Saveta stranih investitora u Srbiji (FIC), pozdravio je transparentnost koju je omogućilo Ministarstvo energetike sačinjavajući spisak prioritetnih projekata i dodao da je ta asocijacija, svojim iskustvom, spremna da pomogne svim zainteresvovanim investitorima.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...