Cena nafte - Ahilova peta Rusije
Budžetski izdaci Rusije uskoro se više neće vezivati za cenu nafte. Vladimir Putin, predsednik Rusije kaže da na spisku izvora iz kojih se budžet puni energenti treba da budu tek na drugom mestu a zavisnost privrede od cene nafte nazvao je njenom „Ahilovom petom“.
Budžet Rusije u budućnosti neće zavisiti od promena cene nafte. Na taj način se zemlja štiti od eventualnih budućih svetskih kriza.
Budžetski izdaci Rusije, kao i dugoročni investicioni programi, uskoro se više neće vezivati za cenu nafte. Na spisku izvora iz kojih se budžet puni, kako je rekao predsednik Vladimir Putin, energenti treba da budu tek na drugom mestu.
„Rebalans budžeta za 2013. godinu i naredne godine biće vezan za prosečnu cenu nafte u poslednjih nekoliko godina,“ dodao je Putin.
Tekući makroekonomski pokazatelji, kaže Putin, u zemlji su „prihvatljivi i dobri“: inflacija je smanjena sa 13 odsto na 6,1 odsto i to je najniži pokazatelj za poslednjih 20 godina.
„Pa ipak, naša privreda je pred srednjeročnim i dugoročnim izazovima. Privreda zemlje nije diversifikovana,“ rekao je Putin. Zavisnost od cene nafte Putin je nazvao njenom „Ahilovom petom“: „U vreme velike volatilnosti takva privreda je ranjiva. Nama je neophodan budžet koji nema deficit, koji je obezbeđen na duže vreme i ne oslanja se na prihode od prodaje sirovina.“
Zadatak ruske privrede, kaže Putin, sastoji se u tome da Rusija do 2020. godine izbije među prvih dvadeset zemalja sa najboljom klimom za investiranje, da obezbedi 25 miliona novih radnih mesta i da se do 2018. godine prihodi stanovništva povećaju za 50 odsto. Privreda bi se u sadašnjem stanju u uslovima pojeftinjenja nafte suočila sa velikim izazovom, ali održavanje makroekonomske stabilnosti je zadatak koji se može ispuniti. Budžet Rusije već nekoliko godina nema deficit, a ubuduće će u manjoj meri biti vezan za prihode od prodaje sirovina.
Anton Siluanov, ministar finansija izjavio je da je Vlada formulisala budžetsko pravilo, koje će uzimati u obzir prosečnu cenu nafte za proteklih 10 godina. Pravilo će u potpunosti početi da važi od 2015. godine, a prelazni period je neophodan zbog ispunjavanja svih budžetskih obaveza.
Sadašnje budžetsko pravilo podrazumeva ograničeno korišćenje prihoda od nafte i gasa u zavisnosti od prosečne cene nafte za određeni period. Time je omogućeno da se višak prihoda od nafte koristi kao rezerva za borbu sa eventualnom novom ekonomskom krizom. Suština novog pravila je u tome da se ublaži fluktuacija cene nafte kako ne bi uticala na visinu troškova. Drugim rečima: da ne počnemo više da trošimo ako skoči cena nafte, i obrnuto, da ne stežemo kaiš ako cena nafte naglo padne, a mi nemamo rezervi.
Za 2013. i 2014. godinu cena ostaje na nivou koji je već uračunat u budžete za pomenute godine: 97 dolara za barel i 101 dolar za barel u narednim godinama. Tokom 2015. godine prilikom formiranja troškova računaće se cena nafte od 94 dolara za barel.
