Klimatske promene već uzimaju danak
Klimatske promene i globalno otopljavanje ugroziće izvore hrane, usporiti svetski privredni rast, a možda već izazivaju nepovratne štete u prirodi, navedeno je u Nacrtu izveštaja međuvladinog odbora za klimatske promene (IPCC) pri UN. Naučnici i predstavnici više od sto vlada na sastanku u Japanu od 25. do 29. marta treba da odobre taj izveštaj, kako bi se na samitu UN u Parizu 2015. godine postigao dogovor o ograničenju porasta emisije gasova staklene bašte.
Globalno otopljavanje ugroziće izvore hrane, usporiti svetski privredni rast a možda već izaziva nepovratne štete u prirodi, pokazuje izveštaj Ujedinjenih nacija, koji će biti objavljen ove nedelje sa ciljem da pojača pritisak na vlade da deluju, javlja Rojters.
Nacrt izveštaja međuvladinog odbora za klimatske promene (IPCC) preporučiće mnoge načine prilagođavanja povećanju prosečnih temperatura u svetu i toplotnim udarima, poplavama i rastućim nivoima mora.
“Naučni razlozi za smanjenje emisije gasova staklene bašte i prilagođavanje klimatskim promenama postaju sve uverljiviji,” rekla je predsednik IPCC-a, Rajendra Pachauri za Reuters u Pekingu.
Naučnici i predstavnici više od sto vlada na sastanku u Japanu od 25. do 29. marta treba da odobre taj izveštaj. On će pomoći kreiranju politike uoči UN-ovog samita u Parizu u 2015. godini, na kome treba da se postigne dogovor o ograničenju porasta emisije gasova staklene baste.
Nacrt na 29 stranica predviđa rizike poput nestašica hrane i vode i izumiranje životinjskih i biljnih vrsta. Procenjuje se da bi se prinosi useva u budućnosti mogli kretati od zadržavanja sadašnjih nivoa do pada od dva odsto na svakih deset godina, u odnosu na svet bez globalnog zagrevanja.
Neki prirodni sistemi mogu biti suočeni sa rizicima “iznenadnih ili drastičnih promena”, koje bi mogle značiti ireverzibilne trendove, poput otapanja Grenlanda ili isušivanja amazonske prašume.
U izveštaju je navedeno da su “znakovi ranog upozorenja to što se i koralni grebeni i arktički sistemi nepovratno menjaju”. Korali su ugroženi povećanjem temperature mora, a Arktik se brže otapa.
Klimatske promene uticaće na privredni rast, smatra odbor. Porast temperature od 2,5 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko razdoblje mogao bi značiti “ukupne svetske ekonomske gubitke između 0,2 i 2 odsto dohotka”.
Skoro 200 vlada saglasilo se da ograniči otopljavanje na manje od dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko razdobljem uglavnom ograničavajući emisiju koja je posledica sagorevanja fosilnih goriva.
Temperature su već narasle oko 0,8 stepeni Celzijusa.
"Široki raspon uticaja klimatskih promena već se događa”, kaže Chris Field sa univerziteta Stanford i kopredsednik IPCC-a. “Rizici su mnogo veći s porastom otopljavanja nego bez toga.”
Izveštaj se bavi varijantama poput poboljšanog predviđanja nepogoda, poput uragana ili poplava, napora da se razviju kulture otpornije na sušu ili poplave, mera za očuvanje zaliha vode i energije ili većeg korišćenja osiguranja.
Prema istraživanju javnog mnjenja veliki deo stanovništva još ne veruje u opasnosti globalnog otopljavanja. Tako u dve zemlje koje su najveći proizvođači gasova staklene bašte tek 40 odsto Amerikanaca i 39 odsto Kineza veruje da otopljavanje predstavlja veliku pretnju.
