Evropske nuklerake – konstantna pretnja

Die Welt / BM

Test izdržljivosti 68 evropskih nuklearki sa 134 atomska reaktora, koji je Brisel naručio posle katastrofe u Fukušimi urađen je paušalno - ispostavilo se da ima elektrana koje još nisu sprovele sigurnosne mere dogovorene još nakon nesreće u Černobilu, otkriva nemački časopis Svet (Die Welt). Ekolozi tvrde da zbog toga Evropska komiisja oteže sa objavljivanjem ovog izveštaja. (foto: nuklearka Olkiluoto u Finskoj)

Fukušima se može dogoditi i u Evropi, nezvanični je zaključak izveštaja našinjenog nakon provere sigurnosti atomskih elektrana u Evropskoj uniji, koju je Brisel sproveo nakon katastrofe u Fukušimi.

Nezvanični jer, čak i za one koji poznaju birokratsku mašineriju Evropske komisije, s izveštajem o izdržljivosti atomskih elektrana u Evropskoj uniji na moguće havarije događa se nešto čudno. Evropska komisija za energetiku je još pre više meseci najavila da će objaviti rezultate, ali se uvek iznova odgađao dan predstavljanja izveštaja u javnosti.

Na izradi izveštaja, od 25 stranica, učestvovalo je, inače, 14 zemalja EU koje imaju nuklearne elektrane, kao i Litvanija, Švajcarska, Ukrajina i Hrvatska. Testovima je simulirana bezbednost u slučaju rizika od poplava, zemljotresa i pada aviona kada su „uobičajene bezbednosne funkcije“ isključene.

Sve je to činjeno zbog rezultata koji su zastrašujući, vidi se iz podataka koje je objavio nemački list Svet (Die Welt), pretičući evropskog poverenika za pitanje energije Gintera Etingera. Najvažniji zaključci posle ispitivanja izdržljivosti evropskih atomskih elektrana kažu da u Evropskoj uniji sa postojećih 68 nuklearki s ukupno 134 atomska reaktora postoje još ogromne razlike od zemlje do zemlje. Tako ima elektrana koje još nisu sprovele sigurnosne mere, koje su dogovorene još nakon nesreće u Černobilu, pre više od dvadeset godina.

Neke - poput nuklearki Olkiluoto u Finskoj i Forsmark u Švedskoj - neće izdržati niti sat vremena ako odjednom nestane električne energije ili ako dođe do nepredviđenog otkazivanja sistema za hlađenje. Upravo se to dogodilo u japanskoj elektrani u Fukushimi i to je izazvalo katastrofalne posledice jer, tamo je nastavljen nuklearni proces bez ikakve kontrole.

Džon Stej (Jochen Stay) iz nevladine organizacije protiv atomske energije Ozračeni tvrdi kako je stanje u evropskim nuklearkama još mnogo gore nego što će to pisati u izveštaju Evropske komisije. Jer, njegova je organizacija ustanovila kako ogroman broj evropskih nuklearki zapravo uopšte nisu proverili nezavisni stručnjaci.

Inspektori su obišli jedva trećinu pogona, a svim ostalima je poslat upitnik o merama sigurnosti nuklearke. Drugim riječima, tvrdi Stej, vlasnici nuklearki su u te upitnike mogli pisati šta god žele - po svojoj volji, a čak i tu nedostaju neka pitanja koja su bitna za sigurnost čitavog kontinenta.

Iako je svojevremeno bilo mnogo priče o mogućnostima da na neku atomsku elektranu - slučajno ili namerno - padne putnički avion i postavljano je pitanje, bi li ti pogoni izdržali takvu nesreću u ovom ispitivanju Evropske komisije uopše nema tog pitanja. Stej tvrdi da je to učinjeno jer baš ni jedna elektrana ne bi "položila" ovaj ispit.

Ipak, ispitivanje koje je sprovela Evropska komisija obuhvaćalo je i pitanje kako bi nuklearke izdržale prirodne katastrofe, poput zemljotresa i cunamija. I, posebno kod elektrana u Francuskoj, utvrđeno je kako mnoge ne bi izdržale poplavu, a kod gotovo svih - uključujući i one u Nemačkoj - utvrđeno je kako nisu pripremljene da u slučaju zemljotresa automatski spreče moguću katastrofu.

Sve u svemu, kako piše nemački list Svet, Evropska komisija je došla do zaključka da vlasnici nuklearnih elektrana odmah treba da ulože na milijarde evra, kako bi barem donekle povećali sigurnost nuklearnih elektrana u Evropskoj uniji. Ukupno, reč je o najmanje deset, a lako bi se moglo potrošiti i 25 milijardi evra na neophodne mere sigurnosti za evropske nuklearke.

Može se samo nagađati da je ovakav porazan rezultat ispitivanja, koji je vrlo neugodan za mnoge vlade Evropske unije, bio razlog zašto je Evropska komisija uvek iznova odgađala službeno objavljivanje izveštaja. Čak i na dan kada su nemački mediji otkrili sadržaj ispitivanja glasnogovornica evropskog sekretarijata za energetska pitanja objavila je kako službeno rezultat "neće biti objavljen pre sastanka predsednika država ili vlada Evropske unije 18. oktobra".

Ostaje da se vidi šta će se desti posle zvaničnog objavljivanja ovih podataka jer, nakon havarije u Fukušimi Brisel je u ispitivanje sigurnost evropskih elektrana krenuo ne bi li saznao mogu li Evropljani mirno spavati. Jer, pre Fukuđime je i Černobil pokazao da bez obzira gde se u Evropi možda dogodi nekakva nesreća, pogođen će biti čitav kontinent.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...