Bugarski ekolozi sačuvali šume
U borbi za očuvanje šuma bugarski zaštitnici prirode su, bar za sad, izvojevali pobedu. Naime, bugarski ekolozi su masovnim protestima primorali političare da odbiju zakon koji je pretio uništavanjem šuma.
Bugarski aktivisti za zaštitu prirode primorali su masovnim protestima političare da ne usvoje zakon čije su odredbe predstavljale pretnju za uništavanje šume. To je u Bugarskoj prvi takav uspeh digitalno organizovane kulture protesta.
Orlov most je u glavnom bugarskom gradu Sofiji mesto puno simbolike. Na tom često saobraćajem zakrčenom raskršću u centru grada, udaljenom samo nekoliko koraka od zgrada Parlamenta i univerziteta, u junu 1990. godine bili su održani najveći protesti protiv komunizma u Bugarskoj. Dvadesetdve godine kasnije, u junu 2012. godine, tu se razvila jedna nova kultura protesta: hiljade mladih ljudi, organizovanih preko Fejsbuka i Tvitera, zauzeli su taj most u znak protesta zbog spornog zakona o korišćenju šuma. Taj zakon bi, između ostalog, olakšavao izgradnju skijaških terena u zaštićenom šumskom području na jugu zemlje.
Protesti eko-aktivista protiv spornog zakona u junu 2012. godine u Sofiji
Predlog zakona je, između ostalog, predviđao da skijaški tereni, žičare i hoteli smeju da se grade u zaštićenom planinskom i šumskom području, a da pre toga ne bude obavezno da se zatraži opsežna i skupa prenamena zemljišta u građevinsko. Takvi zahtevi ranije su morali da se podnose pre početka bilo kakvih građevinskih radova. Investitori i oni koji grade skijaške staze pravdaju se ekonomskim razlozima: manje birokratije bilo bi jako dobro za turizam. Time bi bugarska skijaška područja postala konkurentnija.
Skijaški turizam protiv zaštite šuma
Nije nevažno ni to da skijaški turizam igra ogromnu ulogu, posebno u ekonomski nerazvijenim planinskim područjima bugarskog jugozapada u kojima je nezaposlenost vrlo velika. To je bio i glavni argument ministra odgovornog za ta pitanja Miroslava Naidenova. Najviši skijaški zvaničnik u zemlji Tseko Minev, govorio je u ime te branše: „Društvo je zavedeno. Razvoj skijaškog turizma ne predstavlja nikakvu opasnost za okolinu“.
Time je želeo da umanji sumnje koje su vladale u krugovima demonstranata, među kojima su i predstavnici Svetskog fonda za zaštitu prirode VVF (World Wildlife Fund). Mladi aktivisti za zaštitu prirode bili su, međutim, uvereni da će doći do velikih seča šuma. Zato su ljutito, ali mirno, protestovali protiv pohlepe i neznanja koji prete prirodi. Bugarska vlada pokušala je da izađe u susret i predstavnicima iz sveta privrede.
Otkrivena politička snaga
U vezi s tim zakonom, stalno su se izražavale i sumnje o mogućim ekonomskim interesima članova vlade, o korupciji, i sistemu veza i poznanstava. U takvoj napetoj atmosferi zagovornici zakona su aktivistima za zaštitu prirode uzvratili istom merom. Oni su protivnike zakona optužili da ih finansiraju predstavnici iz austrijske, švajcarske i nemačke zimske turističke branše, kako im bugarska skijališta ne bi predstavljala konkurenciju.
Kad su se sukobi između lobista za skijaške terene i ekoloških aktivista zaoštrili, kao posrednik se javio bugarski premijer Bojko Borisov. Iako se Borisov ranije zalagao za novi zakon, sada je rekao da će poslušati glas javnosti i ako se ona bude protivila povući sporni predlog zakona. Na to je Rosen Plevneliev, predsednik države i premijerov stranački kolega na zakon stavio veto. Kao razlog je naveo neusklađenost zakona sa zakonodavstvom EU. Uz to, predsednik je zaključio da su strahovanja kritičara opravdana, i da zakon „ne odgovara osnovnim načelima ustava i građanskog prava“.
Tako su zaštitnici prirode u toj borbi, bar za sad, izvojevali pobedu. Ali, pobedila je i kultura protesta u Bugarskoj. Okupljanje na Orlovom mostu bilo je prvi uspešni masovni protest organizovan preko društvenih mreža, a kroz koji je jedna nova generacija u Bugarskoj otkrila sopstveni politički glas.
