Postrojenje za opasan industrijski otpad nepoželjan komšija
Srbija i dalje bez lokacije za izgradnju postrojenja za tretman opasnog industrijskog otpada, zbog čega je i EU početkom godine suspendovala obećanu pomoć. Građani, uglavnom, ne žele takvo postrojenje u svom komšiluku. Uništavanjem opasnog otpada u domaćem postrojenju privreda Srbije bi po kilogramu uštedela oko dva evra.
Srbija još nije utvrdila lokaciju za izgradnju postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog industrijskog otpada, iako je njegova izgradnja ekološki opravdana i finansijski isplativa.
„Očekujemo nastavak tog projekta koji pomaže Evropska unija (EU), a njegovo finansiranje bi moglo da se realizuje raspisivanjem tendera ili javno-privatnim partnerstvom,“ kazao je Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra životne sredine na konferenciji o upravljanju opasnim otpadom u Privrednoj komori Srbije.
Vesić nije mogao da navede kada bi moglo da bude rešeno pitanje lokacije za izgradnju postrojenja. Za to je potrebna i saglasnost građana mesta u kojem će ono biti izgrađeno. Očekuje se da EU izgradnju postrojenja pomogne sa oko 10 miliona evra, dok bi za ostatak od 20 do 30 miliona evra bila potrebna pomoć privrede.
Evropska unija (EU) suspendovala je početkom godine na šest meseci projekat pomoći za izgradnju postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog industrijskog otpada u Srbiji, jer još uvek nije određena lokacija na kojoj će se izgraditi.
S lokalnim samoupravama se o mogućoj lokaciji pregovara mesecima, a građani uglavnom ne žele da se takvo postrojenje podigne u njihovoj opštini.
„Uništavanje opasnog otpada u inostranstvu privredu Srbije košta najmanje tri evra po kilogramu, zbog troškova transporta i osiguranja, dok bi u domaćem postrojenju mogao da se uništava za jedan evro po kilogramu,“ istakao je Vesić i naveo da je izgradnja takvog objekta i „ekonomski opravdana“, odnosno isplativa.
Da je u Srbiju zabranjen uvoz i primena tehnologija koja negativno utiče na zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine, zbog čega nema bojazni da će izgradnja postrojenja za tretman opasnog otpada biti štetna ranije su naveli iz Ministarstva za životnu sredinu.
Do kraja 2012. godine očekuje se smanjenje administrativnih procedura za uvoz i izvoz otpada, kao i izdavanja dozvola u toj oblasti, ali i početak realizacije takozvanih zelenih javnih nabavki, rekao je savetnik u PKS-u za životnu sredinu Siniša Mitrović.
„U narednom periodu država bi mora da pomogne reciklažnoj industriji, kako bi se uz poboljšanje infrastrukture, omogućio uvoz novih tehnologija. Očekuje se i izrada podzakonskih akata za Zakon o komunalnim delatnostima, kao i bolja iskorišćenost sredstava u svim fondovima za zaštitu životne sredine, koji su 2011. raspolagali sa oko 20 miliona evra,“ rekao je Mitrović.
