Flaširana voda mnogo gora po životnu sredinu od česmovače
Flaširana voda je neuporedivo gora opcija za životnu sredinu nego voda iz česme, ocenjuju naučnici. Istraživanje španskog Instituta za globalno zdravlje u Barseloni (ISGlobal) pokazuje da je potrebno tri puta više vode samo da bi se proizvela plastična flaša u odnosu na količinu koju sadrži. (Foto: Pixabay)
Upotreba flaširane vode u porastu je poslednjih godina, a razlozi su mnogi, počev od nepoverenja u kvalitet vode iz slavine, do same ponude vode sa različitim ukusima, bojama i marketinških kampanja koje takve proizvode promovišu.
Prvo istraživanje koje ispituje uticaj flaširane vode na prirodne resurse se fokusiralo na Barselonu, u Španiji, u kojoj živi oko 1,35 miliona ljudi, gde skoro 60 odsto stanovnika koristi samo flaširanu vodu, uprkos dobrom kvalitetu vode iz slavine.
Istraživači sa Instituta za globalno zdravlje u Barseloni (ISGlobal) ukrstili su podatke kako bi došli do procene šta je bolje.
Koristili su metodu „procena životnog ciklusa“, na osnovu čega se tumači uticaj predmeta na životnu sredinu tokom celog njegovog veka trajanja, što se odnosi na vađenje sirovina, proizvodnju, transport, distribuciju, upotrebu i odlaganje.
Naučnici smatraju da zdravstveni razlozi ne opravdavaju široku upotrebu flaširane vode. (Izvor: Pixabay)
Ukoliko bi ukupno stanovništvo Barselone pilo flaširanu vodu, vađenje sirovina bi koštalo 60,3 miliona evra godišnje. Uz 3.500 puta veće troškove po životnu sredinu, to bi imalo i 1.400 puta veći uticaj na ekosisteme, nego da su svi pili vodu iz slavine, zaključak je do kog su došli istraživači Instituta za globalno zdravlje (ISGlobal) prenosi britanski Gardijan.
Vodeći autor studije, istraživač ISGlobal Kristina Viljaneuva smatra da zdravstveni razlozi ne opravdavaju široku upotrebu flaširane vode.
“Da, strogo govoreći, pijenje vode iz slavine je lošije za lokalno zdravlje, ali kada izmerite oboje, ono što dobijate pijenjem flaširane vode je zanemarljivo bolje. Sasvim je očigledno da su uticaji flaširane vode na životnu sredinu veći u odnosu na vodu iz slavine, kaže Viljanueva.
Smatra da ova naučna studija može doprineti smanjenju potrošnje flaširane vode, ali da su potrebne aktivnije politike kako bi se to i dogodilo, jer kako kaže “ljudi veruju flaširanoj vodi zato što su oglašivači uradili posao ubeđujući ljude da je to dobra opcija”.
Jedan od problema sa vodom iz slavine se odnosi na prisustvo trihalometana štetnog po zdravlje.
(Izvor: Pixabay)
Međutim, jedan od problema sa vodom iz slavine se odnosi na uočeno prisustvo hemijskih jedinjenja poput trihalometana (THM) u procesu prečišćavanja vode, koji se dovodi u vezu sa rakom bešike. Studija je pokazala da je u tom smislu, bilo kakav rizik po zdravlje mali i da bi se dodavanjem sistema za filtriranje on smanjio.
U Sjedinjenim Američkim Državama se na primer, za proizvodnju plastičnih flaša godišnje potroši 17 miliona barela nafte, što je više nego što bi bilo potrebno da se vodom snabde 100.000 domova, i to bez fosilnih goriva ili emisije štetnih gasova, računajući i troškove transporta do prodavnica.
Osim toga, flaširana voda je u Velikoj Britaniji najmanje 500 puta skuplja od vode iz slavine.
