Alarmantan izveštaj Visokog saveta za klimu u Francuskoj: Ovo stoleće doneće žege, odrone, oluje i preseljavanje stanovništva

Najveća opasnost koju donosi zagrevanje planete ostaje umnožavanje i jačanje talasa vreline. Oni će do kraja veka zahvatiti period od maja do oktobra - zaključio je francuski Visoki savet za klimu u svom godišnjem izveštaju.

„Povećanje temperature od dva stepena u proseku u odnosu na preindustrijsko doba dovešće do toga da će ekstremne vrućine postati uobičajeno stanje stvari. Moraćemo da se borimo sa sušama koje se ponavljaju. One će, prema najgorim scenarijima, krajem ovog stoleća, trajati dvostruko duže i biće praćene nedostatkom vode za piće, smanjenim poljoprivrednim prinosima i šumskim požarima.  

Za pet decenija biće sto puta verovatnije da doživimo talase žege. Vrela leta će postati pravila kao ono iz 2003. godine. Tada je u Francuskoj preminulo 12 hiljada starijih ljudi ili kod kuća ili u domovima za stare koji nisu bili opremljeni klimatizacijom“, kažu ovdašnji stručnjaci za klimu. Oni predviđaju da će najviše letnje temperature biti u proseku za deset stepeni veće nego sada.

Veća smrtnost zbog vrućine

“Na severu Francuske biće sve češće tropske noći sa temperaturom iznad 20 stepeni. To će doneti zdravstvene posledice – povećanu smrtnost i bolesti osetljivih, pre svega najstarijih osoba i kod najstarijih - onih sa hroničnim obolenjima, beskućnika i najmlađih”, objasnio je Paskal Jiu (Pascal Yiou) za dnevnik Le Figaro. 

On ocenjuje da je sve verovatnije da će i Francusku zahvatiti tropski cikloni koji su posledica zagrevanja vode u okeanima. Što je voda toplija – to cikloni idu dalje i nastavljaju svoje širenje pretvarajući se u oluje koje stižu na evropsku obalu. Takav je bio slučaj sa olujom u Irskoj 2017. godine.

Nedavne poplave u Evropi odnele su 200 zivota, a najtežu cenu ovih nepogoda platila je Nemačka, kao i Belgija i Holandija. Na severu Francuske, za manje od 48 sati palo je kiše kao u toku dva meseca u normalnim okolnostima.

Da li su ove pojave vezane za klimatske promene i zagrevanje planete ?

„Postoje fizički zakoni koje ne možemo da promenimo. Svaki stepen povećanja temperature znači povećanje od 7 odsto vodene pare u atmosferi sa opasnošću od povećanja padavina. U isto vreme povećanje temperature mehanički povećava isparavanje vode iz okeana i reka“, piše u izveštaju francuske meterološke službe.

Prema projekcijama iz ovog izveštaja, posledicama klimatskih promena najviše će biti izložen severni pojas zemlje. Velike padavine u pariskom basenu u proleće 2016. godine izazvale su porast vodostaja reke Sene za 6 metara.

„Mogli smo da pokažemo da će se udvostručiti verovatnoća da se ponove  tolike padavine i povećanje vodostaja“, kažu francuski meterolozi.

Posledice klimatskih promena već se vide

U izveštaju Visokog saveta za klimu konstatuje se da je „dve trećine francuskog stanovništva već izloženo posledicama klimatskih promena i zagrevanja planete“: Periodi žege su sve duži i intenzivniji, u Alpima su sve ređi periodi sa snegom dok se u obalnim područjima sve više odronjava zemljište zbog povećanja razine vode.

Prema projekcijama francuskih metereologa, ako se ništa ne učini da bi se smanjilo zagrevanje i efekat staklene bašte, prosečna temperatura mogla bi da se poveća i za 4 stepena do kraja veka, a u području Alpa i Pireneja čak i za 6 stepeni.

Otopljavanje u zimskom periodu pomerilo je vreme sazrevanja biljaka što ih je izložilo opasnosti od uticaja kasnih mrazeva. Posledice su katastrofalne kao što smo mogli da vidimo i ove godine u slučaju voća i vinskog grožđa u Francuskoj. 

Jugozapadna obala Francuske uz Atlantik na Zapadu i Pireneje na jugu ima i brojna ostrva i ogromna šumska područja. Svi ovi ekosistemi biće  poremećeni zbog klimatskih promena u narednim decenijama.

Na Atlantskoj obali na jugu u oblasti Akvitanije izmedju 2020. i 2050. godine okean će progutati 65 metara peščane obale, a nekim delovima i do sto metara.

Moraće zbog svega ovoga da se grade jake brane ali i one će moći da štite naseljena područja samo na kraći ili srednji rok. Postavlja se pitanje da li treba uopšte pokušavati sa merama koje bi ublažile posledice procesa erozije.

Sve je verovatnije da će biti neophpdno izmeštanje stanovništva, a neke zone će biti ostavljene za posmatranje kako bi se razumeo ritam i logika ovih promena.

Nasuprot tome u unutrašnjosti će problem biti nedostatak vode. Do toga će doći zbog suše ili topljenja leda u Pirenejima koji snabdevaju vodotokove u Akvitaniji. Do 2057. ti vodotokovi će sasvim nestati.

Ovo će, naravno, uticati na poljoprivredu koja već zavisi od navodnjavanja. Postavlja se pitanje da li treba praviti rezerve vode ili promeniti vrstu poljoprivrede? Više je rešenja moguće, ali već sada treba se opredeliti za jedan od puteva kako bi se u budućnosti izbegla napetost i sukobi, smatra Deni Sal (Denis Salles), direktor Nacionalnog instituta za istraživanja i tehnologije za čovekovu okolinu i poljoprivredu. Ovaj stručnjak ocenjuje da je Francuska počela da se priprema za kimatske promene ranije od drugih država. Naglašava da klimatske promene jesu globalne ali da postoje posebne odlike posledica tih promena.

Pariski međunarodni ugovor o borbi protiv kimatskih promena podrazumeva da se drastično smanji emitovanje ugljen dioksida kako bi se zagrevanje ograničilo i temperatura porasla za manje od dva stepena. Međutim, Međunarodna agencija za energiju (AIE) objavila je nedavno predviđanje da bi količina ugljen dioksida izbačenog u atmosferu mogla do 2023. godine da postane veća nego ikad. 

Klimatske promene odrediće u budućnosti i međunarodnu politiku više nego što se misli. Džon Keri, specijalni izvestilac SAD za klimu rekao je u nedavnom intervjuu za italijanski dnevnik La Republika da veruje u mogućnost “saradnje sa Moskvom” u kontekstu problema opšteg zagrevanja.