Prvo postrojenje za preradu zelenog otpada u Srbiji
Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji će zarađivati od prerade lišća i trave. Prvo kompostno polje i postrojenje za preradu zelenog otpada, sakupljenog sa javnih površina, koje se nalazi u okviru JKP “Gradsko zelenilo”, vredno preko 400.000 evra, otvoreno je danas u Novom Sadu i predstavlja dobar primer cirkularne ekonomije koji će moći da slede i ostali gradovi u Srbiji. (Foto: Pixabay)
Prvo postrojenje u Srbiji za preradu zelenog otpada u humus i bigorivo, vredno preko 400.000 evra, otvoreno u Novom Sadu, rezultat je projekta “Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena” realizovanog uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), navodi se na zvaničnoj stranici novosadskog JKP “Gradsko zelenilo”.
Ovaj projekat predstavlja zajedničku saradnju Srbije i Nemačke jer se sprovodi u okviru Nemačke razvojne saradnje.
Ubuduće, sva trava koja se pokosi, lišće, baštenski otpad, umesto da završi kao smeće na deponiji koristiće se za ozelenjavanje grada.
Gradske vlasti i “Zelenilo” će, kako je istaknuto, ostvariti novčane uštede i poboljšati zaštitu životne sredine. Izgradnju postrojenja za preradu biomase u humus, koje će raditi u okviru JKP “Gradsko zelenilo”, finansirali su grad Novi Sad i ambasada Nemačke. Grad je izdvojio 40 miliona dinara, a nemačka ambasada gotovo 400.000 evra.
Postrojenje koje će doprineti modernizaciji sistema upravljanja otpadom i podizanju standarda životne sredine danas su otvorili ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.
Kompostana omogućava da se biljni otpad ne odlaže na deponije već tretira i ponovo koristi, čime se zadovoljava princip kružne ekonomije. (Izvor: novisad.rs)
Zahvaljujući ovom postrojenju, navodi Vujović, biljni otpad prikupljen na teritoriji Novog Sada se neće odlagati na deponije, već će biti tretiran i ponovo korišćen, čime se zadovoljava princip kružne ekonomije.
“Zeleni otpad neće više zauzimati kapacitete deponije, već će biti prerađen u kompost, koji može da se koristi kao kvalitetno organsko đubrivo, za održavanje zelenila na javnim površinama i na drugi način. Na ovom mestu će se proizvoditi i drvna sečka, koju će javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo“ ubuduće koristiti za grejanje, i time će smanjiti i aerozagađenje u ovom delu Novog Sada”, rekla je Vujović prilikom obilaska prve moderne kompostane u zemlji.
Vujović je istakla da je postrojenje još jedan korak u sprovođenju Zelene agende, ali i da ovaj grad tek očekuju kapitalne zelene investicije.
Takođe je istakla da ministarstvo sa Novim Sadom sarađuje i na projektima zalivnih sistema u Futoškom, Limanskom parku i delu parka na Bulevaru Evrope, kao i u finansiranju ozelenjavanja grada.
Otpad koji je do sada predstavljao problem, sada postaje ekonomski potencijal. (Izvor: novisad.rs)
Otpad donosi profit
Gradonačelnik Miloš Vučević, rekao je da otpad koji je do sada predstavljao problem, sada postaje ekonomski potencijal.
“Biomasa kompostiranjem dobija novu upotrebnu vrednost, pretvara se u humus i koristi se za ozelenjavanje i očuvanje prirodnih potencijala našeg grada”, rekao je Vučićević.
Dodao je da očekuje da će Novi Sad sledeće godine imati spremnu dokumentaciju za raspisivanje konkursa za gradsku deponiju.
Ambasador Nemačke Tomas Šib ukazao je na neophodnu transformaciju proizvodnje i uvođenje koncepta cirkularne ekonomije.
“Nije cilj samo da se smanji otpad i da se reciklira, već i da se otvore nova radna mesta. U Nemačkoj ima više od 600 kompostana, koje prerađuju oko 50 miliona tona bio otpada godišnje, značajno utiču na rast BDP-a, a otvoreno je na hiljade novih poslova. Projekat u Novom Sadu je značajan jer od kompostane korist imati i okolne opštine“, rekao je Šib.
Direktorka Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) Daniela Funke istakla je da je novo postrojenje primer kako kružna ekonomija funkcioniše u praksi, uz pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine.
