Protesti u Francuskoj za bolji zakon o klimi
Više hiljada demonstranata izašlo je danas na ulice Pariza i drugih francuskih gradova tražeći „ambiciozniji“ zakon o klimi čiji je tekst donji dom francuskog parlamenta usvojio 4. maja. Aktivisti za zaštitu životne sredine protestvuju, jer smatraju da predložene mere ne odgovaraju situaciji i da predstavljaju socijalni i klimatski neuspeh. (Foto: AP)
Aktivisti za zaštitu klime krive predsednika Emanuela Makrona, koji je bio vrlo glasan u vezi sa podrškom akcijama protiv klimatskih promena, da je „oslabio“ set mera koje je prvobitno predložila grupa od 150 građana koji su mesecima radili na tom pitanju, prenosi AP.
Predlog zakona, o kojem će se sada raspravljati u Senatu, uključuje zabranu domaćih letova kraćih od dva i po sata koja se mogu obaviti vozom, mere za podršku obnovi zgrada koje troše mnogo energije i podsticanje zelenijih automobila.
Mogućnost održavanja referenduma o uključivanju očuvanja životne sredine u francuski ustav, što je obećao francuski predsednik Makron, postaje sve više upitna. (Izvor: rfi.fr)
U međuvremenu, francuski list “Žurnal di dimanš“ (Journal du Dimanche) preneo je danas da referendum o uključivanju očuvanja životne sredine u francuski ustav, koji je obećao Makron, neće moći da se održi.
Za promenu je potrebno parlamentarno glasanje. Narodna skupština, u kojoj Makron ima većinu, odobrila je predlog u martu. Ali u Senatu, u kojem konzervativna stranka ima većinu, nije postignut dogovor.
Govoreći na marginama skupa Evropske unije u francuskom gradu Strazburu, francuski predsednik je rekao da referendumski zakon „neće biti napušten“.
"Tekst će nastaviti da živi svoj parlamentarni život, što je jedini način da se izdejstvuje referendum pod uslovom da se senatori i poslanici slože", rekao je Makron, naglasivši da je proces na par koraka od konačnog glasanja u parlamentu.
Istovremeno, iz Makronovog kabineta stigla je potvrda da „pitanje životne sredine ostaje jedan od prioriteta predsednika“.
Negde oko trećine Francuskog plana za spasavanje ekonomije od posledica korona virusa, vrednog 100 milijardi evra, će biti namenjena smanjenju emisija i zaštiti biodiverziteta.
Makron je takođe insistirao na poboljšanju klimatskih ciljeva Evropske unije zalažući se za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine, u poređenju sa nivoom iz 1990. godine, što je ambiciozniji cilj od ranijeg plana Unije o smanjenju od 40 odsto.
Prošlog meseca, EU je postigla okvirni sporazum o klimi kako bi blok od 27 država zauzeo kurs koji bi vodio ka klimatskoj neutralnosti Starog kontinenta do 2050. godine.
