Sredstva za ekologiju uvećana skoro tri puta

Zeleni rast je globalni trend koji traje čitavu deceniju i u punom je zaletu ocenio je tokom jučerašnje konferencije “Zelene finansije - zelena i slobodna ekonomija” pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović, istakavši da rebalans budžeta, koji je pred poslanicima Skupštine Srbije, ove godine predviđa značajna ulaganja u ekologiju, a da su sredstva za tu namenu sada tri puta veća i iznose 24 milijarde dinara umesto osam.

„Sada smo fokusirani na realne domete i projekte, i tu govorimo o povećanju budžeta Ministarstva za zaštitu životne sredine za četiri milijarde dinara. Ali, možda je još važnije, da je 12,1 milijarda dinara, dodatno opredeljeno za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i odnosi se na konkretne projekte“, rekao je Popović.

Precizirao je da se misli na izgradnju deponija u 28 lokalnih samouprava, pogonima za prečišćavanje otpadnih voda na 76 lokacija u 65 lokalnih samouprava, kao i izgradnju više od 5.000 kilometara kanalizacione mreže, saopštilo je ministarstvo.

Popović je na panelu „Monetarna i fiskalna politika na čelu zelenog i digitalnog oporavka i rasta zdrave ekonomije“, na konferenciji u organizaciji Adrija medija grupe, napomenuo da su ovi projekti i aktivnosti deo šireg paketa „Srbija 2025“, prenosi Beta.

Srbija bi već ove godine potencijalno mogla da izađe na tržište zelenih obveznica. (Izvor: Pixabay)

Srbija planira izlazak na tržište zelenih obveznica

Pomoćnik ministra finansija Srbije Ognjen Popović je objasnio da globalni fondovi već imaju obavezne limite za ulaganje u zelene obveznice i ekološki održive projekte i da specijalnizovani fondovi, koji se bave ovom vrstom ulaganja nastaju gotovo na nedeljnom nivou.

„Konačno smo dali Republici Srbiji portfolio projekata koje možemo da kvalifikujemo kao zelene i samim tim, oni su zapravo otvorili vrata, pored svih ostalih aktivnosti koje ne možemo da ne pomenemo, a to je očuvanje makroekonomske stabilnosti, rast kreditnog rejtinga u kriznom periodu, jaka i stabilna monetarna politika, a sve to zajedno otvara vrata za našu zemlju da već ove godine potencijalno izađe na tržište zelenih obveznica“, rekao je Popović i dodao da Srbija sada ima kapacitete i finansijsku snagu da može da se uključi u to tržište.

Posebno je naglasio da se radi na razvoju tržišta kapitala, jer smatra da je “to ključ za stope rasta od sedam ili osam odsto.”

Popović je rekao i da se radi na izradi strategije tržišta kapitala, što investitorima, bankama i institucijama, kako ocenjuje, treba da pokaže jasan i transparentan put napred.

Objasnio je da to tržište može da funkcioniše i da postoji potencijal za eksplozivan rast, ali uz postojanje okvira koji omogućava pristup pravim finansijskim elementima i alternativama.

Podsetio je da je Zakon o digitalnoj imovini otvorio put da se lakše učestvuje na tržištu kapitala, kao i da korisnici takvog oblika finansiranja shvate da su predviđene određene koristi.

„Firme koje u Srbiji pristupe sredstvima koje su stekli kroz kriptovalute, ako ih ulože u kapital kompanije koju osnivaju u Srbiji ili ako žele dalje da razvijaju svoje poslovanje, imaće poreske olakšice” rekao je Popović i dodao da postoji jasna namera da se želi podstaći domaći i strani kapital i omogući rast “u svakom koraku njihovog razvoja“.

Takođe je pozvao domaće i strane kompanije da iskoriste pogodnosti koje su im omogućene.