Zbog klimatskih promena stradaju usevi u Evropi

Autor:   BM

Uticaj visokih temperatura i suša na proizvodnju žitarica u Evropi je tokom poslednjih 50 godina postao tri puta veći, pokazuje nedavno sprovedeno istraživanje Univerziteta Nova iz Lisabona. Upoređujući podatake koji se odnose na stanje u poljoprivredi sa onima o klimatskim ekstremima u 28 evropskih zemalja, istraživači su došli do zaključka da klimatske promene već značajno utiču na smanjenje useva i da bi mogli dovesti do nestrašice hrane i rasta cena osnovnih životnih namirnica. (Područje istraživanja obuhvatilo je Veliku Britaniju i Irsku, zapadnu i istočnu Evropu i Mediteran. Foto: The National News)

Studija lisabonskog Univerziteta Nova objavljena krajem marta u specijalizovanom naučnom časopisu Environmental Research Letters, koji objavljuje američki Univerzitet Berkli, otkrila je da je u 28 evropskih zemalja prosečan uticaj talasa vrućina i suša na proizvodnju žitarica bio tri puta veći u periodu između 1991. i 2015. godine, u poređenju sa stanjem u poljoprivredi između 1964. i 1990. godine.

Vodeća autorka dr Teresa Bras, istraživač životne sredine sa Univerziteta Nova u Lisabonu, ocenila je za britanski list Indipendent (The Independent) da gubici useva izazvani ekstremnim vremenskim katastrofama mogu dovesti do nestašice hrane i rasta cena osnovnih životnih namirnica.

„Jedan od primera su toplotni talas i suša koji su uticali na Evropu u 2018. godini, što je prouzrokovalo pad proizvodnje žitarica za osam odsto u poređenju sa prethodnim petogodišnjim prosekom. To je dovelo do skoka cena“, rekla je Bras.

Rast cena je veliki, ali privremen skok, a do pada cene dolazi posle kratkotrajnog šoka, što se može uporediti sa načinom na koji deluje ekstremna vremenska nepogoda.

U svakom slučaju, ovakvi cenovni skokovi mogu imati negativan uticaj na zemlje koje uvoze hranu, ali i izvoznice, dok su ipak najvipe pogođene najsiromašnije zemlje, koje troše veliki deo svog prihoda na hranu.

Zbog klimatskih promena stradaju usevi u Evropi
Analizirane su žitarice poput ječma i kukuruza, ali i voće i povrće, ali se kod žitarica beleži najveći rast gubitaka useva usled visokih temperatura i suša, tokom poslednjih pet decenija. (Izvor: AFP)

Studija se posebno bavi uticajem „ekstremnih vremenskih nepogoda“ na proizvodnju najzastupljenijih biljnih sorti u poljoprivredi širom Evrope.

Naučnici su koristili sve dosadašnje podatke kako bi analizirali promene u tome kako su ovi događaji uticali na ukupnu proizvodnju useva, prinose i požnjevene, odnosno obrane površine širom Evrope od 1964. do 2015. godine.

Područje istraživanja obuhvatilo je Veliku Britaniju i Irsku, zapadnu i istočnu Evropu i Mediteran. Analizirani usevi su se odnosili na žitarice poput ječma i kukuruza, uključujući voće i povrće.

Prema rezultatima, uticaj sve četiri vrste ekstremnih vremenskih nepogoda na ratarsku proizvodnju povećavao se tokom analiziranog perioda.

Međutim, rast štete izazvane sušom i talasima izuzetno visokih temperature je bio najizraženiji.

Kod žitarica, koje zauzimaju gotovo 65 odsto obradivih površina u Evropskoj uniji, zabeležen je najveći apsolutni rast gubitaka useva usled visokih temperatura i suša, tokom poslednjih pet decenija, pokazalo je istraživanje.

Istovremeno, kod voća i povrća, uključujući i grožđe, koje se koristi i za proizvodnju vina, beleže se pet puta veći gubici prinosa zbog vrućina i suša u istom periodu. Istraživanje je ipak pokazalo da su ti gubici u apsolutnom iznosu bili manji nego kod žitarica.

Zbog klimatskih promena stradaju usevi u Evropi
Klimatske promene najverovatnije igraju važnu ulogu u promeni obrazaca suša u Evropi, kažu istraživači Univerziteta Nova. (Izvor: EPA-EFE / Julien Warnand)

Jedan od razloga za manje negativne efekte bi mogao biti i to što se, kažu istraživači, kod tih drugih kultura drugačije pristupa navodnjavanju nego kod žitarica.

Naučnici nisu posebno ispitivali uticaj klimatskih promena na sve veći uticaj toplotnih talasa i suša na useve.

Međutim, ranija istraživanja su pokazala da klimatska kriza dovodi do povećanja učestalosti i jačine toplotnih talasa u Evropi.

Na primer, prethodna analiza je otkrila da su tokom toplotnog talasa u Evropi iz 2019. godine, kada su oboreni dotadašnji temperaturni rekordi u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Holandiji, zasigurno posledica klimatskih promena koje je izazvao ljudski faktor.

Klimatska kriza najverovatnije igra važnu ulogu u promeni obrazaca suša u Evropi, kažu istraživači Univerziteta Nova.

Jedna od studija, takođe objavljena ove godine je pokazala da su evropska leta postala sve sušnija i da je to rezultat klimatskih promena koje su uzrokovali ljudi.

Tereza Bras, vođa istraživačkog tima lisabonskog Univerziteta Nova je istakla da su u tom istraživanju dobijeni rezultati u skladu su sa nedavnim saznanjima o tome kako ekstremne vremenske nepogode, pre svega suša i vrućine, postaju sve češće, ozbiljnije i intenzivnije širom sveta.

Uzevši u obzir to da se u svetu beleži pet najtoplijih godina od potpisivanja Pariskog klimatskog sporazuma 2015. godine, nestašica hrane izazvana ekstremnim vremenskim prilikama mogla bi vremenom postati ozbiljna pretnja ukoliko se ne preduzmu efikasne mere da se trenutno stanje barem ublaži.


Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, omalovažavanje, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Web časopis BalkanMagazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Web časopisa BalkanMagazin.

captcha image
Reload Captcha Image...