Energetska efikasnost stambenih zgrada najveći izazov za Srbiju
Povodom Međunarodnog dana energetske efikasnosti koji se danas obeležava širom sveta, u Srbiji je situacija takva da je sa godišnjom uštedom energije od 930.000 megavat sati i dalje ispod evropskog proseka. U Ministarstvu rudarstva i energetike kažu da najveći izazov predstavlja smanjenje potrošnje u stambenim zgradama koje nisu dovoljno energetski efikasne. Međutim, navodi se da su u prethodnom periodu napravljeni i mnogi pomaci, a u toku je priprema i realizacija više projekata vrednih 270 miliona evra, koji su usmereni na rehabilitaciju toplana i povećanje energetske efikasnosti javnih zgrada u Srbiji. (Foto: Kragujevac, Pixabay)
U Srbiji se tokom godine uštedi oko 930.000 megavat sati energije, koliko godišnje u proseku potroši oko 150.000 domaćinstava. Međutim, uprkos ukupnoj uštedi, Srbija je i dalje ispod evropskog proseka, budući da naši građani troše oko pet puta više energije od proseka Evropske unije.
Kako sada stvari stoje, 40 odsto finalne energije se potroši u sektoru domaćinstava. Prosečna potrošnja toplotne energije po domaćinstvu u Srbiji procenjuje se na oko 214 kilovat sati po metru kvadratnom godišnje, dok je prosek na nivou Evropske unije oko 112 kilovat sati.
“Najveći izazov svakako predstavlja smanjenje potrošnje energije u postojećim stambenim zgradama koje nisu dovoljno energetski efikasne, tako da neke troše i duplo više od navedenog proseka”, navode iz resornog ministartsva za portal eKapija.
Sprovođenje mera energetske efikasnosti u ovim zgradama se može otplatiti iz ostvarenih ušteda energije ali u rokovima koji, u zavisnosti od obima investicije i mera koje se primenjuju, mogu biti dužeii od 10 godina.
Zbog toga je, kako ističu u ministarstvu, za sprovođenje mera energetske efikasnosti u ovom sektoru neophodno obezbediti značajne subvencije.
U ministarstvu smatraju da je značajna i činjenica da se oko 38 osto od ukupne potrošnje energije u domaćinstvima utroši u obliku električne energije, dok je ovaj procenat u EU oko 25 odsto, što ukazuje na to da se u domaćinstvima i dalje u značajnoj meri koristi električna energija za potrebe grejanja, a poslednjih godina i sve intenzivnije za potrebe hlađenja.
Napominju i da bitan faktor kod zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja predstavlja prelazak na naplatu prema potrošnji energije, jer primena naplate prema metru kvadratnom, ne omogućava otplatu investicije iz ušteda energije.
Najveći izazov u Srbiji su stambene zgrade. Prosečna potrošnja u zemlji se procenjuje na oko 214 kilovat sati po metru kvadratnom godišnje, dok je prosek na nivou Evropske unije skoro duplo niži i iznosi oko 112 kilovat sati. (Izvor: Pixabay)
Projekti vredni 270 miliona evra
U cilju veće uštede energije, a povodom Međunarodnog dana energetske efikasnosti koje se obeležava danas širom sveta, iz Ministarstva rudarstva i energetike ističu da je u toku priprema i realizacija više projekata koji se odnose na rehabilitaciju toplana i povećanje energetske efikasnosti javnih zgrada u vrednosti od oko 270 miliona evra.
Ti projekti će se realizovati u saradnji sa međunarodnim partnerima kao što su nemačka KfW i Razvojna banka Saveta Evrope (CEB).
Prema navodima resornog ministarstva, iz zajma KfW banke se sprovodi peta faza rehabilitacija toplana u Srbiji, vrednosti 32 miliona evra, kao i program izgradnje toplana na biomasu u iznosu od 25 miliona evra, a iz donacije Švajcarske sprovodi se rehabilitacija 18 škola i obdaništa u četiri jedinice lokalne samouprave u vrednosti od 8,9 miliona franaka.
Uz to su potpisani i sporazumi sa KfW-om u vrednosti od 55 miliona evra za sprovođenje projekta za rehabilitaciju zgrade bolnice VMA, čija je ukupna procenjena vrednost 200 miliona evra, a koja će se realizovati u tri faze.
U cilju sprovođenja obaveze preuzete u skladu sa Ugovorom o Energetskoj zajednici u pogledu rehabilitacije zgrada centralne vlasti potpisani su i sporazumi za obnovu 28 od ukupno 56 zgrada centralne vlasti sa Razvojnom bankom Saveta Evrope u iznosu od 40,9 miliona evra.
Realizacijom projekata u javnim zgradama očekuju se uštede energije između 30 i 40 odsto u odnosu na potrošnju energije u tim zgradama pre rehabilitacije, ocenjuju u ministarstvu.
U Srbiji je u toku priprema i realizacija više projekata koji se odnose na rehabilitaciju toplana i povećanje energetske efikasnosti javnih zgrada, vrednosti od oko 270 miliona evra. (Izvor: Pixabay)
U javnom sektoru već bolja situacija
Kako navode iz resornog ministarstva, u prethodnom periodu u Srbiji su napravljeni veliki pomaci u pogledu kreiranja i sprovođenja politike energetske efikasnosti.
Kroz aktivnosti Budžetskog fonda Ministarstva sprovedeno je sedam javnih poziva za sufinansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti u jedinicama lokalnih samouprava i sklopljen je 91 ugovor.
Projekti su prvenstveno obuhvatili mere unapređenja energetske efikasnosti na termičkom omotaču zgrade, što uključuje zamenu stolarije i postavljanje termoizolacije, kao i mere unapređenja termotehničkih sistema, odnosno ugradnju kotlova na biomasu, termostatskih ventila, elektronski regulisanih cirkulacionih pumpi i uređaja za merenje predate količine toplote.
Prema navodima resornog ministartsva, mere su realizovane na javnim objektima kao što su predškolske ustanove, domovi zdravlja, osnovne i srednje škole i upravne zgrade u jedinicama lokalne samouprave.
U tom smislu, ukupno je do sada dodeljeno nešto preko 800 miliona dinara.
Procenjena ušteda energije iznosi oko 22,54 miliona kilovat sati godišnje, a smanjenje emisije ugljen-dioksida je oko 10.200 tona godišnje.
Dodatno, u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara prikuplja se naknada za energetsku efikasnost koja je obezbedila veća sredstava za finansiranje projekata energetske efikasnosti.
Mere koje su do sada realizovane na javnim objektima doprinele su uštedi energije od oko 22,54 miliona kilovat sati godišnje i smanjenju emisije ugljen-dioksida oko 10.200 tona godišnje. (Izvor: Pixabay)
Novi Zakon o energetskoj efikasnosti
U resornom ministarstvu podsećaju da se u ovom momentu u proceduri usvajanja nalazi novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.
Zakon je, kako pojašnjavaju pripremljen sa ciljem da se unapredi sprovođenje pojedinih odredbi trenutno važećeg zakona, ali i sa ciljem da se izvrši usklađivanje sa EU regulativom u ovoj oblasti, dok će po donošenju zakona biće neophodno da se pripreme i brojni podzakonski akti.
Kako navode u ministarstvu, Zakon, između ostalog, predviđa osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, kao zasebne jedinice u okviru Ministarstva rudarstva i energetike.
Ističe se takođe da će Uprava biti u mogućnosti da obezbedi i podsticaje za građane i druge sektore potrošnje energije.
Očekuje se da će Uprava biti osnovana sredinom 2021. godine, s tim da se, kako se navodi, “neke demonstrativne aktivnosti Uprave ka građanima mogu očekivati krajem godine, a veći obim početkom 2022. godine.”
Iz ministarstva poručuju da će fokus Uprave svakako biti na unapređenju energetske efikasnosti fonda postojećih zgrada, ali da se mogu očekivati i podsticaji za nabavku energetski efikasnih uređaja.
