Kancelarija za energetsku tranziciju Zapadnog Balkana u Briselu
Evropska komisija otvorila je u Briselu Kancelariju za energetsku tranziciju Zapadnog Balkana, čiji je cilj da se zemljama u regionu pomogne u okončanju proizvodnje energije iz prljavih izvora. Ova informacija je na neki način u korelaciji sa danas objavljenim rezultatima Međunarodne agencije za energiju (IEA) da, posle istorijskog pada zbog pandemije korona virusa emisije ugljen-dioksida ponovo beleže snažan rast i to zbog povećanih aktivnosti u energetskom sektoru. (Foto: 112.international)
Projekat podrške zemljama Zapadnog Balkana kako bi se u energetskom sektoru zaustavilo korišćenje fosilnih goriva za proizvodnju električne energije, sprovodiće se u okviru Evropske zelene agende, s ciljem da do 2050. godine Evropa prestane da emituje štetne gasove koji izazivaju klimatske promene.
Kako je objašnjeno u Evropskoj komisiji, cilj je da se omogući pravedna tranzicija uz evropska sredstva, a model bi bio zasnovan na iskustvu koje je Evropska unija ostvarila tokom proteklih decenija u tranziciji zemalja članica ka čistijim izvorima energije.
U EU su naveli da elektrane na ugalj na zapadnom Balkanu emituju čak 2.000 odsto više sumpor-dioksida i sitnih čestica nego što je prosek u okviru Unije, dok 16 termoelektrana na Zapadnom Balkanu instalisane snage osam gigavata emituje više zagađenja nego svih 250 termoelektrana u EU.
U Sekretarijatu Energetske zajednice ističu da su se zemlje zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa na samitu u Sofiji u novembru prošle godine obavezale da će slediti evropski plan dekarbonizacije i postizanje nulte emisije štetnih gasova do 2050. godine.
"Svojim potpisima šest zemalja zapadnog Balkana obavezalo se da će uvesti plaćanje emitovanja ugljenika u skladu sa Šemom za trgovanje česticama i smanjiti, a postepeno ukinuti subvencije za ugalj", navode u Sekretarijatu.
Predviđeno je da osim nad Zapadnim Balkanom, kancelarija u Briselu bude nadležna i za ukrajinska područja u kojima dominira prljava energija poput uglja.
U EU su naveli da elektrane na ugalj na zapadnom Balkanu emituju čak 2.000 odsto više sumpor-dioksida i sitnih čestica nego što je prosek u okviru Unije. (Izvor: Pixabay)
Globalni problem
Visok nivo zagađenja još uvek je veliki globalni problem. Na to upućuju podaci koje je danas iznela Međunarodna agencija za energiju (IEA).
Ti pokazatelji govore da su se emisije ugljen-dioksida u svetu povećale za dva odsto u decembru prošle godine, u poređenju sa istim periodom 2019. godine, što ukazuje na to da je pad nivoa štetnih emisija uzrokovan pandemijom korona virusa bio kratkog daha, saopštila je Međunarodna agencija za energiju.
Rast od dva odsto, u prošloj godini, ukazuje na to da je proizvedeno 60 miliona tona emisija ugljen-dioksida više nego što je zabeleženo u decembru 2019.godine.
"Skok emisija ugljen-dioksida u svetu krajem godine je ozbiljno upozorenje na činjenicu da nismo dovoljno učinili kako bismo ubrzati tranziciju na čiste energije širom sveta", upozorio je izvršni direktor IEA-e Fatih Birol.
Birol je istakao da će globalne emisije nastaviti da rastu, ukoliko se u ovoj godini potvrdi očekivani privredni rast, a ne dođe do velikih promena u pravcu sprovođenja energetske tranzicije.
Na Zapadnom Balkanu 16 termoelektrane kapaciteta osam gigavata emituje više zagađenja nego svih 250 termoelektrana u EU. (Izvor: Pixabay)
IEA je saopštila da su emisije energetskog sektora u celom svetu u prošloj godini smanjene za 5,8 odsto, što je gotovo dve milijarde tona ugljen-dioksida, zbog čega se i govori o najvećem zabeleženom padu emisije do sada.
Ranije prognoze su ukazivale na to da bi pad emisije mogao da bude čak sedam odsto, zbog smanjenja korišćenja goriva za drumski i vazdušni saobraćaj.
"Posle obnove putovanja i ekonomskih aktivnosti, potrošnja goriva i emisija štetnih gasova je ponovo u porastu", navodi agencija IEA.
Međutim, pojedinačni podaci ukazuju na velike razlike među državama, u pogledu zastupljenosti štetnih emisija. U tom smislu, emisije štetnih gasova u Kini su povećane za 0,8 odsto tokom prošle godine zbog brzog oporavka privrednih aktivnosti, dok su u Sjedninjenim Državama pale za 10 odsto.
