SAD podigle cenu štetnih emisija sa 8 na 51 dolar
Američki predsednik Džozef Bajden se vratio načinu izračunavanja novčane vrednosti emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji je koristila Obamina administracija, što se percipira kao potez koji bi mogao da mu pomogne da uvede strože reforme u borbi protiv klimatskih promena. Cena društvenih troškova zbog štetnih emisija, istina privremena, sada je pet puta veća nego ranije. (Američka administracija je podigla cenu emisije ugljen-dioksida sa maksimalnih 8 na 51 dolar po toni. Reč je o privremenoj ceni, dok bi konačna trebalo da bude još viša. Foto: Pixabay)
Tim za klimatske promene američkog predsednika Džozefa Bajdena saopštio je u petak da privremena procena troškova nacije zbog emitovanja gasova sa efektom staklene bašte, podiže cenu ugljen-dioksida na 51 dolar.
Navodi se i da će se na nivou Sjedinjenih Država, kao i federalnih agencija usvojiti privremene vrednosti društvenih troškova koje se odnose na metan i azot-suboksid, još dva gasa sa efektom staklene bašte, što je takođe u skladu sa metrikom Obamine administracije, prenosi američki portal MarketWatch.
“Vraćanje na vrednosti Obamine administracije će omogućiti saveznim agencijama da odmah i primerenije uzmu u obzir klimatske uticaje prilikom donošenja odluka”, rekla je Heder Buši, članica Bajdenovog Veća ekonomskih savetnika.
Istakla je takođe da će međuagencijska radna grupa na osnovu naučnih i ekonomskih pokazatelja „nastaviti proces donošenja najbolje i najsavremenije procene socijalnih troškova gasova sa efektom staklene bašte”.
Na nivou SAD i federalnih agencija biće usvojene takođe privremene cene koje će se, pored ugljen-dioksida, primenjivati na emisije metana i azot-suboksid, još dva gasa sa efektom staklene bašte. (Izvor: Pixabay)
Inače, prethodna vlada pod predsednikom Donaldom Trampom je pri obračunavanju društvene cene ugljen-dioksida (social cost of carbon) umanjila uticaj klimatskih promena i odredila cenu u rasponu od 1 do maksimalnih 8 dolara po toni ugljen-dioksida.
Sada se najavljuje da će se nova cena od 51 dolar po toni ugljen-dioksida koristi kao privremeno merilo, dok stručnjaci procenjuju da će se verovatno povećati na 125 dolara po toni, posle finalne analize.
Glavni ekonomista u Obaminoj administraciji koji je radio na uvođenju procene društvenih troškova gasova sa efektom staklene bašte, Majkl Grinston, već sada ocenjuje da je privremena cena ugljen-dioksida trebalo da bude barem dva puta veća ili oko 100 dolara po toni.
Različita mišljenja o određivanju troškova emisija ugljenika obično su vezana za nagađanje koliko će se u budućnosti osećati njihov uticaj.
U svakom slučaju, Bajdenov konačan odgovor se očekuje za godinu dana, ali bi ovaj izveštaj mogao da pomogne njegovoj administraciji da opravda strože kontrole emisija koje najavljuje.
Stručnjaci procenjuju da bi konačna cena emisije ugljen-dikosida mogla da se poveća na 125 dolara.
(Izvor: Pixabay)
Ispunjenje predizbornog obećanja
Najava nove formule za izračunavanje dolazi u trenutku kada se Sjedinjene Države ponovo vraćaju Pariskom sporazumu što je dodatna podrška Bajdenovoj administraciji da sprovede reforme u vezi sa klimatskim promenama, imajući u vidu da je to bila okosnica njegove predsedničke kampanje.
Ističući važnost trenutne demokratske administracije za odgovor na izazove koje donosi globalno zagrevanje, Bajden je ispunio predizborno obećanje da će zahtevati da se SAD ponovo pridruže Pariskom sporazumu kada postane predsednik, što se formalno i dogodilo 19. februara.
Inače, cilj Pariskog sporazuma je da se globalno zagrevanje spusti na znatno ispod 2 stepena Celzijusa, u idealnim uslovima na 1,5 stepeni Celzijusa, u odnosu na pre-industrijski period. Veliki broj naučnika odredio je to kao granicu koju ne bi trebalo preći.
Predviđeno je da se ovaj cilј ispuni tako što će se članice potruditi da emisija gasova staklene bašte na globalnom nivou raste još svega nekoliko godina, nakon čega bi se krenulo u brze redukcije u skladu sa najboljim naučnim rešenjima.
Prethodnik aktuelnog američkog predsednika, Donald Tramp, priklonio se klimatskim skepticima i dozvolio donošenje prilično “blagonaklonih” propisa koji se primenjuju na industriju zemlje u pogledu stvaranja štetne emisije ugljen-dioksida.
Nova formula za izračunavanje cene štetne emisije dolazi u trenutku kada se SAD vraćaju Pariskom sporazumu, što je bio deo Bajdenove predsedničke kampanje. (Izvor: Pixabay)
Novi klimatski izazovi
Predsednik Bajden, koji namerava da pokrene plan od dve milijarde dolara za podsticanje investicija u čistu energiju, zaustavio je bušenje nafte i gasa na saveznim teritorijama i sprovodi restriktivnija pravila u tom sektoru.
Klimatske promene nanose značajnu novčanu štetu Sjedinjenim Američkim Državama, čiji troškovi prelaze milijardu dolara za državu i lokalne ekonomije, navodi se u izveštaju Fonda za zaštitu životne sredine.
Ekstremni vremenski uslovi izazvani emisijom staklene bašte i posledične visoke temperature prave štetu od milijardu dolara u državama poput Teksasa, Floride, Severne Karoline, Ajove i drugih, stoji u tom izveštaju objavljenom u avgustu.
U međuvremenu, centralne i južne delove SAD je sredinom februara zahvatilo zimsko nevreme sa rekordno niskim temperaturama koje se beleže od obale Meksičkog zaliva do kanadske granice. Ledeni dani uticali su na živote više od 150 miliona ljudi.
To je i razlog što se sada očekuje da troškovi u Teksasu budu samo još veći.
Bajdenov konačan odgovor se očekuje za godinu dana, ali bi sadašnji potez mogao da pomogne njegovoj administraciji da opravda strože kontrole emisija koje najavljuje. (Izvor: Pixabay)
Naime, zbog nezapamćeno niskih temperatura od čak minus 18 stepeni Celzijusa, u Teksasu je došlo do povećane potrošnje električne energije, zbog čega su u jednom trenutku uvedene rotirajuće restrikcije, ali je na kraju zamrzavanje elektroenergetskih instalacija bilo razlog da skoro 3 miliona potrošača ostane bez električne energije.
Ukupni troškovi štete od vremenskih i klimatskih katastrofa u Sjedinjenim Državama u periodu od 1980. do 2019. godine su procenjeni na 1,75 milijardi dolara, prema zvaničnim podacima pojedničanih država.
Sa druge strane, kumulativni troškovi samo 16 zabeleženih vremenskih nepogoda u ovoj zemlji tokom 2017. godine iznosili su 306,2 milijarde dolara, što je najviše do sada.
Očekuje se da će najnoviji potez administracije predsednika Bajdena o višestrukom povećanju društvene cene ugljenika verovatno ubrzati tempo energetske tranzicije ove države, koja je najveći svetski proizvođač ugljovodonika.
Uprkos tome što najavljuje pozitivne promene, ova privremena odluka nove američke administracije dolazi sa blagim zakašnjenjem u odnosu na obećanje predsednika Bajdena da će Međuagencijska radna grupa do 19. februara objaviti privremene vrednosti društvenih troškova ugljen-dioksida, metana i azotnog oksida.
U kojoj meri je ovo pitanje od značaja za američko društvo, uz implikacije na globalne trendove, može da pokaže i to što je definisanje cene ugljen-dioksida bila tema za nobelovca i vodećeg ekonomiste Džozefa Štiglica i jednog od najuticajnijih britanskih ekonomista lorda Nikolasa Sterna.
U iščekivanju privremene odluke o ceni društvene cene ugljen-dioksida oni su se javno obratili američkoj administraciji. Na šta su dvojica vrsnih stručnjaka tačno ukazala saznajte OVDE.
