Rekordnih 28 biliona tona leda nestalo za dve decenije

Autor:   N.P.

Zemlja je izgubila 28 biliona tona leda za 23 godine, prvenstveno usled otapanja ledenog prekrivača na Antarktiku i Grenlandu. To je pokazalo prvo istraživanje koje se bavilo ukupnim ledenim površinama na planeti, a sproveli su ga univerziteti u Edinburgu, Lidsu i Londonu, koristeći satelitske podatke. (foto: Pixabay)

Grupa naučnika iz Velike Britanije je istraživala brzinu otapanja leda na Zemlji u periodu od 1994. godine do 2017. godine i došla do saznanja da se led na planeti topi brže nego ikad. Nestajanje leda se ubrzalo sa 800 milijardi tona godišnje tokom devedesetih na 1,3 biliona tona u 2017. godini, što je za 65 odsto brže, pokazuju rezultati istraživanja koje je objavio žurnal Evropskog udruženja geonauka, Kriosfera (The Cryosphere).

Istraživanje je obuhvatilo 215.000 planinskih glečera, polarne prekrivače na Grenlandu i Antarktiku, kao i morski led na Arktiku i južnim morima. Sve kategorije su izgubile led, a najveći gubici su bili na Arktiku, 7,6 biliona tona, i Antarktiku, gde se istopilo 6,5 biliona tona leda.

Kada su u pitanju Grenland i Antarktik, topljenje leda je posledica rasta temperature okeana i atmosfere, dok su rastuće atmosferske temperature bile glavni uzrok topljenja Arktičkog leda i planinskih glečera, pokazali su rezultati istraživanja.

Polovina svih gubitaka leda je na kopnu, uključujući 6,1 biliona tona planinskih glečera, 3,8 biliona tona ledenog prekrivača na Grenlandu i 2,5 biliona tona ledenog prekrivača na Antarktiku. Nešto više od polovine otopljenog leda, ili 58 odsto, je sa severne hemisfere, dok je ostatak sa južne polulopte.

Satelitsko mapiranje NASA
Satelitsko mapiranje otkriva obim morskog leda u Arktičkom okeanu u julu 2020. u odnosu na jul 2010. i 2000.
Foto: Džošua Stivens / Opservatorija agencije NASA

Porast nivoa mora glavni rizik

Istraživači su izračunali da je globalno topljenje leda podiglo nivo mora za 35 milimetara, što, ako se nastavi, može ozbiljno da ugrozi priobalna područja i primora stanovništvo na iseljavanje. Procenjuje se da svaki centimetar porasta nivoa mora ugrožava okvirno milion ljudi, ali i živi svet u priobalnim područjima.

„Ledeni prekrivač sada prati najgora predviđanja Međuvladinog panela o klimatskim promenama. Porast nivoa mora će imati ozbiljne posledice na obalske zajednice u ovom veku“, rekao je vodeći autor studije, Tomas Slejter.

Pored porasta nivoa mora, naučnici koji stoje iza studije upozoravaju i na druge negativne posledice otopljavanja ledenog prekrivača i glečera.

Arktički led, na primer, odbija sunčevu radijaciju nazad u svemir, što pomaže da Arktik ostane hladan. Sa nestajanjem arktičkog leda, ubrzava se zagrevanje Arktika i planete, tvrdi jedan od autora studije, Izobel Loren.

Glečeri su posebno ugroženi, jer se gotovo četvrtina istopila u periodu od 23 godine koji je obuhvaćen istraživanjem.

Iako čine samo jedan odsto sveukupnog leda na Zemlji, oni su od posebnog značaja za lokalne zajednice, koje ih koriste kao izvor sveže vode, navodi se u studiji koju je finansirao Savet za istraživanje prirodne okoline Velike Britanije.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...