Srpski biznis ne prepoznaje značaj klimatskih promena

Autor:   BM

Tokom poslednjih decenija svetska javnost postala je veoma informisana o značaju klimatskih promena i njenom uticaju na bezbednost, zdravlje i ekonomiju društva. Povod za veće intersovanje javnosti o ovoj tematici bazira se na činjenici da je klimatologija jedna od naučnih disciplina u kojoj je u međuvremenu došlo do najvećih pomaka, ali možda još i više zato što je „običan svet“, izvan stručnih krugova, u sopstvenom okruženju uvideo direktne posledice kratkotrajnih i dugotrajnih promena vremenskih prilika. (foto: Pixabay)

U ekonomskom smislu, klimatski uticaji se najpre prepoznaju u poljoprivrednom sektoru gde su najveći i najlaše ih je sagledati. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) u svom izveštaju naglašava da se negativan ekonomski uticaj velikih vremenskih nepogoda odražava na globalnu poljoprivredu sa 26 procenata štete, a da taj iznos raste do 83 odsto u siromašnim državama, pogođenim sušama. Vode za piće je sve manje, odnosno neravnomerno je raspodeljena, a svakim porastom globalne temperature za jedan stepen Celzijusa, novih 500 miliona ljudi suočiće se sa smanjivanjem obnovljivih vodnih resursa.

Klimatske promene najočiglednije u poljoprivredi

„Poljoprivreda dosta zavisi od vremenskih prilika, ali nije jedina privredna grana koja je u tom položaju. Jedna od industrija koja se najbolje ‘razume’ u klimatske promene zapravo je sektor osiguranja, po obimu zahvata i obradi meteoroloških podataka veoma je aktivna i detaljna, pa najveće kompanije iz ove oblasti često angažuju i proverene klimatologe“, objašnjava za Biznis.rs dr Vladimir Đurđević, vanredni profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i ekspert u numeričkom modeliranje klime.

Nije ni čudno, kada se uzme u obzir podatak da su najveće osiguravajuće kuće prošle godine isplatile više od 150 milijardi dolara štete na osnovu klimatskih promena. Najviše je obeštećeno stanovništvo u razvijenim zemljama, dok su siromašni, po pravilu, najgore prošli.

Prema Đurđevićevim rečima, poslednjih godina se u klimatologiji razvila jedna nova podoblast specijalizovanih servisa, koji pomažu svim zainteresovanim stranama da informacije o aktuelnom stanju i budućim trendovima mogu lako da razumeju i iskoriste u različitim poslovnim sektorima.

Raskorak sa poslovnim svetom

„Veliki problem i dalje predstavlja kreiranje kvalitetne veze između klimatologa i poslovnog sveta. Sa naše strane postoji ogromna količina podataka koja se generiše na dnevnom nivou i koja nije iskorišćena na najbolji način“, napominje Đurđević, i dodaje da je ta komercijalizacija važna jer, iako je skoro 90 odsto meteoroloških podataka javno dostupno, potrebno je i ekspertsko znanje da bi se oni valjano protumačili za specifične industrije. Primera radi, za iskorišćavanje hidropotencijala u energetici. U Francuskoj se operativno koriste sezonske prognoze o količini padavina i na osnovu njih hidroelektrane u okviru državnog energetskog sistema planiraju svoj rad.

Srbija ne prati svetske trendove

U ovom trenutku, Srbija se nalazi u fazi kada ljudi uglavnom prepoznaju značaj i poslovni potencijal klimatskih podataka, ali  gotovo da ih uopšte ne koriste, za razliku od Evropske unije ili još više SAD, gde informacije o klimi imaju važnu ulogu u strateškom planiranju velikih biznisa.

„Trenuci prepoznavanja važnosti praćenja klimatskih kretanja na našim prostorima su incidentni i u tome postoji veliki raskorak između nas i Evrope, gde su ovi meteorološki podaci u dobroj meri institucionalizovani“, kaže Đurđević, a kao primer navodi pravljenje novih evropskih auto-puteva, u čije konstrukcije se uračunavaju klimatske prognoze za naredne dve-tri decenije, kako bi se koristili adekvatni materijali i birali najbolji pravci izgradnje.

Prostor za napredak nauke

Što se tiče budućeg razvoja nauke, i dalje veliki problem predstavlja nedostatak kompjuterskih resursa. Čak ni najveći računari na svetu nisu u stanju da omoguće izvođenje proračuna koji bi želeli naučnici.

„Postoji inicijativa da Evropska komisija finansira projekat Destination Earth (DestinE) za pravljenje preciznog prognostičkog modela, kroz formiranje velikog zajedničkog računskog centra sa nekoliko stotina hiljada procesora – poput konsolidacije nacionalnih računskih centara u svojevrsni ‘meteorološki CERN’, koji bi samim tim privukao i srazmerno veći budžet za svoja istraživanja“, najavljuje ovaj klimatolog, svojevremeno dobitnik nagrade za najbolji naučni rad Svetske meteorološke organizacije.

Đurđević zaključuje da prostora za razvoj ima i kroz nalaženje veće upotrebe za mnogobrojna satelitska osmatranja. Međutim, svakako je pozitivna činjenica da su meteorologija i, uže gledano klimatologija, prošle kroz dramatičnu promenu u samo nekoliko decenija, pa se može reći da je u ovim naučnim oblastima ostvareno i najviše pomaka.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...