Istraživanje UN-a: Proizvodnja fosilnih goriva znatno iznad klimatskih ciljeva

Prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine, države su se obavezale da će ograničiti dugoročni prosečni porast globalne temperature na najviše dva stepena Celzijusa u poređenju sa predindustrijskim periodom i da će uložiti dodatne napore kako bi osigurale da ovo povećanje ne pređe 1,5 stepeni Celzijusa.

Cilj od 1,5 stepeni Celzijusa zahteva smanjenje godišnje proizvodnje fosilnih goriva za oko šest odsto između 2020. i 2030. godine.

Umesto toga, države planiraju prosečni godišnji porast proizvodnje od dva odsto, što bi rezultiralo više nego dvostrukom proizvodnjom do 2030. godine u poređenju sa onom koja bi omogućila da porast temperature bude ograničen na najviše 1,5 stepeni Celzijusa.

Tokom naredne decenije, globalna proizvodnja uglja trebalo bi da padne 11 odsto godišnje, nafte 4 odsto i gasa 3 odsto, da bi se postigla ta temperatura.

Međutim, vlade planiraju godišnje povećanje proizvodnje od dva procenta za svako od ova tri goriva.

"Jaz je velik i zemlje planiraju da proizvedu 120 odsto više fosilnog goriva do 2030. godine nego što bi bilo u skladu sa ciljevima za ograničavanje porasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa", navodi se u izveštaju UN-a.

Izveštaj je objavio Program UN za životnu sredinu (UNEP) u saradnji sa stručnjacima nekoliko međunarodnih instituta - Stokholmskog instituta za životnu sredinu, Međunarodnog instituta za održivi razvoj i nekoliko univerziteta.

Izvori energije koji proizvode ugljenik suočavaju se sa sve restriktivnijim propisima koji ih čine manje privlačnim za investitore i korporacije.

„Kompanije su počele da uzimaju u obzir rizike sankcija, rizici za vlade su slični, ali sa posledicama za stotine miliona ljudi“, kaže analitičat Majk Kofin,  za Karbon Traker.

„Bez obzira da li su proizvođači fosilnih goriva zabrinuti zbog fizičkog uticaja klimatskih promena, oni moraju da vide uticaj pada prihoda od fosilnih goriva na njihove ekonomije i preduzmu korake za diverzifikaciju“, smatra Traker.

Ove godine, pandemija koronavirusa i posledična zatvaranja čitavih zemalja doveli su do kratkoročnog pada proizvodnje fosilnih goriva, kako se procenjuje, na sedam odsto, navodi se u izveštaju UNEP-a.

Novoizabrani američki predsednik Džo Bajden, koji je obećao je da će na godišnjem nivou smanjiti milijarde dolara subvencija za fosilna goriva, će se sigurno suočiti sa snažnim otporom poslanika u Kongresu, čak i među demokratama.

Prema grupi Climate Action Tracker, koja analizira vladine politike prema klimi i ograničavanju globalnog zagrevanja, svet će zabeležiti porast globalne temperature od 2,9 stepeni Celzijusa do kraja veka, zajedno sa trenutnim proizvodnim planovima.

Ako sve vlade ispune ciljeve za smanjenje ugljenika do 2050. godine, globalno zagrevanje bi moglo biti zaustavljeno na 2,1 stepen Celzijusa.

Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, 2020. bi mogla biti druga najtoplija godina od početka merenja nakon rekordne 2016. godine.

„Ovogodišnji razorni požari, poplave i suše i drugi vremenski obrasci služe kao snažni podsetnici zašto moramo uspeti u borbi protiv klimatskih promena“, kaže Inger Andersen, izvršni direktor UNEP-a.

"Čovečanstvo vodi rat protiv prirode. To je samoubistvo. Priroda se uvek vraća - i to već čini sa sve većom snagom i besom", rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš, ove nedelje u Njujorku.

Naglašava da postizanje mira sa prirodom mora biti „najviši, najveći prioritet svima i svuda“.