Ljudi arče resurse

"Reciklaža je izuzetno važna, ali nije odgovor, naš odgovor je u prevenciji. Ona podrazumeva smanjenje konzumacije", objasnila je Vuković u serijalu razgovora Vidokrug posvećenih ekologiji. Kako je rekla, važno je smanjiti otpad na minimalnu količinu, da ono malo otpada što se stvori bude reciklabilno i da na kraju ostane minimalna količina otpada koja se spaljuje.

Vuković je podsetila da su ljudi do pre 100 godina koristili samo prirodne materijale koji su mogli da kruže, ali je situacija, pojavom plastike, postala potpuno drugačija, jer sada čovek uzima, ali ne vraća prirodi.

"Ali mi i dalje mislimo da smo kao jabuka, staviš je, ona se razgradi. Mi čak plastiku zovemo biorazgradiva plastika, a ona niti je bio, niti je razgradiva", ukazala je Vuković.

Ona smatra da ljudi "arče resurse" i napominje da je planeta počela da obeležava dan godišnjeg prekoračenja, što znači da su ljudi do toga dana potrošili sve resurse koji mogu da se obnove za 12 meseci.

"Kada bismo bili domaćinstvo ili firma, znali bismo da smo pred bankrotom. Otpad je jedan od načina na koji možemo da se bavimo time kako da se iz linijskog vratimo u kružni sistem", rekla je Vuković.

Ona je uverena da domaćinstvo ili osoba mogu mnogo da urade po pitanju smanjenja otpada i poručuje da bi svako trebalo da izabere šta će da uradi. Kao najlakše stvari koje čovek može da promeni, to su da nosi ceger, svoju flašu za vodu i platnene vrećice koje će zameniti kese za merenje.

Vuković je dodala da je važno da ljudi razmisle koji su im predmeti potrebni, a koji nisu, šta već imaju i kojim predmetima mogu da produže vek trajanja.

Govoreći o tome šta čovek može da uradi u kući, označila je kupatilo kao najlakše za promenu, jer se gelovi za tuširanje, šamponi, balsami za kosu i losioni za telo mogu zameniti čvrstim preparatima u obliku sapuna, koji nemaju plastičnu ambalažu. Ona je navela da se u kuhinji papirni ubrusi mogu zameniti krpama, a sunđeri za pranje sudova, koji su inače plastični i proizvode mikro plastiku, lufom koja se dobija od tikvice, a tečnost za sudove sapunom za pranje sudova, koji nema plastičnu ambalažu.

Vuković je istakla važnost pravljenja komposta od organskog otpada, što su ostaci povrća i voća koje ljudi koriste, jer bacanje organskog otpada na deponije doprinosi emisiji ugljeničnih gasova, kroz emisije metana.

"Reč đubre potiče odatle, mi smo ranije, ono poslednje što ostane, bacali na đubre i tako obogaćivali zemlju. Lepo mi je sećanje da je dobar domaćin bio neko ko je malo bacao", istakla je Vuković. Ona je naglasila da kompost na terasi ne smrdi, već ima miris šumske zemlje, pošto otpad ne truli, nego se razlaže. Zato je i važno da na nivou gradova počne da se kompostira i da to bude komunalna delatnost, zaključila je Vuković.