Mini hidrocentrale proterane sa Stare planine

Ljubomir Filipov:Južne vesti

Staroplaninci su zadovoljni Prostornim planom bez mini hidrocentrala na ovoj planini. Ali. i dalje je otvoren slučaj MHE u babušničkom selu Rakita, gde se seli epicentar borbe, a nova stranica u ovoj priči zakazana je za 15. avgust, za kada je dogovoreno vađenje cevi.
foto: Vanja Keser/Južne vesti

Novim prostornim planom Pirota, većina od 58 potencijalnih lokacija za gradnju mini hiroelektrana koje su se nalazile u prethodnom krovnom urbanističkom dokumentu izbačene su, čime je okončana višegodišnja borba meštana staroplaniniskih sela i ekoloških akrivista za očuvanje planinskih reka. Novim planom ostale su potencijalne lokacije na Nišavi, nizvodno od Pirota.

Brojni protesti u nekoliko staroplaninskih sela i Pirotu, višemesečna blokada Toplog Dola i sukobi sa investitorom, proteklih godina smestili su ovaj deo Srbije u epicentar borbe za zaštitu životne sredine, uz događaje u babušničkom selu Rakita.

Sada je, čini se, toj borbi došao kraj. Ono što su meštani i aktivisti tražili - ispunjeno je. Potencijalne lokacije za izgradnju mini-hidroelektrana izbačene su iz novog Prostornog plana Pirota, barem one koje su i bile predmet spora. Na staroplaninskim vodotokovima neće ih biti, a ostalo je 5 potencijalnih lokacija na Nišavi, nizvodno od Pirota.

Barem narednih 15 godina, koliko će godina važiti novi dokument kada prođe sve potrebne procedure i kada ga usvoji nova Skupština grada.

Barikade u Toplom Dolu trajale duže od 100 dana

Oni koji su bili najviše aktivni u prvim borbenim redovima, zadovoljni su razvojem situacije. Jedan od njih je i Aleksandar Panić.

„Znači dosta, ljudi će ubuduće pažljivije proveravati svoje prostorne planove. Naučili smo da država neće da radi svoj posao u smislu zastupanja interesa šire zajednice, nego jednostavno gleda političe i ekonomske interese. 15 godina je dobar period, zadovoljni smo time da su gotovo sve lokacije izbačene, nismo zadovoljni što smo morali toliko da se istrpimo. Imali smo situaciju da je Grad dao zemljište da se sprovedu cevovodi i instalacije, to je dokaz da je neko radio u korist mini hidroeklektrana ili samo radio svoj posao, ali to nije bilo u skladu sa voljom narodu koja je iskazana na mnogo skupova“, kaže Panić.

Višemesečna dežurstva i, kako su govorili, odbrana sela od investitora, doveli su sada do komičnih situacija jer ovih dana kada dođu gosti sa boljim vozilima ljudi se odmah alarmiraju i spremaju za novu blokadu.

„Bilo je previše sukoba i skupova. Od početka smo znali da će biti teškoća i sa privatnim obavezama i sa terenom i sa ljudima sa kojima smo se sukobljavali. Ljudi su imali svetao cilj, da priroda u tom obliku ostane očuvana, da nije tako niko se ne bi trudio. Cilj je prepoznat kao važan, ljudi su gutali privatne, porodične i poslovne gubitke. Možda je moglo da bude bolje, ali dobro“, kaže Panić.

Toplodolac Miljan Stojanović koji je više o 100 dana bio na barikadama u selu kaže da odluka nije proizašla jer je vlast tako htela, već zato što je izvršen pritisak.

„Zadovoljni smo, to je naš uspeh, ne onih koji su doneli tu odluku. Međutim, niko ne odgovara na pitanje šta se dešava sa važećim dozvolama u Toplom Dolu i Zaskovcima. Ministarstvo građevine ne ukida dozvole, a u Zaskovcima je istekla dozvola“, kaže Stojanović.

Nakon vremena borbe, dolazi vreme mira. Prethodnih meseci krenulo se sa sređivanjem malog staroplaninskog sela, vodovod je završen i seoska crkva, a sada se kreće sa obnovom fasada u selu.

„Sada hoćemo svaku kuću da sredimo spolja, pre 70 godina svaka fasada je bila bela, to hoćemo opet da uradimo. Sve finansiramo sami i uz pomoć dobrih ljudi. Plan je da vratimo sjaj selu, pomoćićemo ljudima. Imamo turista, ali nemamo smeštaje, pokušaćemo da pomognemo ljudima koji hoće da se bave turizmom“, kaže meštanin Toplog Dola.

Ostale lokacije na Nišavi

Od 58 lokacija, koliko je bilo predviđeno prethodnim planom, ostalo je pet. Nijedna od njih ne nalazi se na Staroj planini i sve se nalaze na najvećoj reci ovog kraja Nišavi.

Meštani i aktivisti najviše zamerki imaju na koncept derivacionih mini hidroelektrana gde se višak vode strpa u cev i koja pokreće turbine, a na Nišavi zasada nije predviđeno kakvog bi tipa mogle da budu, niti su tačno definisane lokacije. Ipak, Panić pretpostavlja da bi bile protočnog tipa ili pribranske.

„To je ista priča, s tim da te mini-hidroelektrane protočnog tipa imaju svoje negativne i pozitivne efekte. Nišava je kolektor talasa bujica hladne vode kada krenu talasi iz ispuštene vode hidroelektrane Pirot. Te centrale će hvatati tu vodu u drugom energetskom potencijalu, moraće da imaju jezerca. Postoje značajne negativni uticaji na životnu sredinu - presecanje migracija riba, negativan uticaj na transport sedimenata, podizanje novoa podzemnih voda, ali tu nemamo totalnog gubitka vode“, kaže Panić.

Čiste planinske reke Stare planine više nisu na udaru, a kako kaže ovaj ekološki aktivista, radi se o velikoj pobedi aktivizma. Nišava će tek biti predmet razmatranja, ali hidroelektrane na njoj nisu opasne po životnu sredinu kao one derivacione i na malim vodotokovima.

Može da se vaga između koristi i štete. Moraju da budu predmet analize struke. Da se vide dobre i loše stvari, ali one nisu katastrofa kao derivacione u planinskim sredinama. Govorimo o reci koja prima fekalije iz Pirota i iz Bele Palanke.

Slučaj mini-hidroelekrana na Staroj planii je zatvoren. Ostaje otvoren slučaj MHE u babušničkom selu Rakita, gde se seli epicentar borbe, a nova stranica u ovoj priči zakazana je za 15. avgust, za kada je dogovoreno vađenje cevi.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...