EU objavila srž Evropskog zelenog plana
Evropska komisija objavila je juče predlog prvog evropskog zakona o klimi, koji je sama srž Evropskog zelenog plana.
Evropska komisija juče je objavila predlog prvog evropskog zakona o klimi, kojim bi se politički preuzeta obveza o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine pretvorila u obvezu sa zakonskom snagom.
EU bi do 2050. godine trebalo da postigne klimatski neutralnu ekonomiju, što znači da bi emisija ugljen-dioksida i drugih gasova štetnih za klimu trebalo da bude jednaka nuli. Da bi postigla taj cilj Evropska komisija je najavila da će, posle sveobuhvatne procene rezultata za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene baste 2030. godine predložiti novi cilj smanjenja tih emisije predložiti dopunu zakona o klimi.
„Ovaj zakon o klimi postaviće kamen-temeljac u Evropi kao lideru na globalnom nivou. To je pravni prevod naše političke obaveze. To je sama srž Evropskog zelenog plana. Zakon nudi predvidljivost i transparentnost za europsku industriju i investitore, daje smjernice za našu strategiju zelenog rasta i jamči da će tranzicija biti postupna i pravedna”, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Komisija je navela da će do septembra predstaviti "odgovorni" plan o tome kako da podigne svoj trenutni cilj 2030. smanjenja gasova sa efektom staklene bašte za 40% sa nivoa iz 1990. na „najmanje 50% i prema 55%.”
Do juna 2021. godine Komisija će sprovesti reviziju svih relevantnih političkih instrumenata, kako bi se postiglo dodatno smanjenje gasova sa efektom staklene bašte do 2030. A do septembra 2023. godine i nakon toga svakih pet godina, Komisija će ocenjivati konzistetnost mera na evropskoj i na nacionalnim nivoima s ciljem ispunjavanja klimatske neutralnosti do 2050. godine.
Komisija predlaže da dobije ovlašćenje za izdavanje preporuka zemljama članicama, koje ne slede cilj o klimatskoj neutralnosti. Države članice bile bi dužne uzeti u obzir te preporuke i objasniti razloge zašto to čine.
Komisija je, takođe, pokrenula javne konsultacije o budućem evropskom klimatskom paktu, koje će trajati 12 nedelja. Na osnovu te javne rasprave Komisija će pripremiti klimatski pakt pre Konferencije o klimatskim promenama, koja je planirana za novembar 2020. u Glazgovu (Glasgowu).
Komisija je predložila da se 2021. godina proglasi Evropskom godinom železnica, kako bi se povećala svest građana o dobrobiti povećanog korištenja železnice za prevoz robe i putnika u kontekstu klime.
Klimatski aktivisti nezadovoljni
Ovu tačku su kritikovali klimatski aktivisti, koji tvrde da odlaganje nadograđenog cilja 2030. godine šteti kredibilitetu EU u borbi protiv klimatskih promena.
