Zelena ekonomija je zelena kao američki dolar

Oligarsi finansiraju, oblikuju i uveliko upravljaju pokretom za adaptaciju i ublažavanje klimatskih promena, podržavajući nove tehnologije, i od njih imaju samo korist. Moćne elite ponovo su upakovale naše ugnjetavanje kao revoluciju. Iskorišćavajući nevine mladiće i devojke, kao i emocije i strahove kolektivnog stanovništva, napravili su enormni profit i zakomplikovali ionako komplikovan život stanovnicima država „trećeg sveta“. I uskoro će im i mlada Greta, i sva omladina koju su eksploatisali, biti bačeni pod noge. (izvor: Kori Morningstar, „Proizvodnja Grete Tunberg - sa pristankom “)

Velike mega korporacije i mega-milijarderi, koji stoje iza globalizacije svetske ekonomije tokom poslednjih decenija, a čija je potraga za akcionarima i smanjenjem troškova nanela toliko štete našem okruženju, kako u industrijskom svetu, tako i u nedovoljno razvijenim ekonomijama Afrike, Azije, Latinske Amerike, vodeći su nosioci pokreta „dekarbonizacije“ od Švedske do Nemačke do SAD i šire.

Da li je to griža savest ili je to dublja agenda finansiranja samog vazduha koji udišemo i još više?

Rizici globalnog zagrevanja su realni. Porast koncentracije CO2, ako se emisija nastavi ovim tempom, uzrokovaće prosečan rast temperature od 1,5 do 2 stepena Celzijusa u narednih 12 godina. Sinergistički efekat prirodnih klimatskih ciklusa, pojačane industrijalizacije, deforestacije i narušavanja ekosistema okeana uticaće na pomeranje klimatskih pojaseva, migracije vrsta, dezertifikaciju, otapanje velikih glečera, porast nivoa svetskih okeana i mora, promenu temperature okeana, a u nekim scenarijima i promenu smera kretanja velikih okeanskih struja, kao što je golfska, što bi imalo neverovatne posledice na klimu zapadne, srednje i severne Evrope.

U šta god da verujemo kada je reč o opasnostima koje izaziva porast koncentracije CO2 i rizicima globalnog zagrevanja, vredi primetiti ko promoviše trenutnu poplavu propagandnog i klimatskog aktivizma.

Zelene finansije

Nekoliko godina pre nego što su Al Gor i drugi odlučili da iskoriste mladu devojku iz švedske Gretu Thunberg za hitno pokretanje klimatskih akcija, ili u SAD, poziv kongresmenke Aleksandrije Okasio Kortez za potpunu reorganizaciju ekonomije oko „Zelenog Nju Dil-a“, finansijski džinovi počeli su da osmišljaju šeme za usmeravanje stotina milijardi dolara iz budućih fondova za ulaganja u često beskorisne „klimatske“ kompanije.

U 2013. godini, nakon višegodišnjih pažljivih priprema, švedska kompanija za promet nekretnina, Vasakronan, izdala je prvu korporativnu „zelenu obveznicu“. Sledila su druga preduzeća, uključujući Aple, SNCF i glavnu francusku banku Kredit Agrikole. U novembru 2013. Tesla Energi kompanija (Elon Musk) izdao je prvu garanciju zasnovanu na solarnoj imovini. Danas prema nečemu što se naziva „Inicijativa za klimatske obveznice“, preostalo je više od 500 milijardi dolara takvih Zelenih obveznica. Kreatori ideje o obveznicama izjavljuju da je njihov cilj da pridobiju glavni deo od 45 hiljada milijardi dolara pod upravljanjem širom sveta, koji su se nominalno obavezali da ulažu u „klimatski pogodne“ projekte.

Princ Čarls, verovatni budući britanski monarh, zajedno sa finansijerima iz Bank of England i Siti of London promovisao je „zelene finansijske instrumente“, na čelu sa zelenim obveznicama, da preusmere penzione fondove i uzajamne fondove prema zelenim projektima. Ključni igrač u povezivanju svetskih finansijskih institucija sa Zelenom agendom je odlazeći šef Banke Engleske Mark Karni. U decembru 2015. godine Odbor za finansijsku stabilnost Banke za međunarodne obračune (FSB), kojim je tada predsedavao Karni, stvorio je radnu grupu za finansijsko otkrivanje vezano za klimu (TCFD), koja bi savetovala investitore, zajmodavce i osiguranje o rizicima povezanim sa klimom. To je sigurno bio bizarni fokus za svetske globalne investitore (bankare).

Godine 2016. TCFD je zajedno sa Siti of London i vladom Velike Britanije pokrenuo Inicijativu za zelene finansije, čiji je cilj da usmeri tri milijarde dolara u „zelene“ investicije. Centralni bankari FSB-a su imenovali su 31 osobu za formiranje TCFD-a. Predsedavajući je milijarder Mihael Blumberg, uključuje ključne ljude iz JP Morgan Hausa, Barklis Banke, HSBC banke iz Londona i Hong Konga (koja je više puta je kažnjena zbog pranja novca od droge i drugih kriminalnih sredstava) Svis Re (drugo najveće svetsko reosiguranje), Kineska ICBC banka; Tata Stil, ENI nafta, Dov Hemikal, rudarski gigant BHP Bilington i David Blod iz kompanije Al Gora Generation Investment. Zapravo se čini da lisice pišu pravila za novu Zelenu kuću.

Karni iz Banke Engleske takođe je bio ključni akter u naporima da grad London postane finansijski centar globalnih zelenih finansija. Bivši (od nedavno) britanski ministar finansija, Filip Hamond, u julu 2019. godine objavio je Belu knjigu, „Zelena strategija finansija: Transformacija finansija za zeleniju budućnost.” U dokumentu se kaže, „Jedna od najuticajnijih inicijativa koja se pojavljuje su Odbor za finansijsku stabilnost, Radna grupa privatnog sektora za finansijska otkrivanja vezana za klimu (TCFD), koju je podržao Mark Karni, a predsedavao Mihael Blumberg. Ovo su odobrile institucije koje predstavljaju 118 milijardi dolara imovine na globalnom nivou. Izgleda da ovde postoji plan. Plan je finansiranje čitave svetske ekonomije korišćenjem straha od kraja svetskog scenarija za postizanje proizvoljnih ciljeva poput neto-nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte“. (izvor : https://www.globalresearch.ca/global-warming)

Glavni glumac Goldman Saks

Sveprisutna banka na Val Stritu Goldman Saks, koja je iznedrila između ostalih ECB odlazećeg predsednika Maria Dragija i šefa Banke Engleske, upravo je otkrila prvi svetski indeks vodećih ekoloških akcija, rađen zajedno sa londonskim CDP-om, ranije. Projekat otkrivanja ugljen dioksida. CDP, posebno, finansiraju investitori poput HSBC, JP Morgan, Bank of Amerika, Meri Linč, Goldman Sahsa, Amerikan Internešnal Grup i State Strit Korp.

Novi indeks, nazvan CDP Environmental EV i CDP Eurozon EV, ima za cilj da namami investicione fondove, državne penzione sisteme kao što su Kal PERS (kalifornijski sistem penzionisanja javnih službenika) i Kal STRS (kalifornijski sistem penzionisanja države) sa kombinovanih 600 dolara + milijarda aktiva, za ulaganje u njihove pažljivo izabrane ciljeve. Najbolje ocenjene kompanije u indeksu uključuju Alfabet čiji je vlasnik Gugl, Mikrosoft, ING Grup, Filips, Danone i Goldman Saks.

U ovom trenutku događaji poprimaju cinični preokret kada se suočavamo sa popularnim, snažno promovisanim klimatskim aktivistima, poput švedske devojčice Grete Thunberg ili 29-godišnje Aleksandrije Okasio Kortez iz Njujorka i Zelenog Nju Dil-a. Koliko god bili aktivisti iskreni, iza njih stoji dobro namazana finansijska mašina koja ih promoviše.

Greta Thunberg je deo dobro povezane mreže vezane za organizaciju Al Gora koju cinično i profesionalno prodaju i koriste takve agencije kao što su UN, Komisija Evropske unije i finansijski interesi, koji stoje iza današnje klimatske agende. Kako kanadski istraživač i klimatski aktivista Kori Morningstar dokumentuje u izvrsnoj seriji postupaka, u pitanju je dobro upletena mreža koja je vezana za američkog investitora u klimu i izuzetno bogatog klimatskog profitera, Al Gora (potpredsednik SAD u doba Bila Klintona), predsednika grupe Generation Investment.

Gorov partner, bivši zvaničnik Goldman Saksa David Blod, kao što je napomenuto, član je TCFD-a koji je stvorio BIS. Greta Thunberg, zajedno sa svojim 17-godišnjim američkim prijateljem iz oblasti klime, Džejmijem Margolinom, navedeni su kao „specijalni savetnici za mlade i poverenici” švedske nevladine organizacije „Nemamo vreme”, čiji je osnivač izvršni direktor Ingmar Rentzhog. Rentzhog je član borda organizacije Al Gora za klimatsku stvarnost i deo je Radne grupe za evropsku klimatsku politiku. U martu 2017. godine Al Gor ga je trenirao u Denveru, a ponovo u junu 2018. godine u Berlinu. Projekt klimatske stvarnosti Al Gora, partner je kompanije „Nemamo vreme“. (izvor : https://www.globalresearch.ca/)

Kongresnmenka Aleksandria Okasio Kortez (AOC), koja je u prvim danima provedenim u američkom Kongresu napravila veliki pljusak zbog otkrivanja „Zelenog novog posla“ je za potpunu reorganizaciju američke ekonomije po ceni od možda 100 milijardi dolara, takođe nije bez kvalifikovanih uputstava. AOC je otvoreno priznala da se kandidovala za Kongres na poziv grupe koja se zvala Demokrati pravde. Rekla je jednom anketaru, „Ne bih se kandidovala da nije bilo podrške Demokrata pravde i Brand Nju Kongresa. U stvari, upravo su te organizacije, JD, a i Brand Nju Kongres, od mene tražili da se kandidujem na prvom mestu. Oni su oni koji su me zvali pre godinu i po dana.” Sada, kao kongresmen(ka)u, savetnici AOC-a uključuju suosnivača Demokrata pravde, Zaka Ekleija. Eklei je bio saradnik u otvorenom društvu i između ostalih je dobio sredstva Fondacije otvorenog društva (Soroš fond) i Fondacija Ford za stvaranje prethodnika Demokrata pravde za zapošljavanje izabranih kandidata za funkciju.

Prava agenda je ekonomska

Veze između najvećih svetskih finansijskih grupa, centralnih banaka i globalnih korporacija sa trenutnim pritiskom radikalne klimatske strategije kojom bi se odustalo od ekonomije fosilnih goriva u korist nejasne, nerazjašnjene zelene ekonomije, čini se, manje je od stvarne brige da naša planeta bude čisto i zdravo okruženje (mesto) za život. Umesto toga, to je dnevni red, usko vezan za UN-ovu Agendu 2030 za „održivu“ ekonomiju, i za razvoj bukvalno milijardi dolara novog bogatstva za globalne banke i finansijske divove koji predstavljaju stvarne sile koje to jesu.

U februaru 2019. godine, nakon govora pred Komisijom EU u Briselu Grete Thunberg, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, nakon što je galantno poljubio Gretinu ruku, čini se da je prešao u akciju. Rekao je Greti i novinarima da bi EU trebalo da potroši stotine milijardi evra u borbi protiv klimatskih promena tokom narednih 10 godina. Junker je predložio da između 2021. i 2027. svaki četvrti euro potrošen u okviru budžeta EU krene u akciju ublažavanja klimatskih promena. Plan je sastavljen je u saradnji sa Svetskom bankom pre godinu dana, 26. septembra 2018. na Samitu o jednoj planeti, zajedno sa Svetskom bankom, Blumbergovim fondacijama, Svetskim ekonomskim forumom i drugima. Junker je pametno iskoristio medijsku pažnju koju je mlada Šveđanka promovisala u svojoj klimatskoj agendi.

Dana 17. oktobra 2018. godine, nekoliko dana nakon sporazuma sa EU na samitu o jednoj planeti, Junkerova EU je potpisala Memorandum o razumevanju sa probojnom energijom-Evropom, u kojem će korporacije članice probojne energije Evrope imati povlašćeni pristup bilo kakvom finansiranju.

Članovi probojne energije-Evropa su Ričard Brensonova Virdžinija er, Bil Gejts, Alibabin Džek Ma, Fejsbukov Mark Zukerberg, NJ.KV Princ Al-valid bin Talal, Džulijan Robertson, Džordž Soroš, Masioši Son, osnivač Softbank, Japan.

Nemojmo da grešimo. Kada najuticajnije multinacionalne korporacije, najveći finansijski institucionalni investitori, uključujući Blek Rok i Goldman Saks, UN, Svetska banka, Engleska banka i druge centralne banke BIS-a, stoje iza finansiranja takozvane Zelene agende, vreme je da potražimo šta je stvarni dnevni red iza površine kampanja aktivista protiv klimatskih promena. Slika koja se pojavljuje jeste pokušaj finansijske reorganizacije svetske ekonomije korišćenjem klimatskih promena, da nas ubedi, da ubedi običnog čoveka da se neizrecivo žrtvuje zarad spasa naše Planete. Kada govorim o tome, govorim o izuzetnim investicijama zemalja „trećeg sveta“ koje je potrebno preuzeti za implementaciju novih tehnologija na uštrb postojećih sistema koji još uvek funkcionišu i koje je moguće poboljšati.

Treba se osloboditi iluzije da je međunarodna klimatska politika ekološka politika. To više nema nikakve veze sa ekološkom politikom, problemima poput krčenja šuma ili ozonskih rupa.

Ako nedavno predstavljeni planovi za smanjenje ulaganja u proizvodnju najvećih svetskih banaka u naftnu i gasnu industriju postanu stvarnost, budućnost ovog sektora koji zapošljava milione radnika u zemljama „trećeg sveta“ biće dovedeni u pitanje. Na Zapadu se to naravno neće desiti, jer su Zapadnjaci svesni da bez nafte jednostavno ne mogu!!! U korist pretpostavke stručnjaka da iza svega stoji korporativni dogovor, ovaj put financijske oligarhije, svedoči činjenica da ne postoji ni jedan znak koji bi pokazao da relevantne banke aktivno pokušavaju da prodaju svoje udele u sektoru ugljovodonika (nafte i gasa) svetske ekonomije.

Osim toga, prema mišljenju stručnjaka, do danas proizvodnja obnovljive energije, čak i ako pokazuje stalan razvoj, nije sposobna da zadovolji čak ni godišnji rast potražnje za energijom na svetskom nivou. Još uvek su potrebni konvencionalni izvori, uključujući ugalj i nuklearnu energiju.

Napomena autora: Tekst je nastao kao obrada feljtona sa www.globalresearch.ca