EKOLOGIJA UGROŽAVA KONKURENTNOST RAFINERIJA U EU

Pojedine strategije i propisi Evropske unije mogu da nateraju rafinerijski sektor da smanji kapacitete što će uticati na sigurnost snabdevanja, konkurentnost Unije i nacionalnih ekonomija i zapošljavanje. Evropske rafinerije će imati budućnost u EU ako uslovi poslovanja mogu da očuvaju konkurentnost i osiguraju održivost dugoročnih investicija – kaže u intervjuu za Bilten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Kris Bedous, vodeći ekspert za oblast prerade nafte i zamenik generalnog sekretara Evropske asocijacije naftne industrije (EUROPIA).

Kris Bedous

Kris Bedous (Chriss Beddoes) je u EUROPIA od 2008, odgovoran za pitanja energije. Njemu je, pored ostalog, poveren i kritičan portfolio praćenja posledica i formulisanju strategije prema EU politici po evropski rafinerijski sektor. Kao diplomirani inženjer hemije, Bedous je tri decenije radio na rukovodećim mestima u sektoru prerade i distribucije u najvećoj svetskoj naftnoj kompaniji ExxonMobil.

BILTEN NNKS: O kojim propisima i strategijama je reč?

BEDOUS: Rafinerijski sektor EU je pod uticajem brojnih odluka i propisa koji smanjuju njegovu konkurentnost u poređenju sa drugim delovima sveta. Ovi klimatski i ekološki propisi i politike, kao što su direktive Evropske komisije o trgovini, kvalitetu goriva, industrijskim emisijama i predlog za direktivu o energetskoj efikasnosti, postoje samo u Uniji, nema ih u u drugim delovima sveta u kojima evropske rafinerije posluju. Takođe, i Strategija za konkurentnu ekonomiju niske emisije ugljen- dioksida (CO2) i Beli papir o budućnosti transporta postavljaju veoma ambiciozne ciljeve za smanjenje emisija CO2 do 2050. godine. Ekonomija niske emisije ugljenika predviđa smanjenje 80-95 odsto do 2050. godine, a Beli papir smanjenje od 60 odsto u transportu. Ove strategije i propisi mogu da nateraju rafinerijski sektor da smanji kapacitete brže od smanjenja tražnje na tržištu što će loše uticati na ekonomije EU.

OMW - rafinerija u Švehatu

BILTEN NNKS: Koji je stav EUROPIA u vezi sa Planom razvoja energetike do 2050. godine, koju priprema Direktorat za energiju Evropske komisije?

BEDOUS: Evropska unija će 2050. godine imati nisku emisiju ugljenika,ali će ipak neka emisija postojati. Sirova nafta će i dalje biti deo energetskog miksa EU i ekonomskog lanca u kome se stvara vrednost. Zato naftni derivati imaju budućnost u Evropi, a njen rafinerijski sektor ima ključnu ulogu u prelasku ka budućnosti sa niskom emisijom CO2. Nafta nije samo ključna za transport, već i za druge sektore i namene, petrohemiju, industrijske proizvode, poljoprivredu. Održiv rafinerijski sektor je ključan za siguran pristup naftnim derivatima. Evropska unija mora da osigura da u 2050. godini i dalje ima pristup sigurnom i ekonomičnom snabdevanju energentima, koje je važno za industriju, potrošače i kretanje ljudi i dobara. Sektor rafinerijske prerade će se suočiti sa smanjenjem tražnje i suštinskim restruktuiranjem čiji opseg i ritam nisu sigurni. Zakonska ograničenja povećavaju nekonkurentnost rafinerijau poređenju sa drugim regionima u svetu.

BILTEN NNKS: Kako politika EU utiče na prioritete vaše organizacije?

BEDOUS: EUROPIA veruje da je pravljenje Plana za narednih 40 godina ambiciozan zadatak, koji nosi sa sobom dosta nepoznanica. Smatramo da Plan može samo da pruži strateški pravac i ne bi trebalo da se smatra kao jedini pravac razvoja.

Trebalo bi da bude živi, promenljivi, skup pravaca razvoja, koji će voditi računa da se ne mogu predvideti i garantovati budući rezultati. Ciljevi, metode i kriterijumi za ocenjivanje rezultata moraju se prilagođavati, kako bi odgovorili stvarnim uslovima u svetu.

Rafinerija u EU

BILTEN NNKS: Imate li neke konkretne predloge?

BEDOUS: Napravili smo šest predloga za politiku u ovoj oblasti koji bi trebalo da se nađu u Planu razvoja energetike. Prvi je okretanje EU ciljevima iz Klimatskog i energetskog paketa za 2020. godinu - iako će biti potrebni ciljevi i za period posle 2020. godine, ne bi trebalo donositi obavezujuće odluke o tome jer ima mnogo nepoznanica. Drugi je da realnost globalne konkurencije mora biti prepoznata u svim odlukama i da uticaj na konkurentnost mora da bude ozbiljno procenjen i meren tokom njihove primene. Propisi ne bi trebalo da postavljaju ograničenja industrijama,kao što su rafinerije, koja ih primoravaju da idu dalje od prilagođavanja smanjenju tražnje za naftom u EU. Zatim da treba uvideti ograničenja situacije u kojoj bi samo EU nešto radila i da se shvati zavisnost sa ostalim delovima sveta. Borba protiv klimatskih promena biće uspešna samo kroz globalnu akciju, a Unija treba da analizira pristupe drugih delova sveta i da traži saradnju za klimatske promene. Četvrti predlog je da politika EU ne bi trebalo da bira tehnologije i pravce razvoja. Unija bi trebalo da promoviše stalno smanjivanje emisije ugljenika i da dozvoli da tržište uvede efikasnost. Zatim je potrebna pažljiva procena uticaja na EU, sve države i regione jer iako se odluke mogu doneti na nivou EU uticaj na industriju, uključujući i rafinerije, zapošljavanje i zajednicu, osetiće se lokalno. Na kraju, Unija mora da bude jedinstvena i da održikonkurentno i otvoreno tržište.

EUROPIA želi da na aktivan i konstruktivan način doprinese razvoju politika koje će zaštititi sigurnu i održivu proizvodnju, snabdevanje i korišćenje naftnih derivata, obezbeđujući kompetentne i ekspertske savete institucijama EU, vladama država članica i celom društvu.

BILTEN NNKS: Možete li da objasnite kako će sirova nafta nastavitida bude važan deo energetskog miksa, posebno za Evropu?

BEDOUS: Na osnovu prognoza Međunarodne energetske agencije (Svetski energetski pregled za 2010. godinu), naftni derivati će i narednih decenija nastaviti da igraju važnu ulogu u EU. Uprkos smanjenju tražnje za derivatima nafte od 11 odsto do 2030, i dalje bi mogli da čine 30 odsto potrošnje primarne energije ili eventualno 20 odsto do 2050. godine. Nafta će ostati glavni energent za transport 2050. godine čak i u najambicioznijem scenariju ove Agencije, sa udelom od 55 odsto potrošnje energije za transport.