Nemci prednjače po emisijama gasova sa efektom staklene bašte
Od 10 evropskih firmi - najvećih proizvođača emisija gasova sa efektom staklene bašte, čak sedam je u Nemačkoj a na prvom mestu je poljska termocentrala na uglaj Belhatov (Belchatow).
Posle sedam uzastopnih godina smanjivanja emisije C02 su prošle godine u 31-oj evropskoj zemlji (28 zemalja EU plus Island, Lihtenštajn i Norveška), koje ulaze u sistem trgovine dozvolama emisija, odnosno, ETS, opet počele da rastu, objavila je britanska nevladina organizacija Sendbeg (Sandbag), pozivajući se na podatke Evropske komisije. U odnosu na 2016. porasle su za oko 0,3 odsto.
To je posledica rasta industrijskih aktivnosti, posebno železara, navodi Sendbeg.
Brzina gradnje novih vetrenjača i solarnih elektrana nedovoljna je za bržu dekarbonizaciju enertgetskog sektora, naročito zbog porasta potražnje za električnom energijom i zbog zatvaranje nuklearnih centrala. Tokom 2017. godine je 38 odsto svih emisija C02 u energetskom sektoru poticalo iz termocentrala na ugalj, a po prvi put više od polovine tih emisija potiče od mrkog uglja, koji je u tom pogledu nadmašio kameni ugalj.
Emisije CO2 u okviru same energetike pale su lane za samo jedan odsto. Glavni razlog tome je pad proizvodnje struje u francuskim nuklearkama, koji je na najniži nivo u ovom veku. Uz to, smanjena je i prozvodnja struje u hidrolektranama u EU. Taj pad nije mogao da nadomesti ni brzi rast proizvodnje „zelene energije“ u vetrenjačama, solarnim elektranama i centralama na bio-masu, iako je proizvodnja električne energije u sektoru obnovljivih izvora po prvi put nadmašila proizvodnju u termoelektranama u kojima se sagoreva kameni i mrki ugalj.
Od 10 evropskih firmi - najvećih proizvođača emisija sa efektom staklene bašte, čak sedam ih je u Nemačkoj. Na prvom mestu je, međutim, poljska termocentrala na uglaj Belhatov (Belchatow), koja pripada najvećoj tamošnoj energetskoj kompaniji PGE. Na drugom i trećem mestu su nemačke termoelektrane Nojrat (Neurat) i Niderausem (Niedersausem), koje pripadaju kompaniji RWE.
Emisije kompanija, koje spadaju u ETS, ne računajući avio-kompanije, prošle godine su porasle za 0,25 odsto i dostigle su 1,753 milijarde tona ekvivalenta CO2. Emsije u vazdušnom saobraćaju porasle su za skoro pet procenta, na 64,2 miliona tona ekvivalenta CO2 (uračunate su sve emisije na letovima koji počinju ili se završavaju unutar granica EU).
Sistem ETS, inače, „pokriva“ oko 12.000 elektrana, fabrika i avio-kompanija (tu su uglavnom svi veći proizvođači CO2) i reguliše oko 45 procenta celokupne produkcije gasova sa efektima staklene bašte u EU. ETS utvrđuje limite emisija CO2 i, istovremeno, omogućava preduzećima da, prema svojim potrebama, kupuju i prodaju emisione dozvole.
U prvih 11 godine postojanja ETS, od 2005. do 2016. godine, procenat emisija CO2 je opadao prosečno godišnje za 2,7 odsto. Porast emisija tokom prošle godine će, verovatno, oživeti trgovinu emisionim dozvolama, koja je u međuvremenu gotovo sasvim zamrla.
