"ČVRSTA NAFTA" PAKAO ZA EKOLOGE
Kanada bogata naftnim škriljcima – čvrstom naftom čija ekspolatacija brine ekologe zbog specifičnog načina eksploatacije i velike potrošnje energije
Veći deo od gotovo milion i po barela nafte, koliko SAD dnevno uvoze iz Kanade, potiče od naftnog škriljca, guste mešavine peska i sirove nafte, takođe poznate kao bitumen. Kanada ima bogata nalazišta naftnog škriljca ali je tehnologija za izdvajanje nafte još uvek ekološki izuzetno prljava. Postrojenje kanadske firme Sankor enerdži je impresivno i - uznemirujuće.
Ekolozi ta nalazišta u kanadskoj državi Alberta porede sa paklom i traže njihovo zatvaranje. Ali, u tom nalazištu ima više od 170 milijardi barela nafte, zbog čega je važno i u ekonomskom i u strateškom smislu. Za njegovu eksploataciju, međutim, potrebni su neki od najvećih bagera, kranova i kamiona u svetu.
Bitumen se na samom nalazištu grubo prečišćava, a zatim se transportuje u rafinerije gde se iz njega "cedi" nafta.
"Kad je reč o tehnološko-hemijskom sastavu, reč je o veoma 'dugačkim' molekulima ugljenika na bazi nafte koji u procesu vađenja i separacije postaju kraći i pogodni za upotrebu u automobilskim i drugim motorima", izjavila je za list Glob end Mejl Ana Tuton, potpredsednica Sankor enerdži za rudarske operacije.
Isto važi za taložne basene u kojima se jalovina meša sa vodom i suši. Prošlog meseca, Sankor je dovršio pretvaranje jednog od tih basena u travnatu poljanu sa drvećem, prenosi Fonet. Ali naslage naftnog škriljca leže duboko pa kompanije ubrizgavaju pod zemlju vrelu paru, kako bi ga istopile i kroz cevi potisnule ka površini. Taj proces smanjuje remećenje prirodne sredine na površini za 85 odsto.
Ana Mari Tuton kaže da nova tehnologija najavljuje mogućnost veoma isplative eksploatacije.
"Verovatno postoje rešenja za koja još ne znamo. Ovde leži više od milijardu barela nafte a manje od 20 odsto može da se eksploatiše današnjom tehnologijom", kaže Tutonova.
Za sada, vađenje bitumena iziskuje ogromne količine vode i struje pa se stručnjaci za energetiku i ekologiju pitaju da li bi proširenje operacija bilo isplativo.
Veći deo ovde proizvedene nafte završava u SAD. Ali i druge zemlje, uključujući velikog potrošača, Kinu, takođe su među kupcima jer je ovo nalazište, možda, jedno od poslednjih u svetu sa tako jakom konkurencijom.
