Zbog proizvodnje čokolade desetkovane afričke prašume

Trgovci koji prodaju kakao Marsu, Nestleu, Mondelezu i drugim velikim proizvođačima čokolade nelegalno kupuju proizvode uzgajane u zaštićenim oblastima Obale Slonovače, gde su od 1960. godine površine pod prašumama smanjene za više od 80 odsto.

Nelegalni kakao se u lancu nabavke meša s “čistim” zrnima, što znači da bi mars, milka i ferero roše čokolade mogle da sadrže “prljavi” kakao, budući da više od 40 odsto kakaoa u svetu dolazi iz Obale Slonovače, piše Gardijan.

U tekstu ovog londonskog dnevnika navodi se da su njegovi novinari putovali Obalom Slonovače prateći račišćavanje prašuma radi stvaranja plantaža kakaoa. Prema njihovim rečima, sela i poljoprivrednici zauzeli su nacionalne parkove koji bi trebalo da budu zaštićeni, dok zvaničnici zaduženi za očuvanje životne sredine primaju mito da ne bi kontrolisali snabdevanje kompanija koje uopšte ne interesuje poreklo kakaoa.

U zahtevu Gardijana za komentar, Mars, Mondelez i Nestle, kao i trgovačke kompanije Kargil i Bari Kelibo, nisu negirali optužbe da je kakao zasađen na obešumljenim površinama prošao kroz njihov lanac snabdevanja, mada svi oni kažu da naporno rade kako u njihovim proizvodima ne bi bilo “prljavog” kakaoa.

Blizu 70 odsto svetskih zaliha ovog osnovnog sastojka čokolade proizvodi dva miliona poljoprivrednika u pojasu od Sijera Leonea do Kameruna, ali su Obala Slonovače i Gana dva najveća svetska proizvođača i istovremeno i najveće žrtve deforestacije.

Obala Slonovače najbrže među afričkim zemljama gubi šumske površine. Sada je manje od četiri odsto njenog zemljišta pod prašumom, dok je nekada bila četvrtina.

Sve veća potražnja za čokoladom u svetu, ukoliko se ništa ne preduzme, imaće za posledicu to da do 2030. više neće biti šume u Obali Slonovače, saopštila je ekološka organizacija Moćna Zemlja (Mighty Earth), koja je u sredu objavila rezultate istraživanja o krčenju šuma zbog čokolade. Gardijan dodaje kako konačna i uvredljiva ironija leži u tome da je lokalno stanovništvo toliko siromašno da nikada nije moglo sebi da priušti da pojede mars čokoladicu.

Naučnici kažu da je kakao zapravo čudovište koje će samo sebe uništiti. Poljoprivrednicima će na kraju nedostajati drveće koje seku i spaljuju, pošto njihova senka štiti biljke kakaoa tokom sušnih sezona, a one postaju sve intenzivnije upravo zbog krčenja šuma.

Velike kompanije su navele da su svesne problema deforestacije radi proizvodnje kakaoa i tvrde da su posvećene rešavanju problema.

Predstavnik Marsa je rekao da oni žele da “pronađu najbolji način da se okonča krčenje i uništavanje šuma u globalnom lancu snabdevanja kakaom”, ali i dodao da je kakao iz održivog izvora preveliki izazov za svaku kompaniju pojedinačno, zbog čega se Mars udružuje sa ostalima u industriji.

Nestle je saopštio da se “protivi uništavanju prašuma i tresetišta širom sveta”, jer smatra da je to jedan od najvećih ekoloških izazova s kojima se svet suočava.

Predstavnica Mondeleza, koji između ostalog pravi Milku, kazala je da ta kompanija aktivno radi na sprečavanju deforestacije.

Kompanija Harši je iznela da joj je cilj da do 2020. koristi sto odsto serifikovani kakao iz održivog izvora, dok je trgovačka kompanija Bari Kalbo navela da teži da do 2025. prodaje samo kakao koji nije sa obešumljenih površina.

Ferero Roše uopšte nije odgovorio na zahtev za komentar.

Nijedna kompanija nije rekla da će podržati moratorijum na deforestaciju povezanu sa gajenjem kakaoa, uprkos činjenici da jedan proizvođač čokolade u tu svrhu uspešno koristi soju da bi se zaustavilo krčenje šuma u Amazoniji. Takođe, nijedna kompanije s kojom su novinari kontaktirali nije izjavila da će se obavezati da upotrebljava isključivo kakao odgajen u senci drveća.

Kada je reč o uništavanju šuma Obale Slonovače da bi se pravile čokolade, Ričard Skobi iz Svetske fondacije za kakao kaže: “Od ključne važnosti je i to da vlada bude posvećena zaštiti nacionalnih šuma. Same kompanije ne mogu to da reše, kao ni sama vlada”.