Strategija energetska unije daje rezultate
U Evropi su u toku modernizacija privrede Evropske unije i prelazak na niskougljeničnu ekonomiju, zaključak je u drugom izveštaju o stanju energetske unije.
Kada je reč o emisijama gasova staklene bašte, energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije Evropa je na dobru putu da ostvari svoje ciljeve za 2020. godinu. Za dalje jačanje tog procesa Evropska komisija najavljuje novu turneju o energetskoj uniji. U skladu sa obvezom godišnjeg izveštavanja o stanju energetske unije Evropska unija je objavila drugi izveštaj, u kome se razmatra napredak postignut od objavljivanja prvog izveštaja o stanju energetske unije u novembru 2015. Ovi izveštaji su centralni elementi za praćenje sprovođenja, inače prioritetne, strategije Junkerove Komisije.
Od objavljivanja prvog izveštaja o stanju energetske unije nastavili su se i ojačali određeni trendovi u prelasku EU na niskougljeničnu ekonomiju – privredu koja smanjuje korišćenje fosilnih goriva. Komisija će dodatno, temeljito, analizirati politike država članica, koristeći se novom turnejom o energetskoj uniji tokom 2017. Za energetsku uniju 2016. je bila godina uspeha tokom koje se vizija Okvirne strategije za energetsku uniju pretvorila u konkretne zakonodavne i nezakonodavne inicijative, ponajviše paketom mera „Čista energija za sve Evropljane”, koja je predstavljena 30. novembra 2016. godine. Evropska unija u celini i dalje dobro napreduje u ostvarivanju ciljeva energetske unije, osobito s obzirom na energetske i klimatske ciljeve za 2020. (videti MEMO/17/162 i MEMO/17/163), i već je ostvarila svoj cilj u pogledu konačne potrošnje energije za 2020. godinu.
Isto vredi i za emisije gasova staklene bašte: 2015. godine emisije ovih gasova u EU su bile 22 % manje u odnosu na nivo iz 1990. godine. EU je na dobrom putu i u sektoru obnovljivih izvora energijem u kojem je, na osnovu podataka iz 2014. godine, udeo obnovljivih izvora dostigao 16 % konačne bruto potrošnje energije u EU. Važan je i trend nastavka uspešnog odvajanja privrednog razvoja EU od emisija gasova staklene bašte. Od 1990. do 2015. godine ukupni je bruto domaći proizvod EU povećan za 50 % a ukupne emisije smanjene su za 22 %. Nakon sklapanja Pariskog sporazuma u decembru 2015. godine upravo je to što ga je EU brzo ratifikovala omogućilo njegovo stupanje na snagu 4. novembra 2016. godine - kao prvoga univerzalnog, pravno obvezujućeg globalnog klimatskog sporazuma.
U geopolitičkom okruženju podložnom brzim promenama uspešna energetska unija od ključnog je značaja za zaštitu dugoročnih ekonomskih interesa i dobrobiti Evrope i Evropljana.
Zbog toga je rad na razvoju energetske unije zadnjih meseci uključivao i veću usmerenost na energetsku diplomatiju, osmišljenu za jačanje sigurnosti snabdevanja energijom, veći izvoz niskougljeničnih tehnoloških rešenja EU i jačanje industrijske konkurentnosti Evrope. Komisija je 2016. predstavila i Evropsku strategiju za mobilnost, uz nizak nivo emisija, s jasnom ambicijom da se do sredine veka emisije gasova staklene baste iz saobraćaja smanje za najmanje 60 % u odnosu na vrednosti iz 1990. godine i da se nastave približavati nuli, osiguravajući pritom potrebe ljudi i robe u pogledu mobilnosti i globalnu povezanost.
Strategija energetska unije daje rezultate
U Evropi su u toku modernizacija privrede Evropske unije i prelazak na niskougljeničnu ekonomiju, zaključak je u drugom izveštaju o stanju energetske unije
1.2.2017.
Kada je reč o emisijama gasova staklene bašte, energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije Evropa je na dobru putu da ostvari svoje ciljeve za 2020. godinu. Za dalje jačanje tog procesa Evropska komisija najavljuje novu turneju o energetskoj uniji. U skladu sa obvezom godišnjeg izveštavanja o stanju energetske unije Evropska unija je objavila drugi izveštaj, u kome se razmatra napredak postignut od objavljivanja prvog izveštaja o stanju energetske unije u novembru 2015. Ovi izveštaji su centralni elementi za praćenje sprovođenja, inače prioritetne, strategije Junkerove Komisije.
Od objavljivanja prvog izveštaja o stanju energetske unije nastavili su se i ojačali određeni trendovi u prelasku EU na niskougljeničnu ekonomiju – privredu koja smanjuje korišćenje fosilnih goriva. Komisija će dodatno, temeljito, analizirati politike država članica, koristeći se novom turnejom o energetskoj uniji tokom 2017. Za energetsku uniju 2016. je bila godina uspeha tokom koje se vizija Okvirne strategije za energetsku uniju pretvorila u konkretne zakonodavne i nezakonodavne inicijative, ponajviše paketom mera „Čista energija za sve Evropljane”, koja je predstavljena 30. novembra 2016. godine. Evropska unija u celini i dalje dobro napreduje u ostvarivanju ciljeva energetske unije, osobito s obzirom na energetske i klimatske ciljeve za 2020. (videti MEMO/17/162 i MEMO/17/163), i već je ostvarila svoj cilj u pogledu konačne potrošnje energije za 2020. godinu.
Isto vredi i za emisije gasova staklene bašte: 2015. godine emisije ovih gasova u EU su bile 22 % manje u odnosu na nivo iz 1990. godine. EU je na dobrom putu i u sektoru obnovljivih izvora energijem u kojem je, na osnovu podataka iz 2014. godine, udeo obnovljivih izvora dostigao 16 % konačne bruto potrošnje energije u EU. Važan je i trend nastavka uspešnog odvajanja privrednog razvoja EU od emisija gasova staklene bašte. Od 1990. do 2015. godine ukupni je bruto domaći proizvod EU povećan za 50 % a ukupne emisije smanjene su za 22 %. Nakon sklapanja Pariskog sporazuma u decembru 2015. godine upravo je to što ga je EU brzo ratifikovala omogućilo njegovo stupanje na snagu 4. novembra 2016. godine - kao prvoga univerzalnog, pravno obvezujućeg globalnog klimatskog sporazuma.
U geopolitičkom okruženju podložnom brzim promenama uspešna energetska unija od ključnog je značaja za zaštitu dugoročnih ekonomskih interesa i dobrobiti Evrope i Evropljana.
Zbog toga je rad na razvoju energetske unije zadnjih meseci uključivao i veću usmerenost na energetsku diplomatiju, osmišljenu za jačanje sigurnosti snabdevanja energijom, veći izvoz niskougljeničnih tehnoloških rešenja EU i jačanje industrijske konkurentnosti Evrope. Komisija je 2016. predstavila i Evropsku strategiju za mobilnost, uz nizak nivo emisija, s jasnom ambicijom da se do sredine veka emisije gasova staklene baste iz saobraćaja smanje za najmanje 60 % u odnosu na vrednosti iz 1990. godine i da se nastave približavati nuli, osiguravajući pritom potrebe ljudi i robe u pogledu mobilnosti i globalnu povezanost.
