Sačuvati šume za buduće generacije
Na naučnom skupu u organizaciji Odeljenja biotehničkih nauka Akademije inženjerskih nauka Srbije - AINS i Šumarskog fakulteta u Beogradu upozoreno na značaj očuvanja šuma s obzirom na klimatske promene
U svetu se proizvede dovoljno hrane za sve, ali ipak milijardu ljudi ili svaki sedmi gladuje. Čak milijardu i po ljudi zarađuje samo dolar na dan, a 45 nerazvijenih zemalja ima manje bogatstva nego tri najbogatija čoveka na svetu. Profesor Ratko Lazarević, član Akademije inženjerskih nauka je na otvaranju naučnog skupa „Šume Srbije i održivi razvoj“ koji zajedno organizuju Odeljenje biotehničkih nauka Akademije inženjerskih nauka Srbije - AINS i Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu ocenio da su i klimatske promene posledica ljudskog činjenja i to posebno najmoćnijih ljudi koji neodgovorno crpu prirodne resurse i uništavaju šume. Šume su značajni prečistači vazduha i smanjuju opštu zagađenost, posebno u uslovima sve većih emisija ugljan dioksida.
„Iz prirode se može uzeti samo onoliko koliko joj se vrati“, poručio je Lazarević.
Šumovitost Srbije iznosi 29,6 odsto, dok je na primer u Sloveniji 57 odsto, Hrvatskoj 47,2 odsto, Bosni i Hercegovini 53,4 odsto, Crnoj Gori 60 odsto i Makedoniji 36,9 odsto. Srbija ima 0,3 hektara šume po stanovniku što je tri puta manje od Slovenije i četiri puta manje od Hrvatske. A prema rečima Milana Medarevića dekana Šumarskog fakulteta u Beogradu postoje srednjevekovni zapisi putnika da se od Beograda do Niša nije moglo videti nebo od krošnji. Već pre 200 godina Josif Pančić piše o ogoljenoj zemlji. Uz to česti ratovi su bili pogubni za šume na ovim prostorima.
„Još u Dušanovom zakoniku postoji prvi pisani trag na ovim prostorima o uređenju šume gde se u članu 123 dozvojava seča gore za potrebe rudarstva. Uređivanje šuma je pšretpostavka održivoti i trajnosti šuma. U Srbiji je plansko gazdovanje šuma naizgled zakonski uređeno. Imamo Zakon o šumama, imamo i strategiju o upravljanju šumama, ali u ministarstvu u nekoj fioci i dalje stoji Akcioni plan, a bez toga nema ni primene zakona. Trenutno strateško opredeljenje je da se diže 9.000 hektara novih šuma godišnje, ali u praksi ako uspete da dignete 2.000 hektara novih šuma dobro je. Veliki je problem finansiranja i to treba država da obezbedi jer nema ko drugi“, ocenio je Medarević dodajući da se svi moramo pridržavati maksime „čuvaj pa koristi da bi imao koristi“.
Perica Grbić, direktor Uprave za šume pri Ministarstvu poljoprivrede najavio je promenu zakon ao šumama i uvođenje opštih korisnih funkcija šuma kako bi se obezbedila sredstva za održavanje šuma.
Biodiverzitet srpskih šuma je na zavisnom nivou pošto imamo čak 78 vrsta, a od toga 28 je na spisku retkih vrsta. Međutim problem su privatne šume, kojih ima nešto manje od polovine, jer su posedi usitnjeni i zbog toga se ne vodi briga o njima. Takođe, jedan od problema je i što 27 odsto šuma čine razređene šume.
Funkcije šuma su brojne. Neki turski autori su naveli čak 450 funkcija šume. prema rećima Medarevića najvažnije funkcije su izvor biomase i obnovljivih izvora eenergije, zatim funkcija primaoca, nažalost sve više, otpada. Takođe tu je funkcija zaštite vode i zemljišta što je posebno aktuelno nakon proletošnjih poplava, ali i kllimatskih promena. One imaju i informativnu funkciju kao nosioci genetskih resursa, ali imaju i socijalnu funkciju kao izvor prihoda, prirodne lepote i obrazovanja.
Korišćenje šuma često ima negativan predznak. Miodrag Danilović, profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu ističe da se uglavnom mili na seču, ali to je pogrešno.
„Korišćenje šuma je najvažnije sredstvo nege šuma i osnova njihove biloške stabilnosti pod uslovom da se obavlja stručno. Ako se obavlja nestručno ne samo tehnološki već i intezivnom sečom može dovesti do propadanja šuma“, rekao je Danilović.
Prema njegovim rečima tražnja za drvetom na globalnom nivou raste. Godišnja proizvodnja drveta iznosi čak četiri milijarde kubnih metara. Međutim, rast tražnje ne sme da utiče na plansko održavanje šuma.
Ono što je problem u Srbiji je nedostatak kvalifikovane radne snage koja radi sa zastarelom opremom, davno amortizovanom. Takođe nema ni putne infrastrukture kroz šume niti se na tome radi.
Danilović je skrenuo pažnju i na potencijal nedrvnih proizvoda šume kao što su lov, aromatično, začinsko i lekovito bilje i pečurke koje će sve više uzimati ulogu u korišćenju šuma.
Ono na šta skoro niko ne pomisli kada se govori o šumama je izvanredan genetski potencijal šuma. Naspram 22.287 gena koje ima ljudski genom šumsko drveće ima od 20.000 do 50.000 gena. Mirjana Šiačić Nikolić, dopisni član AINS i profesor na Šumarskom fakultetu ističe da svi uglavnom razmišljamo šta možemo da iskoristimo od šuma, a kada treba da vratimo šumama onda ništa ili se samo deklarativno zalažemo. Ona ističe važnost konzervacije šunskog genetskog resursa i to na tri nivoa. Prvo se čuva varijabilnsot između vrsta što povećava biodiverzitet. Zatim se čuva varijabilnost između populacija unutar jedne vrste, ana kraju i varijabilnost između individua unutar populacije.
„Rast ljudske populacije doveo je do zagađenja životne sredine i klimatskih promena. Takođe došlo je i do rasta tražnje za drvetom a to sve vodi gubitku biodiverziteta“, upozorila je profesor Šijačić dodajući da imamo odgovornost prema budućim generacijama da sačuvamo ono što smo nasledili.
